Облак

Пише: Булатовић И. Богић

Свијет се дијели на оне загледане у Облак један и оне загледане у земне ствари. Потоње изборе у времену у ком душу „имаду тек лопте ногомета – зато их и бију….“ ваљало би сагледати у свјетлу ове истине. Није у питању идеализација оних који покушавају да гледају навише и мало више виде од оних који стоје под брдом, нити миноризација оних што притиснуле су бриге овога свијета. Одиста се тако подијелило гласачко тијело.На оне који који имају однос и обавезу према Истини, Части, Поштењу, Традицији, Светом Петру, Светом Василију, Светом Његошу и оне који га немају, или га поричу.

Некада и земља угости небеске мјере, стандарде и тенденције. Некада се Душа засити калоричне земаљске хране и заиска само оно што је може Утјешити и Умирити : „Јер мени треба моћна ријеч / Јер мени треба одговор / И љубав, или света смрт“! Као да има нешто од ових стихова у потоњој побједи Народне Душе! Ваљало би да Браћа наша, Политичари цијењени, поразмисле мало и помисле да све што пало је, није пало и срушено што су они једини и велики креатори историје, већ што паду је и било склоно. Наравно, нешто смо и погурали, али нешто је и Бог допустио. Ипак, највише је било трулежи. Ако ћемо о заслугама, више је заслужних, непребројиво много и неће сви ући нити у манадате, нити у заслужене привилегије, нити у Владу. Па ипак ће наставити да живе и сунце наставити да излази и залази и све бити као и обично…

Но, за бојати се од зла горега! Бојим се да је позорнији онај, и да боље стражи којем пријети казна за непочинства и коме је угрожено благо земаљско неправо стечено, него ли она страна која треба да сачува право стечене нематеријалне Вредноте Духа! Војници који штите и који ће штитити неправо стечено благо, видим, добро видим, и у одступници одишу послушношћу, поштовањем хијерархије, пожртвованошћу, добрано разликују (за себе) битно од мање битног, минорно од обавезујућег, веће од мањег…. Остали су без трона, али им је неупитан ауторитет њиховога премијера губитничкога духа. С друге стране, осјетна је извјесна ноншаланција, опуштеност, дезорјентисаност и неозбиљност. Не би, можда, требало замјерати капларима нечасти што се тајно окупљају, већ би генерале части требало да мотивише и консолидује то што сви каплари јединодушно понављају исту причу из листопадне шумареве главе. Не би требало да нас иритира! Требало би непријатеље наше да благосиљамо, како нас учио Свети Владика Дахауски! Да благосиљамо што нас уче како се чува и брани и цијени благо наше: они сатве – ми Слободу, они мајбах – ми Небо, они новац – ми Ријечи Истине. Но, из њиних коалиција све сама хармонија безобразлука, из наших многогласје, егзибиционизам, бука и бес!

Можда је вријеме за мало пресабрања, ресетвања, тиховања, мирБожања! Да се чују два, три основна циља због којих смо кренули из ропства египатскога, па ће нам се све друго придодати!!! У супротном, стећи ће се погрешан утисак да новац много снажније мобилише од Истине, Правде и Љубави! Од Тробојке!!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: