Оцу поезије

Пише: Војислав Караџић

Устоличен у грлу вјекова
На свевиђа налакћен
Пут несмирних дубина Владика
Разапиње бесмртне завеслаје.

Око чела стамена добују звијезде
Проламају се зоре дубодолне
Вјетри облаке тимаре и низводе једра
Ка сињем мору и мраморју.

Ловћенски кострешни орао
Укљуцава му саћа несавирна
Са којим га је Богомајка штедро подојила
На разбоју васељенском.

А он, јасновидац паклене невоље
Заводи луче промислитељске
Да надом облагороде Гору Чарну
Да је не похарају силе нечесове!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: