Одрицање од Мига

Какво је моје, што рекла мангупарија са ћошка, „лично сматрање“ поводом новонастале ситуације Миго рођене из афере „Коверат“ у режији Ди Кеја?

Па искрено, све је слутило и наводило томе да ће се Миго „добровољно“ жртвовати зарад интереса државе(!), коју је у стању много тога озбиљно да доведе у питање и шкрипац, тако да нам није ове тридесетогодишње пожртвоване власти, било би више него повуци потегни… И, наравно, да није успутних политичких „жртава“ из ДПС редова, сувереност би била само пуки сан, не и идила на јави.

Миго, дакле, на себе преузео големе гријехе водеће партије. Будући да су овдје афере очекиване као магла на Браићима, да према томе, ни мало не изненађују, имаће Миго штошта да окаје.

Режим, заузврат, с њим понтијевски оправо руке. (Однекуд се чује шеф који виче тражећи пешкир.)

И поред тога што Бернард Шо вели да „бити жртва није никаква привилегија“, Миго ипак потурио кукавна грешна леђа и чврсто ријешио све преузети на себе. Неко је, све су прилике, и то морао учинити; прихватити се и тако незахвалног посла.

То је нови, више потез милости а мање витештва, о чијем недостатку код шефа Ди Кеј има да уложи морални приговор. Какогод, једно је сигурно: Миго не зна ни за десети дио вртоглавих трансакција, тако да може лежати за богтепиташта, може многе тамо дочекати и испратити, распитујући се код истих у чему је дођавола штос и што се све тако одужило, чему он и даље у Спужу а ушли смо поодавно у ЕУ, која је, истина, претрпјела знатне измјене, итд.

Вратимо се и на тренутак замислимо сцену: банкар и мутивода који говори о витештву, ником другом до шефу и падру нације који је све ово омогућио, како себи тако и моралном бизнисмену. Апсурд? Не, у другу то категорију спада.
Д. К. говори о части, моралу, људскости…

Ако нам, о чему често овдје узалуд пишем, нечег не фали, онда је то говор о највишим вриједностима, управо о оним одвећ људским, типа да је врлина знање, и обратно, о чему су стари Грци лупали главу, не и наши политичари, који су по потреби и пјесници, бесједници и пар еxцелленце државотворници, дочим је сваки листом, разумије се, философ и одгонетач људске душе.

Ди Кеј, видно, чак се и преко Скајпа примјећујемо, морално згрожен, попут врха ДПС-а и њиховог обећавајућег подмлатка, који је такође ништа мање згрожен над снимком од 100.000 евра, нарочито Андрија дублер Николић…

Какво је тек мишљење шеширлизе Александре, одвећ поетски наштеловане, о овом моралном паденију, о томе боље и не слутити и немати никакво горепоменуто „лично сматрање.“

Да је Црна нам Гора земља Алисиних чуда, лоших трипова енд кошмара, показује рјешење „судинице“ Сузане не-да-изговорит Мугоше, која умало српским лидерима у ДФ није назула наногицу, и тако их 0-24 имала у потпуности у виду… Као што јавност није имала у виду куда се оног јутра Миго измигољио улазећи у – тако је треба назвати – Зграду дȃ да изјаву поводом афере коју ће у међувремену херојски свали на себе.
(Добро, док се сви, од ДПС-а до Ди Кеја једнако морално згрожавају над ситуацијом кроз коју пролазимо, ко је велики креатор исте, јер сасвим сигурно да то није Миго, послушник који је имао само трему, озбиљно схвативши улогу неозбиљног говорника који само, попут велике већине, треба да натуца општа мјеста о демократији, напретку и слободи, коју смо освојили, и само треба да је сачувамо, попут државе. Зар политичке главе не зборе тако?)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: