Огрезли у парама, а богме и научним референцама

У посљедњих неколико година „метеорски“ напредујемо у сваком погледу, да не кажем како је то од 21. маја 2006. године наше (пре)свијетле, изнад плаветним небом обојене, историјске точке (над)националног зрења и (само)освјешћења на челу са п(о)лит(ич)ком елитом из (не)ратних 90-ет и неких већ за њих профитабилних година па све до данашњег 40% достигнутог „европског просијека“.

Тако све у континуитету са пар (нај)истакнутијих, недодирљивих и потпуно испра(в)них, политичких личности. Све (до)казано, (не)заборавно, (ис)трајно, (пре)дано, (хариз)матично и ви(зио)нарски (ус)постављене независности – самосталности историјске и миленијумске поново враћене и успостављене нам државности црногорске!

Са (по)враћеним (ново)говором и језичким идентитетом, економски, вјерски и национално успавани грађани под 25-годишњом девизом „ми знамо како“, а за „бољи живот“ и „европску Црну Гору“, уз неизоставни „одбрамбени“ НАТО савез, европске интеграције и тако смо ту гдје (је)смо на прагу двадесетог вијека, а можда њему ближе деценији уназад!

Да ли због (пре)јаке гравитације која на Земљи дјелује или због тога што југословенско-српско-црногорски национални понос „политичке елите“ из „Рата за мир“ и дијела „европских“ грађана сада самосталне и надалеко признате, свакако усправне и неосвојиве Црне Горе, претеже – крива на једну страну, ми још таворимо односно батргамо се у „живом блату“ дуготрајног „просперитетног“ европског просијека црногорског економског сиромаштва у (пре)богатој Европској Унији.

Па, када тако добро живимо, онда се не треба чудити што у Црној Гори нема неких „АФЕРА“ нити „ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА“, мада нам од скоро ови на власти понекад „отворе очи“ признањима да и тога имамо велико бреме – товар којему не можемо ништа без помоћи Европске Уније. Тако је то кад нам је независна Црна Гора „ДРЖАВА ПРАВНА“, а државна каса празна или презадужена, па су нам здравство, просвјета, судство, култура, наука на високом и веома завидном нивоу и све са нултом незапошљеношћу! Наравно да смо такав „напредак“, прије свега економски па и демократски политички, постигли захваљући онима који неуморно без (по)дршке државом управљају – владају у континуитету пуне двије и по деценије отворивши 40.000 нових радних мјеста за све незапослене који би се убудуће могли наћи на Заводу за запошљавање, под условом да и даље буде савјетодавно лице особа које није у конфликту интереса са својом супругом која је на челу тако значајне државне институције.

То што се понекад заплијене стотине килограма разних опојних дрога, што је некима могло бити да подижу кредите двадесетоструко више него им вриједи сва њихова покретна и непокретна имовина, што неко може да отвори „прву банку“ најстарију у Црној Гори, што неко препродаје туђу имовину као своје власништво, што неке државне личности па и политичари живе од двоструко или троструко веће просијечне европске плате у Црној Гори и данас имају имовину вриједу неколико милиона еура, што неко добро живи и на годишњем нивоу уштеди пар десетина хиљада еура од „европско-црногорског просијека“ само из разлога што „има(ју) за супругу“ вриједну и „штедљиву домаћицу“, што неки професори имају мјесечна примања не мања од 3.500 еура па до 15.000 еура или на годишњем нивоу наводно од 132.000 до чак 162.000 еура није нешто што би могло (за)интересовати оне који су у спрези са влашћу, јер институције црногорске државе држе све под контролом и (по)некад се деси да им по нешто мимо закона се (пр)омакне!?

Шта је било и што се то десило онима на Универзитету Црне Горе и широм државе који поред станова добише „заслужне“ умјетничке „радионице“ односно „радни простор – атеље? Да ли су отуђени или су на реверс дати! Много је још таквих и сличних додјела, подјела и намјештања послова да би их овдје могли побројати. То су све „афере“ које се намјештају зарад нечије минуле послушности или будућег ћутања, односно одрађеног али добро наплаћеног посла у којем се зна ко је „газда“ и докле се може у зарадама тако добро напредовати.

Ко се више сјећа судских процеса почев од „Авале“, Завале“, наводно милионских кредита именованих и проз(и)ваних по разним штампаним и електронским медијима, бродова, земљишних парцела, баснословних отпремнина појединаца и директора, који су поново постали политички активни и управљају новим предузећима, све до коначнога стечаја односно гашења као непрофитних „умрлих“ предузећа за распродају на намјештеном тендеру, и тако даље. Шта су на том плану учинили истражни и судски органи „правне нам државе“ Црне Горе, која данас предано ради на учвршћењу црногорскога идентитета и рјешавању свих идентитетских важних питања за њене највјерније присталице црногорске независности, а који су само мало прије тога били на оној страни на којој су били готово сви из редова „политичке елите“ из времена њиховога „рата за мир“?

Данас, шта се дешава на Универзитету Црне Горе и није нека тајна? Поодавно се знало али се само чекао неко ко ће доћи и прозвати професију, струку и науку, па проговорити јавно, јер има политичку моћ или тобоже хоће да помете устаљену праксу – очисти своје двориште! А шта би оно, не тако давно, на Филозоском факултету, са некаквим новцима, примањима, хонорарима, часовима, студијским одсијецима, професорима који имају странаку и политичку моћ и тако даље? Такође, шта би оно, да ли на Правном факултету са нечијим хонорарима и новцима, примањима појединаца, преправкама оцјена на испитима и тако даље? Од свега ништа, јер није било ни личне воље, ни снаге нити политичке воље. А, можда су све те наводне „афере“, ипак, биле само блага опомена да се слично нешто убудуће не дешава без „договора“ са онима на државноме и политичком врху или уз потпуну примјену важећих законских прописа!? Да ли је иза свега тога могао стајати неки политички моћник из редова партије – коалиције на власти или из опозиције, или је неко пипао пулс мањем дијелу аполитичног професорског кадра као важном фактору у изборним процесима који су се касније дешавали?

Могло се, а и даље се може, неким професорима да се баве наставом и наукум, подједнако и успјешно и да напредују материјално, стамбено и научно референтно (на СЦИ листама имају 5 научних радова или много више, а немају да ваља нити једну референтну монографију из области којом се баве). Неки су прозивани за сумњиве докторате или плагијате и никоме ништа, а сумња је остала као заборављена!

Као, тек сада се зна и чује за њихова примања! По платним листама или листама укупних примања, наводно, види се да су неки професори сваки свој минут рада наплатили по 100,00 еура или им је допуштано да тако чине годинама! Многи од њих су на сједницама вијећа факултета или Вијећа друштвених наука и Сената Универзитета знали да упитају шта тај и тај, моја маленкост на примјеру, има од научних референци и коју је књигу написао? Наравно, од неких професора нијесам могао проћи избор у научно звање иако сам имао двије монографије, јер сам писао и објављивао критичке текстове у штампаним и електронским медијима? Њима је тада било важно да се баве више политиком а мање својом професијом, да чувају оне који им омогућавају велики новчани профит, да спријече јавну ријеч на Универзитету и критички начин сагледавања ствари и појава у црногорскоме друштву.

Наравно да ће се међу таквим професорима и стручњацима са десетак година бављења наставом, струком и науком формирати „научна елита“ економиста и инжењера – као база која ће једног брзог дана сва ући као самопрозвани академици у неку договорену или обједињену академију, постати „проф. емеритус“ и уједно бити носиоци националних пензија. Благо нама са њима као таквима и њиховим енормним приходима, које нијесу могли зарадити па да су даноноћно радили по неколико деценија.

Наравно, само они који су огрезли у парама, а имају докторске титуле, звања и научне референце, свакако уз политичку подршку и оданост партији и своме политичком вођи могли су да раде и примају тако енормне новце. Па и троструко мање да су примили шта би фалило, ако су у питању, наводно, тако висока примања?

Само, примјера ради рећи ћу да у току моје научне каријере, која траје три и по деценије, укупни нето износ по свим основама не прелази 140.000,00 еура!!! Није тајна, висина мојега мјесечнога примања износи око 770,00 еура.

Ко може оповргнути „метеорски“ економски успон „европске Црне Горе“ остварен у двоиподеценијско владавини „политичке елите“ из „рата за мир“, када погледа платне листе оних професора чија имена читамо ових дана у штампаним и електронским медијима и богме оних који су далеко од јавности, а сакривају се иза политичких моћника, модерних црногорских бизнисмена или независних медија и невладиних организација.

Др Момчило Душанов Пејовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: