Отац Гојко Перовић: „Шта је човјек, а мора бити човјек?“ (ВИДЕО)

Дана 5. новембра 2019. год. у парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организована је Духовна трибина на којој је један од најистакнутијих савремених српских богослова протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, говорио на тему: „Шта је човјек, а мора бити човјек?“ П. П. Његош.

На самом почетку архијерејски намјесник младеновачки протојереј-стварофор Жељко Ивковић је поздравио присутне и захвалио се што су се у незапамћеном броју одазвали позиву. Нагласио је да оца Гојка не треба посебно представљати и испричао како је дошло (и поред бројних препрека) до вечерашњег сусрета.

Прота Гојко је одушевио неколико стотина Младеновчана (међу њима многи нису успјели да нађу мјесто за сједење у препуној свечаној сали парохијског дома младеновачког Светоуспенског храма) излагањем на тему узету из познатих стихова владике Рада. Предавач је указао да смо се одродили једни од других, живећи у брзим системима, у великим градовима. Постајемо браћа онда кад дођемо сами до себе. Подсјетивши на умовање великог Његоша о томе шта је човјек, великој драми људске природе, прота Гојко Перовић појаснио је да Ловћенски Тајновидац поручује да немамо времена да чекамо дефиницију тога шта је човјек, већ да једноставно то морамо бити вођени неким етичким постулатима и спознајом да је Бог човјека створио за бескрај. Три вијека је одлазак у цркву носио опасност по живот, било је вријеме прогона хришћана. Потом, наступа период привилегија… Онда се јавља монаштво и одлазак у пустињу као реакција на то. Шта данас чинити? Како и гдје да одемо? Нема одласка у пустињу, ту си – гдје си! Ту долазимо до љепоте, до манастира Високи Дечани, Острога, Милешеве…

Тамо гдје имамо простор да се вратимо љепоти и једни друге препознамо као браћу и сестре – казао је ректор Цетињске богословије. Ове године славимо јубилеј – 800 година самосталности Српске Цркве. Црква нас, дакле, након 800 година зове да се вратимо на једно мјесто, славимо Бога и будемо браћа и сестре. Црква има могућност да обнови људски лик у нама, да имамо љепоту као милешевски Бијели анђео. Да поред авиона, аутопутева и свега што имамо у савременом добу, будемо људи, како је говорио патријарх Павле. Ако будемо људи, живећи и свједочећи Јеванђеље у свијету и времену у којем живимо одговорићемо и на питање из наслова теме ове духовне трибине, закључио је прота Гојко Перовић своје надахнуто и обиљем духовитих досетки проткано излагање, које су Младеновчани испратили дугим и снажним аплаузом.

Након изузетног излагања присутни су постављали питања. Тема је била веома инспиративна за присутне и питања су разјаснила поједине сегменте излагања. Опште мишљење је да је, након преко 50 учесника духовних трибина младеновачке Цркве, ова била најуспјешнија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: