ИН4С

ИН4С портал

Отац Гојко за ИН4С: Живот Цетињске митрополије – највећи доказ аутокефалности Пећке патријаршије

1 min read
Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву
Otac Gojko

Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић

Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер, нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св.Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822.г: ”у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили”, казао је Отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије у разговору за ИН4С.

Можда је скроз необично да два пута, у кратком времену, водимо разговор на готово исту тему, али сматрамо прилично интригантним то што поједини медији из дана у дан, без престанка, засипају јавност ”новим открићима” у погледу аутокефалности СПЦ. Недавно је објављен документ у коме се неколико водећих патријараха православља, у 16. вијеку, ограђују од аутокефалности датој СПЦ, и готово да је негирају. Какав однос да има вјерујући човјек према оваквим публицистичким појавама?

-Прочитао сам тај чланак и бојим се да његов аутор нема добре намјере, и да није вођен истраживачким поривом него жељом да сервира полуистине. А сви добро знамо да су полуистине често горе од лажи. Дакле, Велики свеправославни сабор на Криту 2016, међу првим својим документима, побројао је све канонске православне аутокефалне цркве. Међу њима је и Српска православна црква, па је свака дискусија о томе има ли СПЦ аутокефалност и да ли је она ваљана – лишена сваког смисла.

Е сад, историја аутокефалне СПЦ је дуга осам вјекова и веома бурна. Ова је Црква проживјала многе успоне, родила бројне плодове, али и бивала на распећу разних искушења. Ово што се објављује у неким црногорским медијима управо има карактер полуистина. То су документа истргнута из историјског контекста, а публици се не нуди ваљано објашњење – када је, како је и зашто је, дошло до настанка таквих аката (нпр. критика коју је Св. Сави упутио Охридски архиепископ Димитрије; посланица источних патријараха из 1531. и … ко зна шта је сљедеће на програму ових ”истраживача” )

Мислим да смо читаоцима ИН4С-а у прошлом разговору прилично објаснили историјски и канонски контекст односа Светог Саве и Димитрија охридског архиепсикопа. Шта недостаје у појашњењу прилика које су довеле до поменуте посланице 1531. г.?

-Недостаје пуно тога. Не можеш данашњој читалачкој публици тек тако издекламовати садржај поменуте посланице а не објаснити им о чему се заправо ради. Ко је смедеревски митрополит Павле? Зашто га осуђују источни патријарси? Какав је интерес турске империје у том моменту? И многа друга веома сложена питања остала су без одговора, у том чланку који је очигледно имао само једну намјеру – да омаловажи цјелокупну СПЦ и њену историју.

Међутим, то је тако, кад се теме из науке и уско-стручних области, развлаче по новинама и то у политикантске сврхе. Бојим се да и ови наши разговори на поменуту тему, иако имају намјеру да појасне и да допуне, у суштини, само дају легитимитет таквом не-научном приступу овим питањима.

Па. ипак, реците нам каква је то била ситуација у вези митрополита Павла и турских власти? Шта је довело до тога, да рад овог српског архијереја буде осуђен од Цариградског и других источних патријараха?

-Ријеч је о доста тешком периоду за Православну цркву уопште. Све се дешава непосредно (непун вијек) након пада Цариграда под Турке (1453) а и коначног пада српске деспотовине (1459) под исту ту отоманску власт.

Отац Гојко Перовић

Добро се зна да је однос султана према Православној цркви био такав, да Турцима није одговарало постојање више црквених поглавара у царству. За султана је било идеално да то буде један поглавар, и да, по могућности, то буде онај кога ће султан најлакше моћи да контролише – а то је управо патријарх у Цариграду.

Ово не значи да су сви цариградски патријарси били султанови послушници. Далеко од тога! Али генерално, кроз историју, ова црквена столица била је на том распећу, да трпи велики и директан притисак турских власти и њихових политичких интереса. Ово је сигурно било тако док су Истанбулом владали султани, тј. до Ататуркове револуције.

Тако да, послије пада Смедерева, долази до запуштења Пећке патријаршије (која се, прије тога, по нужди селила и у Жичу, и у Смедерево), и једно вријеме није ни било патријарха, нити могућности (објективних, физичких) да се он изабере. Турци су ту прилику искористили да све православне на Балкану ставе под једну јединствену управу, односно, да се територија Пећке патријершије, нађе под управом Охридског архиепископа (а овај је свакако већ под управом Цариградског).

Искрено речено, то се не противи ни црквеним канонима (и они прописују да кад једна црквена област остане без поглавара, тада старање о њој преузима прва најближа Црква), али хоћу да нагласим овај политички моменат, како би се боље разумјело оно што слиједи. Е сад, почетком 16. вијека, на историјску сцену ступа један веома храбар и родољубиви архијереј, смедеревски митрополит Павле. Он је настојао да поврати српску црквену самосталност, која је била неупитна у цијелом Православљу, од 1219, па до турске окупације. И имао је за то подршку локалних турских управитеља, али је султан лично стао на страну охридског архиепсикопа! И сад, питам ја вас, – шта се могло очекивати од Цариградског патријарха (а једнако и од осталих источних патријараха који су такође под султановом влашћу)? Да се успротиве султану, ради једног српског владике?

Има  научног основа да се сумња у самосталност одлука како Цариграда, тако и осталих патријараха – у овом поменутом случају из 1531! Другим ријечима, јасан је султанов ”рукопис” у тексту ове посланице. Султан не зна каноне, али он нареди, па се читају они канони који одговарају његовој одлуци. Како другачије схватити ноторну чињеницу да је само 20-так година касније, упркос садржају посланице из 1531. православна васељена подржала обнову Пећке патријершије и њене самосталности, под Макаријем Соколовићем 1557.године! Појавио се Мехмед-паша Соколовић и – промијенио се однос према Пећкој патријаршији! И код султана и код патријарха у Цариграду! Само, то није био једнократни акт (као онај из 1531. г.) који важи док су живи његови потписници, него васпостављање Пећке патријаршије и њеног угледа у православљу, – које ће потрајати наредних 200 година и више! До 1766. и насилног укинућа пећке патријаршије!

Па добро сад, како се разабрати у том историјском клупку? Изгледа да се од 1453, па до 20. вијека, све одлуке цариградског патријарха, мање-више тичу султановог утицаја. Некад је тај утицај био против српске црквене самосталности, а некад у њену корист. Гдје је ту Божији благослов?

-Е ту треба бити опрезан. Врло опрезан. Султанов утицај не треба изједначити са одсуством благослова! То – никакао! Цариградски патријарх све вријеме има Божији благослов да руководи Црквом, да окупља друге патријархе да помаже друге цркве.

А са друге стране и султан је Божији створ. Може Бог и њега усмјерити, па и надахнути да учини нешто што ће помоћи патријарху. Као што је накада у Старом Завјету, надахнуо Бог незнабожачког цара Кира, владара Персије, да изда указ о обнови Соломоновог храма (а таквих је прмјера безброј), тако и исламски владар и окупатор, по промислу Божјем, може утицати и на неке позитивне одлуке, корисне за Цркву.

Отац Гојко Перовић

А ако ме питате како ја разликујем – који је султанов утицај исправан, онај из 1531. или онај из 1557. рећи ћу вам, врло просто: ја сам из Црне Горе и за мене нема дилеме, да је обнова Пећке патријаршије позитиван чин, а њено укинуће да је негативан!

Какве то има директне везе са тим што сте ви из Црне Горе?

-Има велике везе. И управо су ту разлози мога чуђења, како неко из Црне Горе, ма којој опцији да припада, може да дисквалификује самобитност Пећке патријаршије? Ко је рукополагао зетске и црногорске владике?

Пећки патријарх или охридски архиепсикоп? Како се неко бори за добробит православља у Црној Гори и за напредак Цркве у Црној Гори (ма како да је схватао и доживљавао  а да се из петних жила труди да дискредитује ону патријаршију која је хиротонисала све нама познате цетињске митрополите?

Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. г.: ”у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили”!

И ето, да овај осврт завршим са нашом црногорском историјом. Не можемо имати двоструке аршине. Ако смо спремни да са правом величамо отпор Црногораца руском црквеном синоду (из 1804.), кад су се Руси о Светом Петру Цетињском изјашњавали више политички него црквено (и у ком отпору се јасно може прочитати везаност Црногораца за Пећку патријаршију чак и онда кад је нема, кад је укинута), онда морамо и у писму четири патријарха из 1531. препознати исти ”однос снага” међу ”великима” и ”малима”, а у дјелу Митрополита Павла из Смедерева, видјети исту ону искру коју су носили Црногорци вјековима, чувајући Цетиње као ”једину слободну светосавску столицу” (како рече предсједник краљевске Владе Црне Горе Лазар Томановић, у свом говору, приликом проглашења краљевине 1910. г.)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

28 thoughts on “Отац Гојко за ИН4С: Живот Цетињске митрополије – највећи доказ аутокефалности Пећке патријаршије

  1. Бетовене, блентовене угледај се на Моцарта он има кугле,ликере, кладионице, а ти само дпс сендвич са паризером

  2. Ха ха,а кога ти да врнеш а????У ту вашу секту су све Србијански расчињени попови СПЦ ,прво њих пребаците па да причамо.

    1. Lakochemo mi prosijat zhito kroz sito i odvojit kukolj. Ima i odhje popova koji robuju sad u Srbski Svetosavski Kult, ama neche dugo, biche oslobodhjeni pa che onda da popuju ka svoji na svome… A ti chesh se kikotati od bijesa i chupati the zaliske sa banda posto ti nista na vr’ glave nije ostalo od kose… Da, da… Tako vech nikao.

      Imash josh jedno dvije godine da se predomislish, i da postanesh dichan Crnogorac za dom sperman… I da promijenish nik u nesto Crnogorsko ( ovo nije uslov, poshto su ti preci sone bande… A to je okey…jeli?)

  3. Da je vakat da se vrne olupezhano i da ispratimo srbske popove do Prijepolja, da im fino vidhjimo ledhja jednom za svagda. A onda chemo pitat Brata Gojka shto stvarno misli.
    Fajront Srbstva se priblizhaca, I mrak se polako machinje.

    1. Svestenici MCP su ostali isti 1920 kao i prije 1918 i svi su rukopolozeni za vrijeme kraljevine CG.
      Danas takodje ,Mitropolit Amfilohije Radovic Moracanin, Otac Gojko Perovic rektor Bogoslovije Katunjanin, Paroh Kotorski Momcilo Krivokapic Katuunjanin, Jovan Plamenac Crmnicanin,
      Paroh Novski Nikcevic Niksicanin , itd itd.. nisu nikavi stranci a samozvani Miras kapo od NVO CPC uvozi rescinjene popove iz Srbije u svoju organizaciju e pa ako vam se prate popovi do Prijepolja imate koga pratiti.

  4. Vakat je da vratimo svoje !!
    Neće narod Crnogorski biti jedini Pravoslavni narod koji nema svoju autokefalnu Pravoslavnu crkvu koju smo imali do okupacije 1918 , vakat je da vratimo svoje !

  5. Pozdrav ocu Gojku , a daće Bog pa ćemo vratiti autokefalnost našoj svetoj CPC i naše otete Crnogorske svetinje , sve najbolje .

    1. Momak,ja nisam iz Crne Gore a cini mi se da znam vasu istoriju bolje od vas montenegrina.Sama cinjenica da korisite italijansko ime za drzavu,skrnavljeci casno i cestito ime Crne Gore…kaze nesto o vama.Nije vasa istorija pocela sa Slavkom Perovicem i slicnim nego mnogo ranije.Ako imas nekih sumnji edukuj se..procitaj..nece ti odmoci.

    2. Коју аутокефалност, будало? Довољна вам је аутофекалност!
      Црвена, латинична банда невјерника никад више неће рушити наше светиње!

  6. Da Beto,kod vas Montegrina sve je cisto,i nacija i takozvana trnica koju vi nazivate crkva,sve je zabiljezeno na kameri tako da vam to niko nemoze osporit.Tako i svetac pod kojim ste je stvorili dobi spomenik jopet u Titograd,ispravno,narod ili dio naroda to voli,vjernic vase vjere isto tako i sta tu iam sporno,sto bi se raspravljali oko nekih stvri za koje se zna i ima podatak.
    Imate i vas kalendar i sto se bunite,mozete i svece proglasavati ,eto onaj u Skupstini i to Srbin jednog vec predlozi ,samo da se njegov cinovnik sa time slozi,taman kao sto kaze otac Gojko jesu li se tada u Otomanskom carstvu mogli suprostavljati patrijasi,nijesu,mozad ovdje nije identicna sitacija,ali mozada i jeste,mikro situacija ali mega budalastina.
    Imate svog poglavara On je isti kao sto su mu i vjernic,da nije sada SPC kriva sto je On takvi.Eto mozda dijelom i jeste,potjeran iz Ostroga kada je rasformirao Monsku skolu i gotova stvar,onda je obisa po svijet,gdje god j bio potjeran kao zadnja skitnjica,kako rece Kanjos Mlecicima i Duzdu:
    bolji i visi odose boljijema i visijema,a ja jedva vas dopadoh,tako je i ovo,sad imate nacina da i to promijenite,eno vi Lajovca ,ili Slavko Mandic sekretar,moze i neko treci ,sto bi se vi drzali starih regula i kanona,sjednik pa ko da vise ili plati,po tome bi vjerovatno kada se Mirce upokoji navise odgovrao Milutin,ako se dogovre da ga smijene ,samo da spusti bradu,mada bi Brajovic najbolji bio,ali nece on stidi se brade!Mozda Rakno onako suvonjav ,lici pomalo na Mirasa ,a izgleda kao da posti,sto da ne,treba se zrtvovati i davati ,e vi na to nijeste navikli nego da uzimate,ali nadam se vremenom da ce i to doci,ima u Boga dana a kod nas nikogovica dosta,eviva Montegro.

  7. Zašto ocu Gojku smeta istraživanje istorije SPC i zašto omalovažava nastojanje, pa i novinara da se dodje do istine i ukrste argumenti? Na početku teksta otac Gojko konstatuje da je sabor na Kritu pobrojao sve pravoslavne crkve , a medju njima i SPC. Taj novinar to ne spori. SPC danas jeste autokefalna. Sporno je kada je stekla tu autokefalnost. Novinar samo tvrdi da je iona stečena nakon formiranja Jugoslavije. Tvrdnja da je ukinuta Pećka patrijaršija nastavila život kroz jedan njen dio koji je zadržao svoju autonomiju je upravo smiješna i nasilje je nad zdravom logikom. Zašto bi onda Mitropolija crnogorska bila navodjena u diptisima kao autokefalna , a ne Pećka patrijaršija. Otac Gojko kao i Amfilohije tumače istoriju subjektivno i kako njima odgovara.

    1. 1918 i 1920 svi Svestenici Mitropolije Crnogorsko Primorske su ostali isto kao i za vrijeme kraljevine CG prije 1918.
      Poslije smrti Mitropolita Mitrofana Bana Grbljanina a Grbalj nije bio dio CG do 1920 dolazi Moracanin Gavrilo Dozic.
      Svi svestenici poslije 1920 su oni isti koji su rukopolozeni u kraljevini CG,vjerni narod isti cak je i Mitropolija prosirena u Primorje koje je prije pripadalo Bukovicko-Dalmatinskoj Eparhiji.
      O kakvoj okupaciji vi govorite nije ni svijeca nijedna zafalila u MCP 1920.
      A 1945 kad su dosli komunisti od 200 svestenika MCP samo ih je nekoliko prezivjelo svi su pobijeni ili poluzivi baceni u jame Crkve rusene u njih zatvarana stoka itd, a 1918 nije ni svijeca pomjerena a kamoli da je neko smjenjen ili ubijen od svestenika.
      Dje su bili ti vjernici CPC sto nisu obnovili Crkve poslije pada komunizma nego kad ih je Amfilohije zajednom sa vjernim narodom i svestenstvom obnovio ,Ateisti CPC bi da oduzmu imovinu MCP.

    2. Самоглава црква тј самостална или на гр ауто-кефална нема потребу слати људе ван себе да буду рукоположени јер је самобитна и има своје владике и своју духовну власт. У случају србске цркве у цг тога нема, дакле није самостална а при томе од никога то никада није ни тражила,јер је ве има преко светосавске црквене самосталности.

  8. Велики поздрав оцу Гојку Перовићу,добро би било да они који нису изгледа читали ништа о историји и постојању наше цркве,послушају мало овог паметног човјека.

  9. Ukinuta Pećka patrijaršija je imala novi život kroz crnogorsku pravoslavnu crkvu? Ovo liči na budističko učenje u kome se posle smrti ponovo rađaš u nekom novom obliku. Jedan tajlanđanin me ubjeđivao da je jedan šepavi ulični pas vjerovatno njegov pokojni ujak koji je za života u ljudskom obliku takođe šepao.

    1. Па наравно, ако човјеку одсјечеш руке и ноге остатак организма опстаје. Тако СЕ СПЦ САЧУВАЛА само у скендеријској митрополији и то у њеном западнијем дијелу који касније добија и цг име уз сендеријско и приморско. Данило, нпр. није био цгски митрополит но скенд-приморски,као на почетку и Сава и Василије,који си додају и цг име,касније… Толико о цг цркви!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *