Отераше Новака али не и немире

Пише: Мишо Вујовић

Овако би данас гласио наслов мог новинарског извештаја да сам се затекао у Мелбурну где је за викенд протествовало на десетине хиљада људи.
Новак “глас разума” или благовесник, човек који је многима отворио очи, на тим протестима огорчених грађана, био је незаобилазна тема. Узвикивали су његово име дижући свој глас против насиља и тираније своје владе.
Новак Ђоковић и даље не престаје да побуђује интерес водећих медија у свету и поред великих превирања у свету, звецкања оружја око Украјине, претњи Републици Српској, наоружавања Хрватске, формирања војске Косова,.

Неки се буде, поједини искупљују али је велики број оних који и даље, насрћући на истину и чињенице, покушавају да оправдају тортуру и ускраћивање права на рад у Мелбурну. Како време одмиче, јасно је да је све осмишљено и реализовано ван кругова тениса, те да је Аустралија изабрана из више разлога.
Кампања против Новака Ђоковића на овом континенту почела је да се захуктава још прошле године. Грађани Аустралије су у лок дауну провели огроман број дана, осетили у више наврата репресију полиције када су покушавали да протестују. Представљањем Ђоковића као антиваксера и његовим прогоном као потенцијално опасног предводника, власти Аустралије покушале су да задовоље раздражену масу, понуде жртву односно кривца и тиме подигну срозани рејтинг, упрегнувши и правосуђе чија аутономија се на овом примеру стропоштала у парампарчад.
Премијер Аустралије, Скот је пословно и лобистички повезан са компанијом Рио Тинто, чије обогаљивање Западне Србије је за сада одложено, што није мали ударац овој моћној мултинационалној компанији.
На све то, поклопиле су се сказаљке интереса, сујете, престижа, мржње и зависти, што је на минимум свело Ђоковићеве шансе у том неравноправном дуелу. У таквим околностима, изгледи за победу и великим силама, а камоли појединцима, ма колико били моћни и утицајни, су готово никакви.
Управо се то догодило Новаку Ђоковићу, човеку који је “из грмена маленога” загосподарио господским спортом у ком се надмећу наведене категорије и осећања.
Чиме је то загребао по џепу и таштини господара без лица и њихових обезличених експонената на јавној сцени.
У времену глобалне “индивидуализације”, боље рећи отуђивања појединца од колективитета, Новак Ђоковић је искочио из калупа уштирканог гладијатора показујући јаку индивидуалност, још више интегритет што је изазвало не мали гнев у великим круговима.
Као сваки вансеријски човек, Ђоковић је од првих корака на тениском терену показивао сувереност, надограђујући раскошан таленат интелектом омеђеним етичким нормама, филантропијом и емпатијом, не штедећи новац и време да помогне људима у невољи од Београда, КиМ-а, Хрватске до исфрустриране Аустралије, чије му је руководство и део правосуђа, уз покушај криминализације личности, приредило невиђени реванш, елиминишући га правним насиљем са Отвореног првенства Аустралије, што је преседан над којим се згражавају слободни људи и народи.

Овај скандал умногоме је поделио светску јавност, али најсрамније од свега је изостанак солидарности играча АТП тура, нарочито водећих, чији глас и побуна обесмислили ову прљаву игру, као што је масован бојкот и враћање улазница гледалаца, због Новака произвео огромне губитке,што је уздрмало позицију Грега Тајлија директора АО који већ најављује Новаков повратак следеће године.
Ова дистанца колега само је још један показатељ да је Ђоковићев јавни рад, помоћ Космету, српској цркви у Црној Гори, Републици Српској, засметао моћницима ван тениских кругова и Аустралија је изабрана као полигон за преваспитавање великог тениског шампиона.
Која је то Новак Ђоковић прекршио правила? Спортска? Људска? Етичка? Да ли је прекршио закон државе Аустралије, у којој доминирају четири категорије становништва: потомци робијаша, потомци курви, потомци затворских чувара, потомци бруталних убица Абориџана – староседелаца Аустралије.
Милорада Чавића и отимање златне медеље у пливању смо заборавили. Монику Селеш и тортуру кроз коју је прошла смо заборавили.
И тада је свет био нем. Ћутали су и пливачи и тенисери. Ћутао је цео свет, укључујући и Олимпијски комитет, који као врховна спортска организација, вероватно и најстарија, не би смео да буде нем.
Брутално протеривање Новака Ђоковића и ускраћивање права на рад осмишљено је ван политичких структура Аустралије, у којој је годинама јавно мњење хушкано и припремано да ову егзекуцију доживи као праведан чин.
Човек са интегритетом, без порока, врхунски спортиста, полиглота и филантроп, далеко од било чега непримереног, показао је висок степен храбрости, разборитости и самопоуздања.
“Ово није крај”, забринут је мој пријатељ чувени Рибар Баја из Пирана.
“Они неће стати он се неће дати. Срећа је што све више утицајних и познатих људи даје јавну подршку. Нажалост, већина ушушкана у комформизму и привилегијама чека превагу или расплет”, запазила је Венета Јевтовић, српска Мајка Тереза из Чикага док смо у Лас Вегасу исчекивали коначну одлуку трочланог суда. Уз Новака је из Аустралије депортована правда а питање је да ли ће после финансијског краха опстати и Грем слем или ће се преселити у Азију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: