Oteraše Novaka ali ne i nemire

Piše: Mišo Vujović

Ovako bi danas glasio naslov mog novinarskog izveštaja da sam se zatekao u Melburnu gde je za vikend protestvovalo na desetine hiljada ljudi.
Novak “glas razuma” ili blagovesnik, čovek koji je mnogima otvorio oči, na tim protestima ogorčenih građana, bio je nezaobilazna tema. Uzvikivali su njegovo ime dižući svoj glas protiv nasilja i tiranije svoje vlade.
Novak Đoković i dalje ne prestaje da pobuđuje interes vodećih medija u svetu i pored velikih previranja u svetu, zveckanja oružja oko Ukrajine, pretnji Republici Srpskoj, naoružavanja Hrvatske, formiranja vojske Kosova,.

Neki se bude, pojedini iskupljuju ali je veliki broj onih koji i dalje, nasrćući na istinu i činjenice, pokušavaju da opravdaju torturu i uskraćivanje prava na rad u Melburnu. Kako vreme odmiče, jasno je da je sve osmišljeno i realizovano van krugova tenisa, te da je Australija izabrana iz više razloga.
Kampanja protiv Novaka Đokovića na ovom kontinentu počela je da se zahuktava još prošle godine. Građani Australije su u lok daunu proveli ogroman broj dana, osetili u više navrata represiju policije kada su pokušavali da protestuju. Predstavljanjem Đokovića kao antivaksera i njegovim progonom kao potencijalno opasnog predvodnika, vlasti Australije pokušale su da zadovolje razdraženu masu, ponude žrtvu odnosno krivca i time podignu srozani rejting, upregnuvši i pravosuđe čija autonomija se na ovom primeru stropoštala u paramparčad.
Premijer Australije, Skot je poslovno i lobistički povezan sa kompanijom Rio Tinto, čije obogaljivanje Zapadne Srbije je za sada odloženo, što nije mali udarac ovoj moćnoj multinacionalnoj kompaniji.
Na sve to, poklopile su se skazaljke interesa, sujete, prestiža, mržnje i zavisti, što je na minimum svelo Đokovićeve šanse u tom neravnopravnom duelu. U takvim okolnostima, izgledi za pobedu i velikim silama, a kamoli pojedincima, ma koliko bili moćni i uticajni, su gotovo nikakvi.
Upravo se to dogodilo Novaku Đokoviću, čoveku koji je “iz grmena malenoga” zagospodario gospodskim sportom u kom se nadmeću navedene kategorije i osećanja.
Čime je to zagrebao po džepu i taštini gospodara bez lica i njihovih obezličenih eksponenata na javnoj sceni.
U vremenu globalne “individualizacije”, bolje reći otuđivanja pojedinca od kolektiviteta, Novak Đoković je iskočio iz kalupa uštirkanog gladijatora pokazujući jaku individualnost, još više integritet što je izazvalo ne mali gnev u velikim krugovima.
Kao svaki vanserijski čovek, Đoković je od prvih koraka na teniskom terenu pokazivao suverenost, nadograđujući raskošan talenat intelektom omeđenim etičkim normama, filantropijom i empatijom, ne štedeći novac i vreme da pomogne ljudima u nevolji od Beograda, KiM-a, Hrvatske do isfrustrirane Australije, čije mu je rukovodstvo i deo pravosuđa, uz pokušaj kriminalizacije ličnosti, priredilo neviđeni revanš, eliminišući ga pravnim nasiljem sa Otvorenog prvenstva Australije, što je presedan nad kojim se zgražavaju slobodni ljudi i narodi.

Ovaj skandal umnogome je podelio svetsku javnost, ali najsramnije od svega je izostanak solidarnosti igrača ATP tura, naročito vodećih, čiji glas i pobuna obesmislili ovu prljavu igru, kao što je masovan bojkot i vraćanje ulaznica gledalaca, zbog Novaka proizveo ogromne gubitke,što je uzdrmalo poziciju Grega Tajlija direktora AO koji već najavljuje Novakov povratak sledeće godine.
Ova distanca kolega samo je još jedan pokazatelj da je Đokovićev javni rad, pomoć Kosmetu, srpskoj crkvi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, zasmetao moćnicima van teniskih krugova i Australija je izabrana kao poligon za prevaspitavanje velikog teniskog šampiona.
Koja je to Novak Đoković prekršio pravila? Sportska? Ljudska? Etička? Da li je prekršio zakon države Australije, u kojoj dominiraju četiri kategorije stanovništva: potomci robijaša, potomci kurvi, potomci zatvorskih čuvara, potomci brutalnih ubica Aboridžana – starosedelaca Australije.
Milorada Čavića i otimanje zlatne medelje u plivanju smo zaboravili. Moniku Seleš i torturu kroz koju je prošla smo zaboravili.
I tada je svet bio nem. Ćutali su i plivači i teniseri. Ćutao je ceo svet, uključujući i Olimpijski komitet, koji kao vrhovna sportska organizacija, verovatno i najstarija, ne bi smeo da bude nem.
Brutalno proterivanje Novaka Đokovića i uskraćivanje prava na rad osmišljeno je van političkih struktura Australije, u kojoj je godinama javno mnjenje huškano i pripremano da ovu egzekuciju doživi kao pravedan čin.
Čovek sa integritetom, bez poroka, vrhunski sportista, poliglota i filantrop, daleko od bilo čega neprimerenog, pokazao je visok stepen hrabrosti, razboritosti i samopouzdanja.
“Ovo nije kraj”, zabrinut je moj prijatelj čuveni Ribar Baja iz Pirana.
“Oni neće stati on se neće dati. Sreća je što sve više uticajnih i poznatih ljudi daje javnu podršku. Nažalost, većina ušuškana u komformizmu i privilegijama čeka prevagu ili rasplet”, zapazila je Veneta Jevtović, srpska Majka Tereza iz Čikaga dok smo u Las Vegasu isčekivali konačnu odluku tročlanog suda. Uz Novaka je iz Australije deportovana pravda a pitanje je da li će posle finansijskog kraha opstati i Grem slem ili će se preseliti u Aziju.