Пао Владин Предлог закона о „јасно утврђеним чињеницама“: Нема казни за патриотске билборде
1 min read
Билборд у славу ослободиоца Будве
Предлог измјена Закона о јавном реду и миру који је прописивао високе казне за јавно промовисање „догађаја који негирају јасно утврђене чињенице у вези Црне Горе“ није добио подршку у Скупштини Црне Горе.
Подсјетимо, Влада Црне Горе је овај Предлог усвојила прије неколико дана. Он је подразумијевао да буду санкционисани сви они који постављају патриотске билборде или неустају на химну.
Министар Александар Богдановић то је назвао борбом против нарушавања угледа државе.
Против овог Предлога, гласали су посланици Социјалдемократске партије (СДП), Либералне партије и независни посланик Неђељко Рудовић.
„Ипак је на крају цјелодневне расправе данас у Скупштини елиминисан апсурдни став измјена Закона о јавном реду и миру да ће се казнити онај који пропагира нетачно изношење историјских чињеница у вези Црне Горе, а што је требало да процјењује полиција и судија за прекршаје“, написао је на својој фејсбук страници Неђељко Рудовић и додао:
„Оно је оно што има смисла, а то је да је кажњиво пропагирање нарушавања територијалног интегритета или величање окупације Црне Горе, те сарадње са окупатором или заступање фашистичке, шовинистичке и нацистицке идеологије“.
Шеф посланичког клуба СДП, Рашко Коњевић упозорио је да би полиција и судови за прекршаје могли доћи у позицију да тумаче историјске догађаје.
„Да ли полицајац мора темељно да познаје историјске чињенице да би у пракси примијенио Закон о јавном реду и миру? Да ли ће неко бити кажњен ако на јавном мјесту прочита дјелове уџбеника који ‘негира историјске чињенице у вези са Црном Гором'“?, упитао је Коњевић.
Шћепановић брани „државу“ од билборда
За усвајање закона била је посланица ДПС-а Марта Шћепановић.
”Дошли смо у ситуацију да постоји правна празнина и Влада је на прави начин реаговала…Да не дозволимо више да на билбордима имамо рекламе које су директно против државе”, поручила је она.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нема казни не зато што поштују неко нардовлашће (тзв демократију) но што виде да је то за њихове финанцијере контрапродуктивно. Репресалије јављају бунт и утврђују Србство по нашем менталном склопу,бар оних моралнијих којима је стало до истине и правде… А ту нису циљна група обраћења и асимилације у синтатичку мне нацију ве преварена руља која ће се повиновати и бити Кинези да они ту завладају…но овај тврђи национални дио, цгских Срба,које милом или силом желе расрбити. Свакако Милом, како Бећковић каже, а то је за нас и опасније. Јер док су Млечани и Аустријанци хапсили нпр Тројановиће, у народу се разио гњев,одвратност према окупаторима, а овдје је окупатор инфилтриран не под видом стране државе но домаћег имена…тиме је данашња пријевара и гора и већа.
У 133. писму моли принципа да ослободи из тавнице Марка Тројановића из Луштице код којага одсједа када иде у визиту у тај крај и који је затворен због клевете својих злотвора (писмо 135.). Овај Тројановић са половине 18. вијека (1746.) је свакако рођак-предак Уроша Тројановића, који је једнако утамниичен почетком 20. вијека.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88#%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Урош Тројановић је Бокељ рођен у Росама 1882. године. Похађао је Дубровачку гимназију. Био је међу предводнцима дубровачке српске младежи. Велики борац против аустијског режима. У Гимназији 1900-те заједно с ватреним Србином католиком Стјепом Кобасицом почео је рукописно издавати један примјерак тајног ученичког (српски усмјереног) листа Пома, којег је 1901. преузео гимназијалац, млади Србин католик Петар Колендић. Ухапшен је новембра 1902. године због објављивања песме „Бокешка ноћ“ у часопису Срђ. [4] [5] Друго издање 19. броја Срђа за 1902. годину је дјеломично цензурисано због објављивања његове пјесме Бокешка ноћ. [6] Умро је недуго након изласка из школске клупе, вјероватно ради посљедица тамновања у Кнежевом двору.[7][8]
Занимљивости
И презимењак Урошев (могући предак), Марко са Луштице, половином 18. вијека је био утамничен, због чега Сава Петровић Његош моли провидура да га ослободи. Сава је код њега одсjедао када је ишао у визиту у тај крај, а приписану кривицу карактерише као клевету његових злотвора