Патрик Бјукенен: Шта је „план Б“ за Венецуелу

Пише: Патрик Бјукенен

„Платите војнике. Остало није битно“. Био је ово самртнички савјет римског цара Септимија Севера упућен његовим синовима 211. године Н.Е. Данас је Николас Мадуро тај који мора да се држи царевих ријечи, зато што политички опстанак овог бившег возача аутобуса и предсједника синдиката зависи од тога да ли ће оружане снаге Венецуеле одабрати да стоје уз њега, или ће му окренути леђа и сврстати се уз лидера Народне скупштине, Хуана Гваида.

У сриједу је Гваидо изјавио да је Мадурова изборна побједа прошлог маја, којом је добио други шестогодишњи мандат, била намјештаљка, па је себе инаугурисао као предсједника. У четвртак је министар одбране и начелник генерлштаба Венецуеле Владимир Падрино Лопез, са својим кабинетом, одбацио тридесетпетогодишњег Гваида као америчког пијуна и обећао лојалност Мадуру.

У петак је државни секретар Мајк Помпео рекао Савјету безбједности УН: „Сада је тренутак да свака земља одабере страну. (…) Или стојите на страни снага слободе, или сте уз Мадура и његово лудило“. До петка је, међутим, свијет већ увелико одабрао стране.

„Квази-пуч“

Русија и Кина су стале на Мадурову страну, као и НАТО чланица Турска, из које је предсједник Ердоган телефоном саопштио своју подршку. Мексико, Никарагва, Куба и Боливија су такође уз Мадура.

Гваида подржавају сусједи Венецуеле – Еквадор, Бразил и Колумбија, као и САД, Канада и Организација америчких држава. Британија, Француска, Њемачка и Шпанија су Мадуру послале дипломатски ултиматум: Пристани у року од осам дана на нове изборе, иначе ћемо подржати тридесетпетогодишњег Гваида, који је до ове године био потпуно непознат.

Све опције су на столу, каже предсједник Доналд Трамп. Али Русија је назвала Гваидов потез „квази-пучом“ и упозорила је да би интервенција могла да резултује „катастрофалним посљедицама“. Владимир Путин је такође телефоном саопштио своју подршку Мадуру.

Улози свих страна су овдје огромни. Русија има плаћенике у Венецуели, а режиму је позајмила милијарде. У знак солидарности, Путин је недавно послао два стратешка бомбардера у Венецуелу. Кина је Венецуели позајмила десетине милијарди долара, а Каракас то отплаћује Пекингу путем нафте. Куба је послала војне и обавјештајне службенике како би очували унутрашњу безбједност. Уго Чавез је у Фиделу Кастру видио очинску фигуру, па је своју нову Венецуелу изградио по узору на Кастрову Кубу – са сличним посљедицама.

Ако су стотине хиљада побјегле од Кастрове револуције 1960-их, три милиона Венецуеланаца је избјегло у Еквадор, Бразил, Колумбију и друге јужноамеричке зеље, као и у САД. Од економије су остале рите. Иако Венецуела има највеће нафтне резерве на свијету, производња је делић онога што је некада била. Непотизам и корупција су ендемски. Инфлација је уништила валуту. Владају сиромаштво, глад и несташице сваке могуће потрепштине савременог живота.

Мадуро као Асад?

Међутим, и даље је ту кључно питање – шта ће војници учинити? И ако војска остане уз Мадура, а Мадуро одбије да оде, шта ће Американци да раде како би га натјерали да оде? Да изврше инвазију? То је катастрофа у најави. Венецуела није Панама, или Хаити, или Гренада. Већа од Тексаса, Венецуела броји преко 30 милиона становника. А америчке снаге су већ ангажоване широм свијета.

Блокада и санкције би само увећале и продубиле патње народа Венецуеле, и то много прије него што би он успио да сруши режим. Да ли би наши савезници уопште подржали блокаду? А ако године патњи Венецуеланаца нису уздрмале Мадурову власт, зашто би вјеровали да ће још патњи успјети у томе?

Мадуру и његовој војсци се нуди амнестија ако се мирно склоне. Али каква би била Мадурова судбина ако се повуче? Ако се одрекне власти због америчких пријетњи, готов је и биће осрамоћен као кукавица. Не би ли прије одабрао да падне борећи се? Осим тога, ако руководство војске напусти Мадура, ту су млађи и амбициознији официри који би сигурно видјели свијетлу будућност у борби за спас режима.

Је л’ ми то призивамо грађански рат у Венецуели? Ако почне да се пуца у Каракасу, шта ћемо да радимо? Је ли ико пажљиво размислио о овоме?

Мадуро је неспособни, брутални диктатор чија је идеологија довела до уништења једне нације. Али ако успије да промијени наратив од конфронтације између тиранина и његовог напаћеног народа до тога да себе представи као витешког браниоца Венецуеле коју нападају јенкијевски империјалисти и њихове домаће слуге, то би могло да одјекне у народним масама широм Латинске Америке. А по свему судећи, Мадуро намјерава да пркоси Сједињеним Државама и окупи антиамеричке радикале са своје хемисфере и из читавог Трећег свијета.

Гваидово посезање за предсједничким мандатом у Венецуели је завјера припремљена у сарадњи са Вашингтоном, произведена у САД, са државним секретаром Помпеом, Џоном Болтоном и сенатором Марком Рубиом као идејним творцима и предсједником Трампом који је све то аминовао. То је био „план А“.

Али ако „план А“ не успије, а Мадуро, са америчким престижом стављеним на коцку, одбије наш захтјев да се склони, шта ћемо да радимо? Који је „план Б“? „Асад мора да оде!“ – говорио је Барак Обама. Е па, Асад је и даље ту, а Обама је отишао. Хоће ли исто бити речено за Мадура?

Извор: Нови Стандард

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: