Павићевић: ЗАМЈЕНОМ дипломатског особља премостити“провалију“ између власти и дипломата из поражених партија

Одлука министра Ђорђа Радуловића да опозове амбасадора Црне Горе у Кини Дарка Пајовића, амбасадора у Србији Тарзана Милошевића, амбасадорку у Уједињеним Арапским Емиратима Душанку Јекнић, амбасадора при Светој столици Миодрага Влаховића, амбасадорку у Италији Сању Влаховић, амбасадора у Босни и Херцеговини Обрада Миша Станишића те амбасадорку у Њемачкој Веру Кулиш, наишла је на велико разумијевање и одобравање оног дијела јавности који се одлучно супротстављао политикама пораженог режима.

Нешто касније, премијер Здравко Кривокапић затражио је да се сви амбасадори Црне Горе до 18. јануара врате у земљу, како би са њима обавио консултације, а након тога одлучио коме ће бити настављен мандат, а кога ће опозвати.

Ове активнсти нових власти пратиле су најаве актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да неће донијети указ о опозиву амбасадора, као и патетична тирада посланице ДПС-а како влада чији је „ментор – СПЦ“ договара „сјечу кнезова на тајним мјестима“.

Спољњо-политички коментатор Драгољуб Павићевић подсјећа да је Доналд Трамп, одмах након сто је положио заклетву, смијенио 80 амбасадора широм свијета.

„Без образлозења је одаслао наредбу да се до 20 јануара до поднева врате у Америку. Наравно, прво што је урадио замијенио је амбасадора у УН. Експресно је замијенио амбасадоре у неколике земље са којима Америка има сензитивне односе као што су Израел и Кина. Са осталим именовањима није тако журио. Изгледа да је и Кривокапића неко савјетовао да уради исто што и Трамп.

Влада води унутрашњу и спољњу политику, спољња политика је рефлекс унутрашње, док амбасадор заступа политику владе своје земље. За ефиксност у раду једног амбасадора од изузетне је важности и његов однос са премијером, јер понављам амбасадор је дужан да заступа политику владе своје земље, да је промовише и објашњава у земљи пријема.

Уобичајена је пракса да тзв “политички номиновани амбасадори” (а црногорски су углавном баш ти) поднесу оставке сами када друга политичка партија дође на власт.

Стално интересовање за спољњу политику, дубоко познавање и разумијевање страних земаља, брза анализа информација укљуцујући и оне које ваша власт не жели да чује, преговарачке способности… То је оно што би требало да препоручи неког за дипломатску службу, уз наравно познавање језика земље пријема, ту су и “топао осмјех и хладан поглед”…

Нису увијек каријерне дипломате најбоље рјешење. Умјетници, професори, струцњаци разних профила изванредно су служили својој земљи. Много је таквих примјера у свијету. Нажалост времена када су дипломате били Иво Андрић и Милан Ракић су давно остала иза нас. Или глумица Ширли Темпл коју је Реган именовао за амбасадорку. У Америци дипломатија служи и као могућност да се развије каријера људи разноразних занимања.

Када је ријеч о образложењима за смјену амбасадора прије истека мандата онда образложења обично садрже детаље о томе шта је компромитовало њихову улогу амбасадора. Обично се наводе разлози као сто су конфликт између приватног живота и јавних обавеза, скандали, приватни живот, афере… Са образлозењем или без, тренута провалија која зјапи између партија на власти и дипломата из партија поражених на изборима у Црној Гори не може бити премошћена ничим сем замјеном дипломатског особља.“, закључио је Павићевић.

Прочитајте још:

Божићна „посланица“ милоугодног Мика Живковића: Окупаторска СПЦ посрбљава Црногорце и окреће их против своје земље, предака и историје

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: