Пламенац: Ге или (гдје) нестаде поп Васо Вукотић

Пише: протојереј Јован Пламенац

Одлуком надлежне општинске комисије, проистеклом из нагодбе опозиције и власти у Скупштини општине Бар, својевремено је једна од барских улица добила име знаменитог свештеника Василија Вукотића, пароха барског.

Водећи се логиком, Комисија је именом попа Василија, Васа, наимила уличицу уз саму порту цркве Светог Николе у Старом Бару, у којој је он Богу службу приносио.

Јуче, 1. новембра 2018, прије подна, на почетку те уличице, поред порте цркве, била је табла са њеним именом. Да ли је постављена јуче ујутро, или дан прије… не знам. Тек, јуче поподне није је било. Неко је извалио стуб на којем је била табла са именом попа Василија и са њим и таблу. Уличица је тако остала без ознаке свог имена.

У тој уличици живе муслимани.

Овај инцидент није, на примјер, раван паљењу цркве. Али, говори таман толико као да је неко запалио цркву.

Књаз Никола Петровић је, након што је црногорска војска ослободила Бар од турске окупације, два дана након Божића 1878. године (рачунајући по грегоријанском календару), својом милошћу аболирао барске муслимане, вјерне поданике Турака и са њима јединовјерне.

Барски и мркојевићки муслимани остали су да живе у Црној Гори као добри сусједи православних Црногораца. Знали су ко су и што су, знали су да су њихови преци били православни, па и њихова презимена су задржали. Остали су у својој вјери и одлично су знали да су једне крви са својим сусједима православцима. На тој једнокрвности почивало је чувено барско међувјерско сагласје.

Тако је било дуго година, све док власт у Црној Гори не преотеше ови сада. Са њима је кренуло поспјешивање међувјерске и међунационалне нетрпељивости у Бару (и не само у Бару). То је само један од потенцијалних сукоба који актуелни црногорски режим његује и на којем сурфује.

Разарање међувјерског и међунационалног склада житеља барског краја црногорски режим посљедњих година изводи злоупотребљавајући обнову Румијске цркве. Колико је режиму важно закрвљење народа у подрумијском крају говори чињеница да су све своје ресурсе: медије које контролишу („Побједа“=„Портал Аналитика“ и сада, након пуча, ТВ Црна Гора и друге), на које су се самопридодали медији истог духа, сорошевски, активисте и сродне пропагаторе интереса ДПС-а и оних које су подвукли у своју коалицију да би, по принципима преваре зване демократија зајахали црногорским народом, шпијуне АНБ-а и друге љигавце који ускачу на тацну привилегија које им нуде, па и Министарство културе, упрегли као шарабај бескрупулозне лажи да је „Румијска црква пореметила барски међувјерски склад“.

Ево им плода: изваљени стуб на којем је била табла са именом попа Василија Вукотића поред цркве Светог Николе у Старом Бару.

Ставићу главу на трупац да то „јуначко“ дјело, да га нико не види, није извео ниједан муслиман зрелих година, старосједилац Бара или Мркојевића. То је дјело или муслимана дошљака у Бар ових посљедњих година, који се напалио на лаж да је „Румијска црква пореметила барски међувјерски склад“, или неког млађег старосједиоца који је потпао под утицај дођоша, или пак оперативца актуелног црногорског режима.

Муслимани старосједиоци Бара и Мркојевића на удару су оперативаца актуеленог црногорског режима, од новинара у сорошевским медијима до пијандура по кафанама, који им пуне главе лажју да је „Румијска црква пореметила барски међувјерски склад“, али и – још више – новопридошлих муслимана, првенствено из Рожаја (Знате ону анегдоту, или виц, свеједно: у Рожају пошао младић за Америку, а његова мајка плаче, сузе јој се не суше. Тјеше је рођаци и сусједи: не плачи, вратиће се – није пошао у Бар), као и из Плава, Новог Пазара, са Косова и Метохије…

Вјерска и национална структура барске општине посљедњих година интензивно се мијења. Куће, плацеве, станове, пословне просторе… купују муслимани, поред оних из Рожаја и других крајева које сам навео, сада и Турци. И нико из овог биједног режима не пита их одакле им новац. А они, буквално, купују Бар. Раде оно што су прије 30-40 година радили Албанци на Косову и Метохији. И ми то гледамо и – ћутимо. Ух, како смо биједни.

Одакле Рожајцима, који у Рожају немају никаква примања, новац да купују некретнине по Бару? Да ови из црногорског режима, који подмићивањем лакомих и плашењем плахих, у највећој системској превари од кад је свијета и вијека званој демократија, владају црногорским народом, некада часним и храбрим, имају ишта људског у себи – барем то би их питали.

А ге нестаде поп Васо Вукотић?

Питате се што је ово „ге“? Тако барски и мркојевићки муслимани кажу за „гдје“, „ђе“. И сада од њих очекујем да се огласе поводом овог, модерно речено, вандалског чина уклањања табле на којој је био назив улице са именом попа Васа Вукотића. Или се огласи, или се ћутањем сагласи! Нема средине. То исто очекујем и од мога сусједа главног имама у Исламском центру – џамији Селимији у Старом Бару Муидина Милаимија. То очекујем и од Вукотићâ, великог братства црногорског, првенствено од Мима, знаменитог Баранина, стоматолога и спортисте, унука попа Васа, и његове жене Бећке, бивше градоначелнице Бара и амбасадорске Црне Горе у Србији.

Синоћ сам трпио притиске да прећутим уклањање табле са називом улице именом попа Васа Вукотића. Да не таласам, јер све то ће бити изглађено. Издржах некако.

Ко сукобе желио, у кући му били – каже наш народ. Али ћутати о изазивању сукоба, у ствари – учестовање је у њиховом изазивању. Лопов је не само онај који краде, него и онај који му мердевине придржава.

Нојевским набијањем глава у пијесак ништа нећемо ријешити. Проблем у односу православних житеља Бара и његове околине и новопридошлих муслимана, Бошњака и Албанаца, евидентан је. Он се, као на плазми великог формата, одлично види на односу према Румијској цркви. Тај сукоб тиња. Муслимани на барском подручју, новцем, освајају територију. Православци ћуте.

Неће проћи пуно времена и биће касно за рјешење овог проблема. Зато је мудро и честито што прије о овим проблемима отворено причати, мирно, сусједски.

Јутрос је стубић са таблом на којој је написан о „Улица попа Васа Вукотића“ осванула у порти цркве Светог Николе. Неко је током ноћи убацио преко зида. Полиција је извршила увиђај…

Аутентичним потписом попа Васа Вукотића од 20. марта 1910. године:

2. новембра 2018. године поздравља Вас поп
Јован Пламенац, парох барски.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: