Покрет за Пљевља: Рјешење о депортацији о. Саше Јањића је најава коначног обрачуна режима са свештенством

Одавно је и основцима постало јасно, да је од некадашње Црне Горе коју су нам крвљу стварали  славни преци, данас остала само карикатура, са полицијским пендреком као највећим демократским достигнућем. Несрећна власт, која би требало да је од Бога, одлучила је да се са њим обрачуна, огњем и мачем. И не само са њим, него и са сопственим народом који је, по тамо њима, непријатељ ове државе, истичу у Покрету за Пљевља.

Без обзира, како год узимали и тумачили новокомпоновани Милови и Мигови коверта историчари, Црна Гора своје данашње постојање дугује Српској православној цркви, њеном монаштву, свештенству и вјерујућем народу. То су непобитне историјске чињенице, осим за оне, који сматрају, да је Мило Ђукановић, творац свега видљивог и невидљивог. Таквима, свакако, помоћи нема. Да није било славне Митрополије, њених мудрих владика, државотвораца и пастира, на чему бисмо опстајали, вјековима? На чему бисмо данас стајали, као  људи, да смо вјеру и цркву своју изгубили? Паметноме би било доста.

Синови Монтенегра су, изгледа ријешили, да се на прави начин одуже Српској православној цркви. Увидјевши до које мјере  подаништва и самопонижења је  актуелна локална власт у Пљевљима спремна да иде, последњи европски диктатор је одлучио, да баш на нама, Пљевљацима, започне примјену безакоња. Након што је, чак и њега, изненадио невиђени антисрпски ентузијазам Игора Голубовића, када је у питању распродаја манастирске имовине, одлучио је, да на велика врата започне и обрачун са нашим свештеницима. Мевлудинова полиција, и овај пут, ревносно, на бранику тековина вјечне државе, одлучила је да своју гвоздену  песницу окуша на архијерејском намјеснику пљеваљском, протојереју – ставрофору Саши Јањићу. Рјешење о његовој депортацији, рукавица је у лице 80 посто грађана Пљеваља. Пређен је Рубикон и ситуација тражи одговор вјерујућег народа. Јединствен, храбар и масован, у духу саборности и православља. И молба, позив, апел неразумним и усијаним главама режима, да добро размисле док још има времена. Опасно сте приближили ову земљу амбису и путу без повратка, саопштили су из Покрета за Пљевља.

 Слика наше „среће и благостања“, свакако су и недавна дешавања у Будви. Тамо је Мевлудин послао Алена, да јуначки стане чизмом на врат Младену. И не само њему. Та је чизма деценијама и на врату оне истинске, Праве Црне Горе.  То је ваљда знак да је Монтенегро достигао западне цивилизацијске вриједности, америчке прије свега. Ако ни по чему, оно по полицијском кољену на врату „непослушног“ грађанина. Док срећне државе имају раст доходка по глави становника, код нас расте једино, број пендрека по глави опозиционара.

Јасно је и лаицима, наступајућа последња фаза диктатуре, праћена је параноичним страхом диктатора од коначног суда сопственог народа. Зато је будвански сценарио, отимања легално и легитимно изабране власти, само показна вјежба за предстојеће парламентарне изборе. Ако их уопште буде, не смијемо ни тренутка сумњати, да ће последњи диктаторов одговор  на побједу опозиције и вјерујућег народа, гласити:“Полицијо, поступи по наређењу“! Видимо се на литији. Не дамо свештенике и светиње!, закључили су у Покрету за Пљевља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: