ИН4С

ИН4С портал

Полицијски час у доба короне

Навикли смо на полицијски дан, полицијску годину, полицијску деценију... Није нам лако ни од полицијског предсједника, полицијског премијера, и коначно од полицијске државе.

Горан Шћекић

Пише: Горан Шћекић

Није ми јасно што се грађани Црне Горе препадоше од полицијског часа. Па то је само час ко сваки час, само полицијски. Није баш школски, са којег су бјежали многи функционери. На овом часу бјеже грађани, али од полиције.

Али што се тиче полицијског часа, то је за грађане Црне Горе ситница.  Навикли смо ми на много више.

Навикли смо на полицијски дан, полицијску годину, полицијску деценију… Није нам лако ни од полицијског предсједника, полицијског премијера, и коначно од полицијске државе.

Из дома (куће) га није нико излазио ко није имао за кафу. У полицијском часу углавном излазе само полицајци, а ни они га немају за кафу. А они који имају, морају се снаћи. Полицијски час подразумијева забрану изласка грађана у одређено вријеме, најчешће у ноћним сатима.

Поред службених лица, док траје полицијски час, могу излазити и власници са својим љубимцима. Дакле, сваки власник кућног љибимца, могао је са њим изаћи у вријеме полицијског часа. Заштитници животиња, кажу да је то добро због здравља њихових љубимаца. Тако су одједном многи грађани постали љубитељи паса.  Неки власници, који су имали више кућних љубимаца, изнајмљивали су их за шетњу у полицијском часу.

Азили за псе су окупирани од захтјева за усвајање кућних љубимаца. Никоме није била битна боја, поријекло, раса, величина. Пас је пас, само да умије да шета. А кад пас шета, онда шета и власник. Нови власници паса нису били неки љибитељи животиња. Држали су псе на балкону, тако да су квартови одјекивали од лавежа у ноћним сатима.

Пошто су то углавном били пси луталице, они нису навикли на повез. Тако, док су шетали нове љубимце, било је и комичних сцена. Многима су пси бјежали од власника.

Откачивали су се од повеза, а онда су власници морали бјежати од полиције.
Било је и сцена, да су власници бјежали од својих паса, јер се нису добро слагали, нити познавали.

Неки су били изуједани, тако да их више није интересовао ни пас, ни излазак за вријеме полицијског часа.

Без обзира на ове немиле сцене, Пас је опет постао човјеку најбољи пријатељ, који ће га понекад извести у шетњу, док траје полицијски час.

Прочитајте још:

Правила Цетињске гимназије из 1913. за упис ђака: Обавезан пријемни испит из српског језика и вјеронауке

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net