Поништене утакмице

Пише: Јован Лакићевић

Изгледа да од наших побједа над Косовом са 5:0 (М.Ђурић) у Бриселу и на другим дестинацијајама неће бити ништа. Колико сам схватио, НАТО је ријешио да све ове утакмице поништи и додијели Косову побједе, пар форфе, са 3:0!
Нама симпатични Калимеро, са којим се у спољној политици почесто идентификујемо, рекао би: „Па то је неправда!“
Искрено мислим да бисмо убудуће могли да овластимо драгога Калимера, да нас у наставку преговора са Удруженим Западом ( само не знам о чему?) пуноважно заступа!
Знаће то Калимдеро, бар колико и наши досада шњи преговарачи. Лукав је Калимеро, само што досад није имао никакве шансе!
Шалу на страну, јер нам баш и није до шале. Наше потоње вајкање како смо вјеровали свјетским оберлажовина, не амнестира нас, вјеровао! кад је ријеч о билансирању наших досадашњих вишегодишњих преговора! Ја им, као последњи политички аналфабета, лауфер такорећи, ни једног тренутка нијесам вјеровао!
Е, јадни моји политички ђутуруми, који сте се, у једном важном часу нашли на мјестима којима нијесте били дорасли (или, можда, јесте, али сте то од народа вјешто крили!)! Вајкамо се, и даље, како је то била политика „двоструких стандарда и обећања којима смо наивно вјеровали…
Знате ли ви, другови и госпосдо, с ким сте уопште преговарали пуних дванаест година“
Уз припомоћ „сестрића“ Јеремића, који нас је преселио из Њујорка у Брисел, са нашим највећим непријатељима у минулом рату, земаља Квинте, или, тачније, њиховог мкровног триа из Вашингтона, Берлина и Лондона! Они су нам, да вас подсјетим по плану З. Бжежинског, разбили земљу, па потом скраћену Југославију, уз њено потпуно и немјерљиво, злочиначко разарање које је премашило сто милијарди долара, и уништавање инфраструктуре и неколико хиљада побијене „колатералне штете“! Не рачунајући побијене у Војсци и Полицији…
Нијесте, ваљда, од тих очекивали „разумијевање“ за српску ствар, да не кажем милост и сажаљење? Да ли сте имали право на тако нешто?
Говорићу крајње отворено, пошто није вријеме за дипломатију, која се одувијег граничила са политикантством. Ако је српски циљ у дуготрајн, „мучним“ преговорима био Заједница Српских општина, са овлашћењима мјесне заједнице, видјели смо да ни од тога неће бити ништа!
С друге, пак, стране, под притиском нашх „доказаних пријататеља“, нарочито из последњег рата, правили смо уступке све до потпуног заокружења шиптарске државе. Рекао сам у једном од минулих текстова да је, можда, била у питању – куповина времена. Испало је да јесте, али за тзв независно Косово, а против и минималних српских интереса!
Пошто ни до данас не знамо шта су били писмени, а шта усмени договори у Охриду, поводом Шолц-Макроновог плана, не знамо шта послије тога можемо да очекујемо. Нарочито кад смо чули да се и усмени дговори „на највишем нивоу“ могу сматрати валидним пристанком на усвајање понуђенихпредлога.
Чули смо тако да је тзв Косово на прагу пријема у Савјет Европе!
Добро, то је мање важно, али није неважно.
Оно што је кудикамо важније, јдесте стидљиво најављен пријем Косова у злочиначку Нато организацију!
Сви су изгледи да је у Охриду дозвољен приступ Косову у све организације, осим у Уједињене нације. Предсједник Србије је више пута поновио да на тако нешто неће пристати, нити ће то потписати.
Мислим, господо и браћо Срби да од њега убудуће нико неће ни тражити!
Смишљена је, у међувремену, резервна варијанта, о којој се Србија неће ни питати. Ријеч о пријему Косова у НАТО, гдје глас Србије нема приступа.
Управо сам о томе на овом Порталу писао прије више мјесеци. Пошто је, као што је одавно познато, НАТО забран САД, ту је могућа и брза промјена Статута око пријема нових „заједница“ (Косова и Украјине – рецимо двотрећинска већина!)
И ту би Србија, гледано из ове тренутне перспективе, могла да се поздрави са сојом изгубљеном, аутономном Покрајином, насилно ампутираним Косовом!

Након тога се Косово, уз „обавезни“ референдум са лако предвидљивим исходом, придружује Албанији!
Пошто је некад Енвер Хоџина, а данас Бајденова (или Клинтонова) Албанија чланица Уједињених нација, неће бити ни потребе да се тамо гласа о тзв Косову! Наравно, не доводим то у везу са учесталим изјавама Предсједника АВ, да тако нешто никад неће потписати!
То би вам, господо, моји ријетки пратиоци, у најкраћем, био сценарио за „коначно разрешење „косовског питања“.
Невоља за протагонисте овог плана, којима се, наравно, из разумљивих разлога (разрешење сукоба у Украјини) страшно жури, што ће се, у тој перфидно замишљеној работи, Русија и Путин ипак нешто питати. На овај или ОНАЈ начин.
Према томе, стрпимо се још два- три мјесеца! И не заборавите: Господ је с нама, упркос томе што га нијесмо у последњим миленијумима превише задужили, ЖИВЈЕЋЕ ВЕЛИКИ БОЖЈИ СРПСКИ НАРОД!
Пишем овај текст у сатима када Предсједник Србије води принудни разговор са амбасадорима наше драге и омиљене Квинте. Пошто ми је исход одавно познат, нећу чекати њихов крај да бих, можда у тексту направио извјесне корекције. Што се тиче српског фактора, или, тачније речено српског корпуса, корекције одавно нијесу могуће!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: