Тако је говорио Марковић: Кад ми организујемо убиство, ми не промашујемо!

У својим последњим наступима, коментаришући протесте Демократског фронта, Душко Марковић је у потпуности оправдао улогу последњег стражара Ђукановићеве криминално-феудалне творевине.

Нимало виспрен, већ напротив, прилично неповезан и противрјечан, али са оном полицијском ускошћу, спао је на дистрибутера кафанско-удбашких крилатица које иначе у АНБ-у спремају за дневну употребу.

Оно што забрињава је то да је, чак и у оваквом, корумпираном и криминилазиваном државном апарату, Душко Марковић преузео неке од најважнијих полуга моћи система.

Међутим, постоје елементи биографије Душка Марковића који га у сваком озбиљној држави потпуно дискредитују, а неке смо неоправдано заборавили. Подсјетићемо се на пар њих.

Када је Миодраг Живковић, бивши лидер ЛСЦГ-а, устврдио да је на њега 2004. године извршен атентан од стране бившег СДБ-а, Душко Марковић који је и тада био на челу тајне полиције, тим поводом изјавио:

”То је шпекулација која има врло уочљив циљ и позадину. Веома нам је драго да су Живковић и његова породица живи и здрави, што вероватно не би био случај да је СДБ заиста организовала атентат на њега”,  казао је Марковић.

Дакле, Душко Марковић је крајње јасно потврдио да његова служба итекако има искуства у организацији политичких атенатата, те да је степен ”успјешности” у њиховом извођењу апсолутан. У складу са том оцјеном, појављује се и друго крупно питање, као дио биографије дугогодишњег шефа АНБ-а, а тиче се убиства Душка Јовановића.

Наиме, потпредсједник Владе Црне Горе и замјеник предсједника ДПС-а рекао је да је некадашња Служба државне безбједности Црне Горе (СДБ) имала информације да је безбједност уредника и власника дневне новине ”Дан”, Душка Јовановића била угрожена, прије него је убијен.

„Писао сам господину (Андрији) Јовићевићу одговарајућа писма – да се о томе поведе више рачуна, тако да ја не осјећам никаву одговорност„, казао је министар правде и вицепремијер, гостујући у емисији ”Начисто”, аутора Петра Комененића на ТВ ”Вијести”.

„Тада смо указивали… на одређене ризике и опасности који се тичу безбједности господина Јовановића. Писао сам господину (Андрији) Јовићевићу одговарајућа писма – да се о томе поведе више рачуна, тако да ја не осјећам никаву одговорност”, навео је Марковић.

На ово је реаговала сестра убијеног директора Дана Душка Јовановића, Данијела Павићевић, отвореним писмом министру правде у којем је захтијевала хитну реакцију ВДТ-а, тврдивши да Марковић „у својим рукама држи кључ истине о убиству“ Јовановића, у шта она вјерује и поставља питање да ли за то он има доказе:

”Одговорност је на Вама велика. Прво, зашто нијесте испунили вашу професионалну обавезу па и људску и саопштили када сте саслушавани код истражног судије Радомира Ивановића све у вези атентата на мојега брата. Друго, зашто се у редовном судском поступку нијесте одазвали као свједок и испричали, документовали наведене тврдње, а ваш тадашњи министар Андрија Јовићевић се појавио пред судом као свједок. Ипак сте прећутали све”, написала је Павићевић у отвореном писму Марковићу.

Судија Радомир Ивановић оцијенио је у изјави за лист ”Дан” да је Душко Марковић својевремено морао да саопшти све што зна о том кривичноправном догађају. Напоменуо је да је Марковића, као и сваког другог свједока приликом саслушања, упозорио да ништа не смије прећутати.

Истим поводом се огласио и бивши црногорски министар унутрашњих послова Андрија Јовићевић:

”Током мандата имао сам сусрет са Јовановићем и том приликом гарантовао сам му пуну личну и имовинску сигурност. Он је био безбједан док сам ја руководио Министарством унутрашњих послова„.

Јовићевић је подсјетио да се на челу МУП-а Црне Горе налазио од јуна 2001. до јануара 2003. а да је Јовановић убијен у мају 2004. године. Да ли је током наредних скоро годину и по Марковић упозоравао наредног министра унутрашњих послова Драгана Ђуровића – не знамо. Можда ће се присјетити.

У сваком случају, изјава да је било на челу институције која је организовала политичке атентате и хвалећи се да је у томе била веома успјешна, као и очигледног кривичног дјела прикривања релевантних информација у убиству Душка Јовановића, квалификују Душка Марковића за рад Специјалног тужиоца.

Уколико се то деси, и ако расуђујемо по аналогији у Србији, може се рећи да Марковићи на челу тајних служби нити су добар избор, нити добро завршавају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: