Поводом 105. годишњице збора сремских Срба и Хрвата: Облачење српске кошуље у Срему

У Руми је 24. новембра одржан прекретнички скуп у историји Војводине, који је претходио Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, одржанoј сутрадан у Новом Саду, 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Ако је природно што је новосадски скуп много познатији због већег утицаја на историју Србије, румски скуп је све до последњих деценија затрпаван заборавом, иако је снажно утицао не само на одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Србији, већ и на стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Наиме, Срeмци су запретили Хрватској да ће остати без Срема ако не крене у заједничку државу. Заједно са скупом, заборав је затрпавао и његовог главног организатора, румског адвоката др Жарка Миладиновића, јер су и скуп, и његов организатор били незгодни сведоци неприродности антисрпског устава из 1974. Истина, памћењу склони Румљани опирали су се забораву у деценијама када је био пожељан, а пре десетак година нашли да партизански 27. октобар, дан ослобођења Руме у Другом светском рату, јесте за свако поштовање и памћење, али је догађај од 24. новембра свакако најважнији дан у историји града и региона, јер сведочи о одлуци Сремаца да крунишу своје тежење припајања Србији.

У недељу 24. новембра 1918. године у Руми, у кући др Жарка Миладиновића, одржан је збор Хрвата и Срба, изасланика месних одбора Сремске жупаније. На збору је учествовало, пишу историчари, чак 700 људи! Збор је усвојио резолуцију у којој је затражено оснивање јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца са седиштем у Београду.

Ако се Хрвати одлуче против уједињења, стоји у резолуцији, Срем се непосредно припаја Србији и тражи да га Србија заступа на међународној мировној конференцији.

Војвођански Срби увели Хрватску у краљевину

Неки војвођански историчари оспоравају одлуке овог збора, јер му није претходило делегирање учесника са прецизним мандатима из базе, али други кажу да та мањкавост, ако је и има, не умањује битно значај усвојених одлука. Сам Жарко Миладиновић, иако домаћин и организатор, није био на скупу, већ у Загребу, као посланик на седници Народног већа.

„Нема никакве сумње да су Војвођански Срби увели Хрватску у краљевину“, каже историчар са Филозофског факултета у Новом Саду др Ђорђе Ђурић.

„Они нису ишли ка такозваној великој Србији, већ ка југословенству. Чинило им се то као дугорочно добро решење за Србе, нарочито због могућности да Аустрија једном не ојача и освети се Србима у Војводини. Југословенство им је омогућавало заједништво са матицом, а било је допадљиво и Аустрији. Наравно, нису могли да предвиде ни Јасеновац, ни све невоље које ће проистећи из таквог избора. Неки, међутим, овај збор доживљавају као невољу за своје ставове и осећања, јер он објашњава редослед присаједињења Србији и чини бесмисленим сепаратистичке напоре неких наших савременика у Војводини. О румском збору Сремаца из тих разлога нерадо се писало“.

Румљанин др Драго Његован, такође историчар, каже да је 24. новембар 1918. године свакако најзначајнији датум у историји Руме. Али и Румљани су, као и већина Срба, склони да угоде несрпским тежњама тако што ће мало гурнути у заборав оно што је одредило јединство са Србијом. Уместо да овај дан славе као највећи празник, они су га били ставили у тајност, у надлежност катедри за историју.

„Ево, и последње дете данас зна да су Турци спалили мошти Светог Саве, али се у градиву из историје не види да су то Турци предузели због устанка Срба у Банату“, каже др Драго Његован.

„Јаша Томић је имао програм који би, да је било по њему, вероватно произвео мање крваву историју по Србе. Он је тврдио, контра југословенског идеализма, да Срби, Хрвати и Словенци нису један народ са три имена, већ су три различита народа, која могу избећи велике несреће сарадњом, а не јединством. Зато је Јаша Томић и инсистирао да се Војводина најпре присаједини Србији, па да се са Србијом уједињује са Хрватском. Говорио је да треба најпре обући српску кошуљу, па се онда огртати плаштом југословенства. Војводина је тако учинила и допринела да велике несреће не буду још веће“.

Сутрадан је посебна делегација Румског збора предала ову резолуцију председништву Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање. Остало је све познато.

Сведочанство историјских тежњи припајања Србији

Велики збор изасланика народних већа Срема, са 700 учесника, имао је конкретан примарни циљ да „припрети“ Великој народној скупштини, заказаној за сутрадан, тј. за 25. новембра у Новом Саду, да мотивише представнике Бачке, Баната и Барање на гласање за уједињење са Србијом. То дословно и пише у другој тачки резолуције: „За случај племенског или политичког цепања, изјављују заступници Народног већа у Срему, као изасланици народа, да се одлучују за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији. За тај случај желимо да нас на конференцији о миру заступа Краљевска Српска Влада“.

Имао је, међутим, не мање важну поруку Хрватској да крене према јединственој држави Срба, Хрвата и Словенаца: „Данашњи збор посланика Народног већа из Срема тражи да се оствари јединствена и демократска уређена држава СХС под династијом Карађорђевића и очекује од Народног већа у Загребу да се што пре оствари јединства заједничка влада са седиштем у Београду“.

У супротном да се друкчије определи, њен тадашњи сремски регион ући ће у Србију без Хрватске.

Народни збор у Руми циљао је да произведе свршен чин и према Хрватској, и према заказаној Великој народној скупштини у Новом Саду. Жарко Миладиновић, главни организатор збора, темпирао је скуп само за дан раније, да сузи сваки простор евентуалног ометања или релативизовања његових одлука. Ствари би се можда одвијале како су се одвијале и без сремског народног збора у Руми, али то не умањује значај овог скупа. Најмање с тога што је он кључно сведочанство да Срем никад није доводио у питање своје јединство са матицом. То нарочито важи за последње деценије, када је, непитан, стављан у приче о посебности Срба у Војводини.

Извор: РТ Балкан/Драгорад Драгичевић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: