Поводом повлачења Закона о експропријацији: Победа разума!

Пише: адвокат Предраг Савић, члан Правног савјета ИН4С

Колико је у српској јавности танка нит која те дели између „покојника“ и „пуковника“, тј. од критиковане и прозиване до хваљене личности доказује и случај моје маленкости и мојих критика на рачун измена и допуна Закона о експропријацији.

Пред усвајање у Скупштини Србије измена и допуна Закона експропријацији у разговору за Спутњик, изнео сам своје ставове. Захваљујући студиозности и познавању ове теме новинарке Спутњика Мире Канкараш Тркље, поменути текст је био крајње одмерен, а изнета мишљења и критике јасни и са аспекта искустава из праксе образложени.

На моје изненађење на све то стигле су и поједине критике да сам сензационалистички настројен, политички некоректан…

Узалуд сам упозоравао да све те ставове као и мишљења о промени Устава, деценијама нисам мењао. Да сам на трибинама у организацији редакцијама „Времена“, ОЕБСА, Савета Европе и Европске комисије, пре пет до шест година указао на потребе промене Устава Србије и усклађивање одредби о правосуђу са европским стандардима, а одредби о рефенрендуму са нашим важећим Уставом. То што сам јавно рекао да би требало испоштовати и најситније примедбе Венецијанске комисије како не би био доведен у питање један добро обављен „законодавно-уставни задатак“, није се свидело неким мојим познаницима и пријатељима.

Е, онда је уследила државничка одлука о суспсензивном вету председника државе Александра Вучића и враћању Закона о експропрецији на поновно одлучивање. Одлуку је образложио готово идентичним аргументима, који су помињани у мом разговору за Спутњик. Ту чињеницу је приликом разговара у емисији „Усијање“ на ТВ Курир пола сата после Вучићеве конференције истакла и водитељка Силвија Сламниг. У тој емисији сам још истакао да је овај 19-ти случај суспензивног вета у нашој скупштинској историји оправдан јер прописаним кратким рокови за експропријацију нису погођени само грађани већ и корисници експропријације.

Просто, корисници експропријације у року од 15 дана нису у могућности да прибаве банкарске гаранције, бројна друга документа и обезбеде попис имовине која се експроприше, а без којег је немогуће донети решење о експропријацији.

Образлажући своју одлуку о суспензивном вету на измене Закона о експропријацији председник Вучић се позвао на праксу Европског суда за људска права у Стгразбуру. Ту треба знати да је право на мирно уживање имовине једно од кључних у пракси Европског суда. Да би мешање државе у мирно уживање имовине било дозвољено, неопходно је да буду испуњена следедећа три услова: законитост, легитиман циљ државе и правична равнотежа.

Ако у Србији буде усвајан нови Закон о ексропријацији, који омогућава ограничење уставног права на имовину, онда мора  да се узму у обзир и постигнути стандарди из праксе Европског суда за људска права у Стразбуру.

На крају после емисије „Усијање“ која је била врло актуелна, захваљујући водитељки и другом госту адвокату Миљкану Карличићу, председнику Надзорног одбора Дирекције за изградњу Града Београда, констатовали смо да је овом случају победио разум, државничка свест, али и стручна јавност и народ заступљен кроз невладин сектор.

Захваљујући овој емисији стигоше и похвале за моје стручне ставове. Али и критике, што сам рекао „да сам против насилне блокаде путева“ и „да треба процесуирати и казнити оне који су на демостранте кренули багером, чекићима и моткама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: