Пребиловци – село страдалника

Два пута у прошлом веку – 1941. и 1992. године заустављан је живот у херцеговачком месту Пребиловци. До сада се у то место вратило око 65 становника, а обновљено је, углавном из донација, 26 кућа.

Председник Месне заједници Пребиловци Рајко Булут на питање, одакле му снага да у позним годинама започне нови живот на згаришту, одговара да се ту родио, одрастао и остарио.

“Само сам био одсутан за време ратних дејстава и мало иза рата, и увек сам био убеђен да ћу се овде вратити – на своју дедовину, прадедовину и чукундедовину”, каже Булут.

У Пребиловце се вратила само четвртина његових предратних становника. Доста је оних који желе, а немају где, јер су све куће у том српском селу у рату током последњег рата у Босни и Херцеговини миниране и запаљене.

Васо Булут каже да се село после рата није могло препознати.

“Куће упаљене, миниране, било је језиво. Гробље је било девастирано, плоче су порушене, неке су мало оштећене, али 90 одсто су порушени споменици”, прича Булут.

И спомен-костурница у Пребиловцима у којој су биле сахрањене кости херцеговачких Срба побијених и бачених у јаме током Другог светског рата 1992. године минирана је и сравњена са земљом.

“На месту на коме се налазила спомен-црква у којој су биле положене мошти око 4.000 Срба ексхумираних из јама 1990, 1991. године била је депонија најразличитијег отпада”, каже Миленко Јахура.

“У току овога рата крипта је порушена и кости су бачене у ваздух, тако да све што је остало од моштију јесте седам сандука”, каже јереј чапљински Данило Боро.

Упоредо са обнављањем кућа, мештани Пребиловаца кренули су у изградњу спомен-храма у који ће сахранити мошти својих предака, који су по други пут убијени. Новца за то немају довољно, али имају воље, као што је имају за животом, који је ту већ два пута показао да је јачи од свега, па и од смрти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: