Prebilovci – selo stradalnika

Dva puta u prošlom veku – 1941. i 1992. godine zaustavljan je život u hercegovačkom mestu Prebilovci. Do sada se u to mesto vratilo oko 65 stanovnika, a obnovljeno je, uglavnom iz donacija, 26 kuća.

Predsednik Mesne zajednici Prebilovci Rajko Bulut na pitanje, odakle mu snaga da u poznim godinama započne novi život na zgarištu, odgovara da se tu rodio, odrastao i ostario.

“Samo sam bio odsutan za vreme ratnih dejstava i malo iza rata, i uvek sam bio ubeđen da ću se ovde vratiti – na svoju dedovinu, pradedovinu i čukundedovinu”, kaže Bulut.

U Prebilovce se vratila samo četvrtina njegovih predratnih stanovnika. Dosta je onih koji žele, a nemaju gde, jer su sve kuće u tom srpskom selu u ratu tokom poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini minirane i zapaljene.

Vaso Bulut kaže da se selo posle rata nije moglo prepoznati.

“Kuće upaljene, minirane, bilo je jezivo. Groblje je bilo devastirano, ploče su porušene, neke su malo oštećene, ali 90 odsto su porušeni spomenici”, priča Bulut.

I spomen-kosturnica u Prebilovcima u kojoj su bile sahranjene kosti hercegovačkih Srba pobijenih i bačenih u jame tokom Drugog svetskog rata 1992. godine minirana je i sravnjena sa zemljom.

“Na mestu na kome se nalazila spomen-crkva u kojoj su bile položene mošti oko 4.000 Srba ekshumiranih iz jama 1990, 1991. godine bila je deponija najrazličitijeg otpada”, kaže Milenko Jahura.

“U toku ovoga rata kripta je porušena i kosti su bačene u vazduh, tako da sve što je ostalo od moštiju jeste sedam sanduka”, kaže jerej čapljinski Danilo Boro.

Uporedo sa obnavljanjem kuća, meštani Prebilovaca krenuli su u izgradnju spomen-hrama u koji će sahraniti mošti svojih predaka, koji su po drugi put ubijeni. Novca za to nemaju dovoljno, ali imaju volje, kao što je imaju za životom, koji je tu već dva puta pokazao da je jači od svega, pa i od smrti.