Предлог србијанских писаца: Догодине награда „Трагом правдољубивог Арчибалда Рајса“
1 min readСледеће године 8. августа 2019 . године навршава се тачно 90 година од смрти једног од највећих пријатеља Срба , истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дјела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, актуелније него икада. Рајс је иначе почасни грађанин Мачванског Прњавора.
Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. Истраживао је злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, а посебно је направио осврт на страдање српског становништва од аутро- маџара почињеним над становништвом Мачванског Прњавора и околине. По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом свјетском рату, писало је: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава!“.
Конкурс се расписује и у знак сјећања на жртве злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , тако да и данас пред Спомен – костурницом леди се крв у жилама , пред том Прњаворском Костур – Капелом.
Иницијатор књижевног конкурса је Славица Јовановић новинар и књижевник , која на овај начин испуњава завјетну жељу Бранислава Бојића- Банике књижевника из Београда , који је своје дјетињство проводио у дворишту прњаворске цркве знатижељно посматрајући спомен- костурницу у друштву тадашњег црквењака . Мајка Бранислава Бојића књижевника је родом из Новог Села и Бојић је потписницу ових редова замолио да кроз књижевно и публицистичко штиво , пише о свирепим злочинима над недужним српским становништвом у Мачви . Иницијативу су одмах подржали и књижевници из Удружења књижевника Србије : Предраг Богдановић , књижевник , др Милан Младеновић књижевник и многи други афирмисани књижевници и новинари , али има и полицајаца , као и књижевних клубова . Такође у току је и оснивање Удружење писаца Мачванског Округа , чији је иницијатор такође , Славица Јовановић новинар и књижевник .
Сада више о конкурсу који је тематске садржине . Прва пјесма би требало да буде посвећена Арчибалду Рајсу , односно пјесма посвећена његовом истраживачком раду на рaскринкавању злочина над житељима Мачве и његовом књижевно-публицистичкм раду и књизи- тестаменту ‘’ Чујте Срби, чувајте се себе’’ . Друга пјесма би требало да се односи на страдање мачванског живља , који су на најмонструозније начине мучени , клани , спаљивани , везани жицом и терани да гледају трчећи везани у ланце , према августовском Сунцу , а познато је да само птица орао , без тешкоћа може у Сунце погледати … Трећа пјесма би требало да буде посвећена слијепом српском гуслару и пјеснику Филипу Вишњићу , који је злочине у Мачви од стране тиранина- опјевао .
Пјесме треба да су дужине до 28 редова , потписане пуним именом и презименом аутора. Један аутор може учествовати са по једном пјесмом на све три теме , или са три пјесме на једну тему коју изабере . Или само са једном темом са конкурса . Конкурс је самофинансирајући и плаћа се учешће од 500 РСД . Конкурс је отворен до краја априла 2019 . године . Осим штампања зборника и књижевних вечери , планиран је и посјета Београду споменику Рајсу који налази се у Топчидерском парку, као и посјета спомен костурници у Мачванском Прњавору .
Најуспјешније пјеснике очекују дипломе , књиге, уметничке слике , захвалнице. Проглашење побједника , додјела награда и промоција зборника посвећеног сјећању на жртве ратова у Мачви биће одржана у августу , када се обележава јубилеј 90 година од смрти Арчибалда Рајса али и годишњице од великог зверства над Србима .
Овим конкурсом испуњавамо и заветну жељу – тестамент нашег угледног српског књижевника Бранислава Бојића , великог Србина , Родољуба и Православца , који је као босоноги дечак у Мачви , био ужаснут злоделима над огњиштима и децом , родном крају своје мајке .
За све информације везане за конкурс можете се телефон : 063- 807 – 59-35 .
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Аман, Гојко, немој бар ти писати “ србијански „.
У Србији не живе србијанци, него Срби.
Сви милогорци, изетбеговићи, китаровићи и остали душмани главу дају да нас поделе на Србе и србијанце…