Председнички избори у Русији: Конкуренција Путину никад слабија, али и никад већи изазови

У Русији је јуче и званично почело гласање на осмим по реду председничким изборима. Трајаће три дана, до недеље вече. У Доњецкој, Луганској, Херсонској и Запорожској области, које Русија од октобрара 2022. сматра својом територијом процес гласања трајаће целу недељу, из разлога безбедности и пружања могућности припадницима оружаних снага да изврше своју грађанску дужност.

Председнику Владимиру Путину, коме су ово пети избори, излази на црту чини се никад слабија конкуренција. С обзиром да је на лето 2020. спроведен референдум о уставним променама, Путину је је де факто омогућено да се кандидује још два пута заредом. Због уставних ограничења Путин, који се на челу руске државе практично налази 24 године, у периоду од 2008. до 2012. био је принуђен да се ротира са премијером Дмитријем Медведевим и препусти му за то време водећу функцију у држави. Такође, уставним променама усвојеним у парламенту, мандат председника Руске Федерације од 2012. продужен је са 4 на 6 година.

Предизборна кампања протекла је у потпуном скалду са известним резултатом и околностима ратог стања у коме се земља већ две године налази. Практично је није било, као ни класичне предизборне агитације.

Колико су предизборне ТВ дебате, на којима као ни 2018. није учествовао председник Путин, биле небитне и у другом плану у односу на вести са ратишта, најбоље илуструје чињеница да на последњу, која се одржала 10 дана пре избора, ниједан од тројице противкандидата није појавио, већ делегирао представнике свог изборног штаба. На улицама Москве, Калуге, Ростова и Доњецка где сам боравио предтходних 20-ак дана једини билборд кога сам успео да приметим је Леонида Слуцкок, кандидата Либерално демократске партије.

Основни слоган са којим је овај 66-огодишњак спровео своју кампању је «Дело Жириновског живи». Углед, који је покојни лидер ЛДПР-а, умро 6. априла 2022, стекао углавном постхумно, на основу цитата у којима годинама раније предвиђао рат са Украјином и конфронтацију са Западом, Леонид Слуцки види као свој главни предизборни адут. Што се тиче покојног Жириновског, иза чије небеске сенке Слуцки не покушава да изађе, већина патриортске јавности Русије која је и њихово једино гласачко тело, има подељено мишљење. Жириновском се не заборавља да је већ далеке 1996. у другом кругу председничких избора подржао Бориса Јељцина, што се на изборима 2000. рефлектовало катастрофалним резултатом од само 2,7%. Изборе 2004. Жириновски пропушта, а 2008. када је власт због уставних ограничења била принуђена да кандидује Медведева донекле опоравља рејтинг са 9,35%. Четири године касније осваја 6,2%, а на свом последњем наступу 2018. за њега је гласало 5,6% изашлих бирача.

Леонид Слуцки у својим театралним наступима често подсећа на Руса из америчког филма из 80-их. Штавише и његова биографија је далеко од чисте. Већ четврт века је депутат Државне думе, од 2016. и председник Комитета за спољне послове. У медијама је прозиван због луксузних некретнина и возног парка, у коме се између осталог налазе два Бентлија и Мајбах, што никако не одговара његовим званичним приходима.

Током 2018. оптуживали су га и за непристојно и навалентно понашање према припадицама лепшег пола. Сама Марија Захарова на питање да прокоментарише оптужбе на рачун Слуцког изјавила је да јој се «његово понашање не допада», оценивши га као «минимум екстравагантно». Дакле, имајући у виду основну мото кампање и сумњиву биографију, Леоднид Слуцки тешко се може примаћи цифри од 5%.

Знатно веће шансе од Слуцког на овим изборима његов колега из Думе Николај Харитонов, комуниста са 30-огодишњим депутатским стажом. Овај 75-огодишњи политички ветеран, у прошлости пуковник ФСБ, а од 2021. и председник парламентарног Комитета за развој Далеког Истока и Арктика био је противканидат Владимиру Путину и пре равно 20 година, када је освојио 13,7%. Чини се да и сада, као и тада Харитонов «поставља главу» за свог лидера Генадија Зјуганова, који нема петљу да изађе на изборе. Последњи пут Зјуганов се кандидовао 2012. Новинари који су пратили дебате тврде да је на њима најуспешнији био Николај Харитонов.

Трећи кандидат, доктор хемије Владислав Даванков, од претходне двојице кандидата разликује се пре свега младошћу. Рођен је 1984. године.

Такође је депутат Думе од 2021. испред фракције «Нови људи», основане у марту 2020. На свом првом изборном наступу «Нови људи», годину после осниваља успели су да пређу цензус од 5%, што ће вероватно и сада бити и горња граница за Девенкова. Његова кампања, уколико је то уопште важно, деловала је млако, а плакати по дизајну на први поглед су подсећали на биоскопску најаву комедије. Упркос либералној идеологији и умеренијој реторици од конкуренције у Думи фракција «Нови људи» подржала је напад на Украјину, па се Девенков као и друга двојица Путинових противкандидата нашли под западним санкцијама.

Рекордна победа, између 80 и 90% за председника Путина на овим изборима је неспорна. Међутим проблеми и изазови за његову власт већи су него икад раније због ратног стања, али и геополитичке конфронтације са Западом. Од почетка рата и Украјина и Запад покушавали су на сваки начин да у Русији да дестабилизују друшвено-политичку ситуацију. До сада нису имали практично никаквих успеха.

Изборни процес у ратно време виде као шансу да се можда нешто на том плану промени, последњу шансу која би могла да буде повод манифестације јачег незадовољства. На руку им је у почетку ишла и изненадна смрт Алексеја Наваљног у затвору. Ипак, она није довела потреса кога су на Западу очекивали и мало ко у Русији верује да је режим заиста убио лидера либералне опозције, посебно не на месец дана до избора. Није им пошло за руком ни да од његове удовице створе симбол отпора режиму. Позирајући у друштву Бајдена и других западних лидера, патетичним наступима на међународним конференцијама неспоредно након Алексејеве смрти, те одлуком да на крају не присуствује сахрани, Јулија Наваљна је изавала згражавање чак и код већине оних који су подржавали политику њеног мужа.

На свега 10 дана пре избора Амбасаде САД и Велике Британије позвале су по ко зна који пут од почетка рата своје грађане да напусте територију Руске Федерације, уз образложење да поседују информације да екстремистичке групе спремају на масовним скуповима. У среду су украјински медији објавили кратак видео на коме тројица маскираних мушкараца који позирају пред експлозивним направама, у име «Борбених одреда Наваљног» прете терористичким нападима на бирачка места и изборне комисије у знак освете за «убиства Наваљног и Бориса Њемцова».

У уторак су са територије Украјине обновљени напади на пограничне области Руске Федерације, који су покушани и пролетос уочи контраофанзиве на Запорожју. Овога пута Украјина је задејствовала знатно јаче снаге, укључујући артиљерију, вишецевне бацаче ракета, већи број тенкова и оклопних возила. У атару села Козинка, Белгородска област, Украјинци су извршли чак и хеликоптерски десант. За сада нису успели да направе неки већи успех. Јуче ујутро Белгород је био изложен жестоком неселективном бомбародвању цивилних циљева.

Од људи ангажованих на спровођење изборног на Донбасу сазнао сам да је ухапшена најамање једна украјинска диверзантска група која је имала задатак да нападне гласачко место, као и да према њиховим сазнањима војна обавештајна ГУР планира терористичке акције већег обима на Криму. Такође казали су ми да је разрађена посебна шема по којој се путем Телеграм група врбују лица да изађу на изборе, фотографишу листић са написаном увредљивом поруком на рачун председника Путина, за шта им је обећана онлајн уплата на платну картицу у висини 100 америчких долара.

Дакле, спољни противници Русије од ових избора много очекују и чине све да подрију изборни процес, почевши од паничних саопштења амбасада па све до жестоких украјинских напада на пограничне регионе. Стога, спречити панику, обезбедити безбедно одвијање гласачког процеса и задовољавајућу излазност за председника Путина већи је изазов од било ког противкандидата са којим се суочио током претходних 24 године.

Текст писан за портал Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: