Predsednički izbori u Rusiji: Konkurencija Putinu nikad slabija, ali i nikad veći izazovi

U Rusiji je juče i zvanično počelo glasanje na osmim po redu predsedničkim izborima. Trajaće tri dana, do nedelje veče. U Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporožskoj oblasti, koje Rusija od oktobrara 2022. smatra svojom teritorijom proces glasanja trajaće celu nedelju, iz razloga bezbednosti i pružanja mogućnosti pripadnicima oružanih snaga da izvrše svoju građansku dužnost.

Predsedniku Vladimiru Putinu, kome su ovo peti izbori, izlazi na crtu čini se nikad slabija konkurencija. S obzirom da je na leto 2020. sproveden referendum o ustavnim promenama, Putinu je je de fakto omogućeno da se kandiduje još dva puta zaredom. Zbog ustavnih ograničenja Putin, koji se na čelu ruske države praktično nalazi 24 godine, u periodu od 2008. do 2012. bio je prinuđen da se rotira sa premijerom Dmitrijem Medvedevim i prepusti mu za to vreme vodeću funkciju u državi. Takođe, ustavnim promenama usvojenim u parlamentu, mandat predsednika Ruske Federacije od 2012. produžen je sa 4 na 6 godina.

Predizborna kampanja protekla je u potpunom skaldu sa izvestnim rezultatom i okolnostima ratog stanja u kome se zemlja već dve godine nalazi. Praktično je nije bilo, kao ni klasične predizborne agitacije.

Koliko su predizborne TV debate, na kojima kao ni 2018. nije učestvovao predsednik Putin, bile nebitne i u drugom planu u odnosu na vesti sa ratišta, najbolje ilustruje činjenica da na poslednju, koja se održala 10 dana pre izbora, nijedan od trojice protivkandidata nije pojavio, već delegirao predstavnike svog izbornog štaba. Na ulicama Moskve, Kaluge, Rostova i Donjecka gde sam boravio predthodnih 20-ak dana jedini bilbord koga sam uspeo da primetim je Leonida Sluckok, kandidata Liberalno demokratske partije.

Osnovni slogan sa kojim je ovaj 66-ogodišnjak sproveo svoju kampanju je «Delo Žirinovskog živi». Ugled, koji je pokojni lider LDPR-a, umro 6. aprila 2022, stekao uglavnom posthumno, na osnovu citata u kojima godinama ranije predviđao rat sa Ukrajinom i konfrontaciju sa Zapadom, Leonid Slucki vidi kao svoj glavni predizborni adut. Što se tiče pokojnog Žirinovskog, iza čije nebeske senke Slucki ne pokušava da izađe, većina patriortske javnosti Rusije koja je i njihovo jedino glasačko telo, ima podeljeno mišljenje. Žirinovskom se ne zaboravlja da je već daleke 1996. u drugom krugu predsedničkih izbora podržao Borisa Jeljcina, što se na izborima 2000. reflektovalo katastrofalnim rezultatom od samo 2,7%. Izbore 2004. Žirinovski propušta, a 2008. kada je vlast zbog ustavnih ograničenja bila prinuđena da kandiduje Medvedeva donekle oporavlja rejting sa 9,35%. Četiri godine kasnije osvaja 6,2%, a na svom poslednjem nastupu 2018. za njega je glasalo 5,6% izašlih birača.

Leonid Slucki u svojim teatralnim nastupima često podseća na Rusa iz američkog filma iz 80-ih. Štaviše i njegova biografija je daleko od čiste. Već četvrt veka je deputat Državne dume, od 2016. i predsednik Komiteta za spoljne poslove. U medijama je prozivan zbog luksuznih nekretnina i voznog parka, u kome se između ostalog nalaze dva Bentlija i Majbah, što nikako ne odgovara njegovim zvaničnim prihodima.

Tokom 2018. optuživali su ga i za nepristojno i navalentno ponašanje prema pripadicama lepšeg pola. Sama Marija Zaharova na pitanje da prokomentariše optužbe na račun Sluckog izjavila je da joj se «njegovo ponašanje ne dopada», ocenivši ga kao «minimum ekstravagantno». Dakle, imajući u vidu osnovnu moto kampanje i sumnjivu biografiju, Leodnid Slucki teško se može primaći cifri od 5%.

Znatno veće šanse od Sluckog na ovim izborima njegov kolega iz Dume Nikolaj Haritonov, komunista sa 30-ogodišnjim deputatskim stažom. Ovaj 75-ogodišnji politički veteran, u prošlosti pukovnik FSB, a od 2021. i predsednik parlamentarnog Komiteta za razvoj Dalekog Istoka i Arktika bio je protivkanidat Vladimiru Putinu i pre ravno 20 godina, kada je osvojio 13,7%. Čini se da i sada, kao i tada Haritonov «postavlja glavu» za svog lidera Genadija Zjuganova, koji nema petlju da izađe na izbore. Poslednji put Zjuganov se kandidovao 2012. Novinari koji su pratili debate tvrde da je na njima najuspešniji bio Nikolaj Haritonov.

Treći kandidat, doktor hemije Vladislav Davankov, od prethodne dvojice kandidata razlikuje se pre svega mladošću. Rođen je 1984. godine.

Takođe je deputat Dume od 2021. ispred frakcije «Novi ljudi», osnovane u martu 2020. Na svom prvom izbornom nastupu «Novi ljudi», godinu posle osnivalja uspeli su da pređu cenzus od 5%, što će verovatno i sada biti i gornja granica za Devenkova. Njegova kampanja, ukoliko je to uopšte važno, delovala je mlako, a plakati po dizajnu na prvi pogled su podsećali na bioskopsku najavu komedije. Uprkos liberalnoj ideologiji i umerenijoj retorici od konkurencije u Dumi frakcija «Novi ljudi» podržala je napad na Ukrajinu, pa se Devenkov kao i druga dvojica Putinovih protivkandidata našli pod zapadnim sankcijama.

Rekordna pobeda, između 80 i 90% za predsednika Putina na ovim izborima je nesporna. Međutim problemi i izazovi za njegovu vlast veći su nego ikad ranije zbog ratnog stanja, ali i geopolitičke konfrontacije sa Zapadom. Od početka rata i Ukrajina i Zapad pokušavali su na svaki način da u Rusiji da destabilizuju drušveno-političku situaciju. Do sada nisu imali praktično nikakvih uspeha.

Izborni proces u ratno vreme vide kao šansu da se možda nešto na tom planu promeni, poslednju šansu koja bi mogla da bude povod manifestacije jačeg nezadovoljstva. Na ruku im je u početku išla i iznenadna smrt Alekseja Navaljnog u zatvoru. Ipak, ona nije dovela potresa koga su na Zapadu očekivali i malo ko u Rusiji veruje da je režim zaista ubio lidera liberalne opozcije, posebno ne na mesec dana do izbora. Nije im pošlo za rukom ni da od njegove udovice stvore simbol otpora režimu. Pozirajući u društvu Bajdena i drugih zapadnih lidera, patetičnim nastupima na međunarodnim konferencijama nesporedno nakon Aleksejeve smrti, te odlukom da na kraju ne prisustvuje sahrani, Julija Navaljna je izavala zgražavanje čak i kod većine onih koji su podržavali politiku njenog muža.

Na svega 10 dana pre izbora Ambasade SAD i Velike Britanije pozvale su po ko zna koji put od početka rata svoje građane da napuste teritoriju Ruske Federacije, uz obrazloženje da poseduju informacije da ekstremističke grupe spremaju na masovnim skupovima. U sredu su ukrajinski mediji objavili kratak video na kome trojica maskiranih muškaraca koji poziraju pred eksplozivnim napravama, u ime «Borbenih odreda Navaljnog» prete terorističkim napadima na biračka mesta i izborne komisije u znak osvete za «ubistva Navaljnog i Borisa Njemcova».

U utorak su sa teritorije Ukrajine obnovljeni napadi na pogranične oblasti Ruske Federacije, koji su pokušani i proletos uoči kontraofanzive na Zaporožju. Ovoga puta Ukrajina je zadejstvovala znatno jače snage, uključujući artiljeriju, višecevne bacače raketa, veći broj tenkova i oklopnih vozila. U ataru sela Kozinka, Belgorodska oblast, Ukrajinci su izvršli čak i helikopterski desant. Za sada nisu uspeli da naprave neki veći uspeh. Juče ujutro Belgorod je bio izložen žestokom neselektivnom bombarodvanju civilnih ciljeva.

Od ljudi angažovanih na sprovođenje izbornog na Donbasu saznao sam da je uhapšena najamanje jedna ukrajinska diverzantska grupa koja je imala zadatak da napadne glasačko mesto, kao i da prema njihovim saznanjima vojna obaveštajna GUR planira terorističke akcije većeg obima na Krimu. Takođe kazali su mi da je razrađena posebna šema po kojoj se putem Telegram grupa vrbuju lica da izađu na izbore, fotografišu listić sa napisanom uvredljivom porukom na račun predsednika Putina, za šta im je obećana onlajn uplata na platnu karticu u visini 100 američkih dolara.

Dakle, spoljni protivnici Rusije od ovih izbora mnogo očekuju i čine sve da podriju izborni proces, počevši od paničnih saopštenja ambasada pa sve do žestokih ukrajinskih napada na pogranične regione. Stoga, sprečiti paniku, obezbediti bezbedno odvijanje glasačkog procesa i zadovoljavajuću izlaznost za predsednika Putina veći je izazov od bilo kog protivkandidata sa kojim se suočio tokom prethodnih 24 godine.

Tekst pisan za portal Politika