Преминуо Коста Радовић: Обновитељ Пиве и српског наслеђа

Коста Радовић пјесник, просветни радник, оснивач неколико школа у Пиви преминуо је данас у 84. години живота.

Коста Радовић је рођен 1936. године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године. Последњих година предано ради на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима.

Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), “Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само(Антологија“), (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: “Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богoродица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине“ (1984).

Композитор Борислав Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је кантату „Угарак тијела“(о геноциду у Пиви) и „Љубав се јавнАо каже“(о стријељању у Краљеву) које су јавно извођене.

Коста Радовић је и члан Управног одбора Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, Савјета Енциклопедије ЦАНУ. Почасни је грађанин старе руске престонице Суздаљ и града Краљева.

Поезија му је превођена на руски, кинески, јерменски, енглески, македонски, италијански, бугарски, румунски, македонски и чешки језик.

Заступљен је у бројним пјесничким антологијама, изборима и прегледима, као и у едицијама „Ко је ко у култури Црне Горе“ и „Ко је ко у Црној Гори.

Добитник је значајних књижевних награда: Ове године, награду Марко Миљанов уручио му је митрополит Амфилохије, добитник је и  Златне повеље Међурепубличке заједнице за културу из Пљеваља, Споменице Пјесничке ријечи на извору Пиве“, „Макаријево слово“УКЦГ, „Видовданске повеље“, награде „Стварање“ часописа „Стварање“, награде “Печат Херцега Шћепана“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: