Провео сам пет година у заточеништву, у кућном притвору, изолацији и на крају у ограниченом кретању. Правда је на крају побиједила, а и није могло другачије. Из амбиса сам изашао чиста образа, јер тужилаштво није имало ниједан доказ против мене, иако се цио државни систем Црне Горе упињао да ми подметне покушај убиства шефа полицијског Одјељења за борбу против организованог криминала и корупције Предрага Шуковића. У живот се враћам уздигнута чела, казао је Радован Алексић ексклузивно за „Новости“.

Алексић, пуковник војне обавјештајне службе Србије, прича своју исповијест о 1.800 дана „борбе са вјетрењачама“, притисцима, уцјенама, чак и пријетњама смрћу. Више државно тужилаштво Црне Горе послије пет година обуставило је истрагу против Алексића, који истиче да човјека за чији су га покушај убиства теретили није чак лично ни познавао.

– Све је била лаж. Сва вјештачења, наводни свједоци, све анализе телефонских и других телекомуникација биле су у функцији тога да ми се подметне кривично дјело. Знао сам ко је био Шуковић, мада га нисам упознао. Као бивши начелник Одсјека за сузбијање организованог криминала, водио је неке важне истраге, попут пословања илегалних фабрика у којима су произвођене цигарете у Мојковцу – каже нам Алексић.

Каријера

– Водио је и друге истраге које су могле да послуже као мотив налогодавцима за покушај његовог убиства. Не познајем ни особе са којима је Шуковић био у сукобу, а ради се о људима из безбједносног сектора и лицима из тадашњег државног врха Црне Горе, чију криминалну делатност је истраживао. Они који су ми подметнули урадили су то из два разлога. Прво, да се заштите стварни налогодавци, организатори и извршилац покушаја Шуковићевог убиства. И друго, да црногорске службе безбједности уђу у обрачун са мном из разлога који нема никаквих додира са овим кривичним дјелом.

Све је, на срећу, издржао. За Алексића, човјека без мрље у животу и каријери, сада је све ово ружна прошлост, иако еуфорије, нити претјеране радости послије прекида истраге нема. Много горчине накупило се у његовој души. Године које су прошле не могу да залијече изгубљене нерве, непроспаване ноћи. Ипак, овај узорни припадник војне обавјештајне службе СФРЈ, ВЈ, СЦГ и данас Србије враћа се у живот уздигнута чела. Сличан, горак укус побједе у устима има и супруга пуковника Радована Драгица. Она, за „Новости“, каже:

– Када су јавили да је окончан монтирани поступак против мог супруга, изостало је лијепо осјећање због патње коју је изазвао, најблаже речено, монструозни план појединаца и интересних група из Црне Горе, али и Србије, неправде која нам је годинама чињена и немоћи да урадимо било шта да докажемо да је све то била лаж. Наши проблеми су почели прије више од двије деценије, када је мој супруг, испред стана у Никшићу, мучки нападнут и рањен из ватреног оружја. Тешко је описати кроз какав период је породица годинама пролазила. Само ми знамо колико је требало снаге да се све то преживи.

А преживио је пуковник Алексић многобројна саслушања на којима је упорно негирао кривицу, тврдећи да је у вријеме напада на Шуковића био у Београду. Бјекство нападача на инспектора Шуковића 11. јула 2016. у Подгорици снимиле су камере, да би потом полиција објавила фотографију, позивајући грађане да се јаве уколико га препознају. И на основу једне пријаве обавјештајац Алексић је ухапшен. Једно вријеме причало се да је пуковника Алексића на снимку наводно препознао Алмо Х. из Сарајева, који истражитељима, ипак, није могао са сигурношћу да потврди да је то баш Радован Алексић. Алмо је, иначе, 1993. радио у гарнизорну у Никшићу, у којем је такође био ангажован и наш саговорник.

– Није тачно да ме је неко из Сарајева препознао и пријавио из освете, како се то у почетку могло чути. Подметање покушаја убиства Шуковића био је саставни дио плана налогодаваца да мене окриве. Тај којег помињете није радио са мном, већ у гарнизону ВЈ у Никшићу, да би касније био приведен у Тивту 1993. Потом је почео да сарађује са црногорским службама и полицијом. Групација из полиције која је мени смјестила њега је припремила и он је дошао у пратњи два припадника АНБ на саслушање код тужиоца. Ради се о особи која је на друштвеним мрежама својевремено јавно вријеђала Светог Василија Острошког и црквене великодостојнике.

Само то што је био припадник Војске Југославије за црногорску власт било је довољно да Алексић у њиховим тефтерима буде уписан као неко ко ради против Црне Горе:

– Моје хапшење реализовано је 15 дана уочи парламентарних избора октобра 2016. који су оцијењени као веома важни због најављеног уласка Црне Горе у НАТО без спроведеног референдума. Монтирани кривични поступак који се водио против мене је била, у ствари, увертира за такозвани државни удар, са којим ја немам никакве везе. Оно што је битно јесте да од мене из Београда никада нико није тражио да у Црној Гори радим било шта што би угрозило суверенитет ове државе. Према мојим сазнањима, никаквог државног удара није ни било. То је такође био монтирани процес који је имао више циљева. Један је био подвала Русији, други обмана Америке и трећи обрачун са тадашњом опозицијом у Црној Гори.

На питање да ли постоји нешто заједничо између њега и Шуковића, наш саговорник одговара да су то – непријатељи!

– Све особе које су укључене у ову истрагу у Црној Гори, и у полицији и тужилаштву, биле су у сукобу са Предрагом Шуковићем. Нисам никоме непријатељ. Можда то неко мисли, али ја нисам непријатељ чак ни онима који су ме прогонили.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: