Путовања Михаила Петровића Аласа по јужним областима

Пише: Војислав Гледић

Михаило Петровић Алас је тридесетих година XX вијека био учесник  неколико значајних и корисних експедиција. Током 1934. године овај знаменити математичар  се поново запутио на поморско путовање са ранијом океанограском експедицијом са којом је већ раније пловио, али је сада смјер  кретања био ка југу Атланског океана.

Експедиција је кренула из Ла Рошела и имала за одредиште острвио Гоф на  45. степену јужне географске ширине. Треба напоменути да је током овог путовања Петровић практично био путник, дакле незваничaн члан посаде, који није имао никакво посебно задужење. И док су остали учесници експедиције  били заокуљени обављањем одговарајућих тачно утврђених планова и задатака, Петровић је имао довољно времена и могућности да се посвети не само пажљивом посматрању околних предјела, уживајући у бескрајном плаветнилу Атланског океана, већ и да чита поједине за њега занимљиве књиге, као и да размишља о неким важним проблемима. Петровић наглашава да је имао довољно времена за разне медитације и проницање у нека суптилна питања која су га поодавно заокупљивала.

Петровић је искористио то путовање да води многобројне необавезне, али занимљиве разговоре са посадом и  са појединим члановима експедиције. Био је веома узбуђен и одушевљен самом чињеницом да му се коначно пружила јединствена прилика да путује јужним географским ширинама.Тако се област његовог путовања проширила великим дијелом Атланског океана, од далеких севјерних до јужних географских упоредника. Посебно је био обрадован када је увидио да ће му се пружити шанса да сљедеће године буде дио већ тада планиране  нове експедиције која ће пловити ка јужним поларним областима   О томе сам Петровић посебно наглашава да: „Задржао право да идуће, 1935. године узме са њима учешће у експедицији која ће ићи у Јужну поларну област, гдје му је намијењен један прилично  велики и доста тежак посао“.

„Српска књижевна задруга“ је 1935. године, у оквиру библиотеке Савременик (Коло В, књ. 19) објавила Петровићеву књигу под насловом ,,Са океанским рибарима“. Та његова књига има 245 страна, али и веома много илустрација (укупно 109 слика), тако да је представљала изванредно лијепо и погодно штиво, посебно за младе читаоце. Књига је веома добро  примљена па је касније поново објављивана било у цјелини или нека њена поглавља и дјелови. Дајемо у насавку кратак садржај те Петровићеве књиге

Предговор.

Од француских обала до Њуфаундленда.

Од Ла Рошела до Серн-Пјера и Миклона. Од Сен-Пјера до Магдаленских острва. Од Магдаленских острва на  Ушћу Сен-Лорана. На острву Антикости. Поред обала Лабрадора. Низ хладну Лабрадорску струју.

Њуфаундленд и његово становништво.

Острво и његова главна варош. Први трансокеански кабл. Унутрашњост Њуфаундленда и његови становници. Занимљивости о животу у колонији. Ловци фока на Фаундленду. Локални риболови на  Њуфаундленду.

Индустријски лов бакалара на њуфаундлендским ловиштима. Бакалар и његова економска вриједност. Њуфаундлендска рибља ловишта. Са океанским рибарима удичарима на послу. Са океанским рибарима мрежарима на послу. Индусријска прерада бакалара. Историја и припадништво њуфаундлендских риболова. Проналазак њуфаундлендских риболова. Прве француске рибарске колоније на  Њуфаундленду. Француски рибарске колоније у заливу Сен-Лорана. Борбе и ратови око њуфаундлендских и сен-лоранских риболова. Бродоломи у области рибљих ловишта.

Михаило Петровић поново 1935. године, тада као виталан старац од 67 године, одлази на ново путовање са истим сапутницима са којима је и ранијих година пловио.  Експедиција је кренула крајем прољећа из медитранске луке Марсељ да би се  потом запутила према јужним крајевима, овога пута све до саме јужне поларне области.  .Било је то необично убудљиво путовање за великог поклоника поморских крстарења,  који је са посебним уживањем посматрао пролазак поред Мадагаскара. Екседиција је пловила све до појаса Антарктичког океана,  до Каргеланских острва. Овога пута је Петровић имао конкретан задатак да испитује начин како се можа благовремено и ефикасно одредити положај, удаљеност и смјер пловљења великих ледених санти које предстваљају велику опаснот по бродове који се нађу у њиховоиј близини. Овај проблем га је изузетно интересовао  и о коме је раније много размишљао, али се и практично бави током ранијих путовања. Тај проблем га је занимао не само као великог математичара, већ и као искусног и образованог  артиљеријског официра. Петровића је, такође,  посебно занимало питање лова китова, при чему се наставља на нека ранија разматрања те проблематике.   О задужењу које је имао у тој експедицији Перовић, између осталог, наводи сљедеће:

„Посао се састојао у провјеравању једне физичко-математичке методе за праћење кретања невидљиих ледених маса и ледених брегова. За морске пловидбе по ноћи у густим маглама од важности је моћи из даљине на броду осјетити приближавање такве масе, са којом сусрет може бити фаталан, као што је то у више понатих приликаи бивао. Метода која даје један начин да се то постигне, провјерена је године 1931. и 1933. на леденим масама Сјеверне поларне области и одређен је проценат њене тачности. Да ли ће и уколико тај проценат бити измијењен за ледене масе у Јужној поларној области?

Питање би изгледало чудно кад се не би знало, да се те масе у једној и другој области битно разликују баш по ономе елементу који је од важности за осјетљивост инструмента, а то је запремина масе која је над воденом површином. Ледени  блокови Сјеверне поларне области постају обурвавањем и одроњавањем огромних глечера на Гренланду, и њиховим клизањем и срозавањем у море, гдје се послије читавог низа  нестабилних положаја најпослије стабилизују у облику ледених маса које стрче по неколико десетина, каткад и покоју стотину метара над морском површином, излажући велике запремине и масе бочном зрачењу и дејству на удаљени инструмент. Напротив, ледене масе Јужне поларне области постају распарчавањем пространих, а равних ледених површина; оне су већином плочасте и излажу сразмјерно малу  површину  бочном зрачању. То је разлог због кога се процент тачности методе, као што се могло и очакивати, показао знатно слабији у јужној области. Али је то требало провјерити непосредним посматрањем.“

Наредне, 1936.године излази из штампе нова, четврта књига Михаила Петровића, такође у издању Српске књижевне задруге, под насловом ,,По забачаним острвима“  која се појавила у оквиру библитеке Поучник. Овом књигом је, заправо, Петровић обухватио оба претходна путовања у јужне географске области, при чему даје, као што је то увијек радио, и многе веома значајне и корисне податке о другим питањима која допуњују његов непосредни  путопис. Књига је имала 294 стране и представља најбољу и најзрелију путписну приповијест која приказује овог писца као изванредног познаваоца проблематике коју обрађује, али и необично зрелог и проницљивог писца који на најбољи могући начин преноси оно што сматра да је потребно саопштити својим читаоцима. Иначе, књига се састоји из три  дијела,  при чему се у првом обрађује његово путовање из 1934, а у другом  из 1935. године, док трећа третира проблематику индустријског китоловства.  Ево таксативног навођења садржаја те Петровићеве књиге:

1. Острва јужног Атланског океана.

На острву Свете Јелене. Од француске обале до острва Свете Јелене. На острву Света Јелена. Наполеоново путовање до острва Света Јелена. Данашње острво Света Јелена и његова интересантност. По осамљеним острвима јужног Атланског океана. На острву Тристан  д’Акуња. На острву Гоф. У правцу острва Буве. У повртку за Европу.

1. Острва јужниг Индијског океана.

По осамљеним острвима јужноиг Индијског океана.

Од Француске обале до Мадагаскара. Од Мадагаскара до острва Амстердам и Сен-Пол. Додир осамљених острва са свијетом. На острву Амстердам. На острву Сен-Пол. Од острва Сен-Пол до Кергеленских острва. На острвима Кергелен. Научни послови сапутника.

III.        Китоловна индустрија

Индустријски лов китова. Кит као предмет лова. Стари начин китолова. Модерни начин китолова. Кратка  историја индустријског китолова. Данашћњи китлов у морима јужне хемисфере. Припадништво китоловних области јужне хемисфере.

О путописној прози као књижевном начину изражавања Михаила Петровића  дали су веома позитивне и ласкаве оцјене поједини истакнути представници књижевне критике. Овдје ћемо се, међутим, задржати да изнесемо само један кратак фрагмент који је изнио проф  Филолошког факултета у Београду др Слободабн Ж. Марковић 1968. године у свом тексту под насловом ,,Личност и књижевна ријеч Михаила Петровића“, којиј  је објављен у ,,Споменици Михаила Петровића“ публикованој поводом стогодишњице научниковог рођења:

„Специфичан карактер путописног, приповједачког  и есејистичког дјела Михаила Петровића произилазио је, прије свега, из његовог схватања тог стваралаштва. Сматрао је и често, нарочито у уводној ријечи у своје путописе, истицао да рад овакве врсте ‘несигурно и ниуколико не припада књижевности.’

Природа, живот, мора и бескрајни океани својим чарима, али и дивљинама, одушевљавали су писце, инспирисали их и распаљивали  њихову фантазију, налазили своје мјесто у књижевним дјелима. Међутим,  Михаило Петровић је тврдио да су представе које су дали пјесници о ономе што их је инспирисало у ствари, конструкција у коју су уплетени  детаљи за ефекте, а који заузимају централно мјесто и искривљују праву слику о животу, о океанима, о риболову и нарочито о лику рибара. Умјесто те деформисане представе он је желио да пружи у својим написима ‘тачну, реалну слику о океанским рибарима, онаквим какви се једино могу видјети на великој свјетској позорници риболова.  Ако читалац сам нађе у томе мјестимице и какве поезије, што се овдје ни најмање није имало у виду,  она бар неће потицати од паразитских примјесака који за реалну слику не значе ништа, већ само од онога што ствар сама собом носи.’ (,,Са океанским рибарима“, стр. 9).

Дакле, иако наглашава да његов путопис не припада лијепој књижевности, он ипак дозвољава могућност да се у њему може наћи поезија, али поезија коју испреда сам живот. Другим ријечима, Михаило  Петровић је сматрао да писање о човјеку, животу и природи треба да буде егзактно, вјерно ономе што се сусријеће, а богатство феномена који се могу видјети, уколико се вјерно пренесу, сами собом су љепота и поезија.“

Прочитајте још:

Истраживачка путовања Михаила Петровића Аласа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: