Раковић: Ћирилица је стуб српског јединства и слободе, латиница води ка латинизацији идентитета
Александар Раковић Фото: РТВ
Српски историчар др Александар Раковић говорио је јуче на Радио Београду о Дану српског јединства, слободе и националне заставе.
Раковић је казао да је овај нови празник важан за учвршћивање идентитета јединственог и недељивог српског народа у Србији, Републици Српској, Црној Гори, нашем окружењу и дијаспори.
Поред тога, Раковић је посебно нагласио да је ћирилица један од стубова српског јединства и слободе и да је тиме део и овог празника.
Раковић је закључио да ћирилица у јавној сфери мора бити потпуно привилегована, јер је апсурдно да се чак и неки медији који шире патриотске поруке обраћају својим гледаоцима и читаоцима латиницом.
На крају, Раковић је посебно подвукао да латинизација писма може бити корак ка латинизацији вере и идентитета српског народа па је стога латиница посебно опасна.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne treba biti isključiv, cijeni čoveka po djelima, a ne kako izgleda ili u ovom slučaju kojim pismom piše, latinično pismo sa slovima ć, č, š, ž, đ, dž, lj, nj, hrvati su uveli uz Vukovu pomoć i to je djelom i srpsko pismo.
Немој да мешаш бабе и жабе. Једна је ствар како ће ко кога и да ли ће уопште гледати индивудуално због употребе одређеног писма, а сасвим је друго културно-историјско-идентитетска вертикала.
На пример, да ли се икад ко запита како Арапи, Јапанци, Кинези, Корејци итд. користе компјутере? Каква им је тастатура? Како уносе своје знакове? Зашто и даље пишу својим писмом кад модерна технологија фаовризује латиницу? Па погледајте на Јутјубу нпр. како Јапанци пишу своје текстове служећи се компјутером и кад то видите свако даље натезање око ћирилице треба да престане а свакога ко прозбори ишта о томе како је то тешко, сувишно, превазиђено итд. требало би да буде срамота и да помисли ишта слично.
Нама Хрвати, Италијани, Енглези, Немци, Американци и остали западни латиничари не треба да буду никаква референтна тачка када размишљамо о свом писму. Нека они воде бригу о својим културним кодовима, а на нама је да чувамо, негујемо и унапређујемо своје. Ћирилица МОРА да буде српски default, илити подразумевана вредност, „фабричко подешавање“ које мора да се види и осети кад се уђе у нашу земљу, у наше градове, наше улице и сокаке, да на њу све мирише како што из пекаре мирише врућ лебац.
Ћирилица у Србији мора да буде у статусу какав имају ћирилице у Бугарској, Русији и у било којој другој ћириличкој земљи и језику, а не да и даље Срби наседају на комунистичко „богатство двоазбучја“.
Темељни уговор је потписан у два примерка. Један примерак је ћирилични, а други латинични. Ћирилични примерак је за СПЦ, а латинични за Владу Црне Горе.
Темељни уговор је потписан у четири примјерка. Лијепо се то види на снимку церемоније потписивања. И тачно се види да су на латиници. Камо среће да је барем један на ћирилици. Да јесте већ би снимак био објављен одавно, но ћириличне верзије нема па се нема што ни показати народу.
НИЈЕ ПОТРЕБНА (НИ КОРИСНА) ПРИВИЛЕГИЈА ЗА ЋИРИЛИЦУ, НЕГО ИСПРАВНО ПРАВОПИСНО РЕШЕЊЕ И ПРИМЕНА УСТАВА ПО УГЛЕДУ НА СВЕ ДРУГЕ ЗЕМЉЕ И ЈЕЗИКЕ!
Раковић одлично познаје проблем ћирилице. Представници Удружења „Ћирилица (2001. Нови Сад) имали су част да још пре двадесетак година учествују с њим на више скупова раних 2000-их година када се расправљало о питањима ћирилице и начину њеног спасавања. Он је у томе увек имао запажену улогу.
Ми из те прве „Ћирилице“ сматрамо да српска ћирилица не може и не треба да се спасава као „привилеговано писмо“. Да ли је игде у свету неко од писама других језика (пример, енглеског, руског или хрватског, рецимо) — „привилеговано писмо“. Није нигде, наравно. Нигде у свету ниједно писмо ниједног језика, осим (и) данас српског, није „привилеговано“, нити је потребно да буде „привилиговано“. Свуда у свету (па и у Енглеској, Русији, Хрватској и било где, па и у Уставу Србије и било ком другом уставу у свету, било које писмо не постоји као „привилеговано“. Зато смо сигурни да се, као једино данас, тобож, вербално „привилеговано писмо“, не може спасити. Једино лажно „привилегована“ ћирилица у Србији заступљена је у пракси, у јавности, једва непуних просечно десетак процената. Тамо где је питање писма у сваком језику, осим српског, решено нормално, у сваком језику, осим српског, писмо је заштићено, као непривилеговано, сто посто. У споменутој Енглеској, Русији, Хрватској или у било којој другој земљи, осим Србије, писма њихових језика заступљена су сто посто у употреби иако нису „привилегована писма“. Једино у Србији, тамо где се формално погрешно сматра привилегованим писмом, српска ћирилица је у стварности (у јавности) замењена више од 90 одсто хрватским абецедним писмом, што је инерција из комунистичког периода политикантске антисрпске фаворизације хрватског писма у српском језику (или језику Срба).
И, да закључимо, српску ћирилицу нећемо моћи да вратимо у живот као „привилеговано писмо“, него и српско и било које друго писмо једино може да се сачува и да живи (постоји) на нормалан, уобичајен у свету, у свим језицима по правилу опште праксе у свету: једано писмо за један језик. Једино је Србима у Југославији манипулативно добро циљно осмишљено двоазбучје да би се исфаворизоавло хрватско примо у језику Срба. И то је учињено. Успело се у томе до данас у преко 90 одсто случајева. Та фаворизација туђег писма у језику Срба уместо српске ћирилице наставља се и данас тако што се не примењују ни светска пракса ни уставна обавеза из Члана 10. Устава Србије. Испало је за српске лингвисте и српску власт џабе постојање светксе праске, Устава Србије и нашег указивања из Удружења „Ћирилица“ на ове проблеме у више од 20 књига. Све то се игнорише, игнорише се светска и европска пракса у решавању питања писма, лингвисти не поштују ни наш Устав ни споменуту праксу у свету, него је чак донет и Закон о употреби српског језика и ћирилице 15. септембара 2021, који је противуставан и апсурдан у односу на све друге језике и писма у свету. Наши просторно блиски Хрвати који су прихватили српски језик, заснован на примерима језика Вука и Даничића, а зову га „хрватски језик“, имају лингвистички и уставно исправно решено питање писма – па немају никакав проблем са својим писмом, као што тај проблем нее постоји ни у било ком другом, осим српског, језику. У Хрватској није ни донесен посебан закон о употреби „хрватског језика“ и хрватског писма, па имају и без (не)уставног закона о употреби хрватској језика и писма сто посто свога језика и свога писма у свом језику, као што свој језик и своје писмо имају у стопостотној употреби сви други народи у својим језицима и у својим државама. Једино немају Срби. А немају зато што су једино српски лингвисти и српска власт донели неуставан и апсурдан Закон о употреби српског језика и ћирилице и једино су српски лингвисти погазили општу светску праксу у правописном решењу питања писма (противно Уставу) и једино су српски лингвисти подржали споменути (противуставан и апсурдан) Закон о употреби српског језика и ћирилице. А подржали су такав закон зато што је тај закон усклађен не с Уставом него с правописним неуставним и непрактичним решењем питања писма српског језика.
Тако (добро удружени) српски лингвисти и власт и даље практично настављају затирање српске ћирилице из времена комунистичке Југославије и квазилингвистике сербокроатистике.
У праву је Раковић за ћирилицу – свака му је на мјесту, али нека нам он или неко други објасни зашто је нашем патријарху на потпис подметнута латинична верзија темељног уговора? Ако ту нијесмо могли да се изборимо за ћирилицу, како ћемо се за наше писмо борити на другим странама? За језик не смијем ни да питам, пошто се милогорци и новодукљани хвале да је уговор потписан на службеном језику Црне Горе! Може ли редакција прибавити и објавити снимак уговора, да се пресече већ једном та пропаганда?
Раковић јесте велики борац за очување српског националног идентитета, али је љетос начинио поприличну грешку када је српску јавност у разним приликама увјеравао да је Абазовић „човијек од ријечи“ но руку на срце није Раковић једини који је у то вјеровао, ваљда под утиском потписивања Темељног уговора.
Гдје је изјавио ово .Гостујући на Пинку или Хепију или дајући интервју за Курир или Информер ?
Хотећи да будеш ироничан, изнео си тужну чињеницу. Једино поменути медији негују какву – такву причу о Србима, српству и националним интересима( изузимам РТС 3, понекад). Остали су или амебе или здушно негују антисрпство.
Пинк, Хепи, Информер и Курир -. сви „негују“ српство на хрватској латиници сви побројани. Они, очигледно, не знају ни шта је главно и незаобилазно за Српство и јединство. Ћирилица је осно0ва и први стуб јединства Срба.