Расколничка МПЦ забранила српским хуманитарцима да се поклоне палим српским војницима у спомен-костурници у цркви у Прилепу

„У оквиру редовних хуманитарних активности неколико чланова СПОНЕ и организације „Срби за Србе“ из Београда, желевши да посете цркву Светих Ћирила и Методија у Прилепу и помоле се у крипти храма над остацима својим предака, српских војника страдалих у Првом Балканском и Светском рату, били су спречени од стране локалног свештеника „МПЦ“, која пребива у расколу, изазвавши прави скандал, крешећи најосновнија људска права Србима у овој земљи.

Да подсетимо, црква Светих Ћирила и Методија у Прилепу је почела са изградњом 1924. године, када је темеље освештао тадашњи епископ Битољски Јосиф (Цвијовић), а освештана 1936. год. у присуству епископа охридско-битољског Николаја (Велимировића). Црква је била посвећена у част краља Петра I Ослободиоца и у њеној крипти били су похрањени остаци преко 1800 српских војника страдалих у ратовима 1912-1918. године у Прилепу и околини. Напоменућемо да је цркву пројектовао чувени српски архитекта Момир Коруновић. На месту садашње цркве постојао је стари параклис, којег су локални Срби на челу са свештеником Алексом Кочовићем подигли још 1884. године, услед притисака Бугарске егзархије, који су одузели Србима стару градску цркву у прилепској Вароши.

Саму цркву са криптом су у току претходне две године више пута посетили и стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Београда и констатовано је врло лоше стање костурнице, која је оштећена још од времена бугарске окупације 1941, а данас је потпуно сакривена и претворена у складиште и недоступна за јавност.

Активисти Споне су у претходних неколико година имали разумевања од стране локалног црквеног клисара и могли је посетити и помолити се над спомен криптом, али је овог пута то било брутално спречено од стране „особе у мантији“ речима „да можемо запалити свећу и горе у цркви“ непрестано гледајући у под. Приликом наше молбе да као хришћанин чини грех јер исто тако хришћанима не чита ни молитве ни опела, а притом и забрањује другима да то чине, посебно ако су у питању потомци истих, остао је доследн својој забрани. Приликом обиласка цркве од стране наших активиста, били су стално мотрени и блиско праћени одстране поменуте „особе у мантији“ у друштву женске особе, која је у неколико наврата изговарала речи: „Проштевајте, опростите“.

У истом граду, Прилепу налази се немачко војно гробље, у коме се налазе крстови са именима преко 1700 немачких војника страдалим у Првом светском рату, са јасно истакнутом таблом на немачком и македонском језику: Германски воени гробишта – Deutscher soldaten Friedhof. Само војно гробље је подигнуто од стране власти Краљевине СХС/Југославије и није се разликовало  од војних гробаља савезничких и српских војника (такво исто постојало је и у Скопљу, али је срушено после 1945, као и српско 1941, док су француско и британско остали до данас нетакнути.). На самом неамчком гробљу налази се и спомен књига са именима преко 2000 страдалих немачких војника нацистичке Немачке (Вермахта) у Другом светском рату. Уз Битољ, Прилеп чини центар војне меморијалистике, али док су сви добродошли и слободни да се помоле и сећају својих страдалих предака, као и у целом цивилизованом свету, само се нама Србима, који смо рођени у овој и на овој земљи то демократско, људско, верско и свако друго цивилизацијско право ЗАБРАЊУЈЕ ЈЕР СМО СРБИ, а само ПОСТОЈАЊЕ КОСТУРНИЦЕ СРПСКИХ ВОЈНИКА У ПРИЛЕПУ САКРИВА И ПРЕЋУТКУЈЕ.

Волели би смо да нам организација коју „човек у мантији“ представља, као и државне власти Северне Македоније и целе Европе одговоре, коме се још то забрањује да се поклоне сенима својих предака, да ли Британцима, Американцима, Французима, Италијанима? Да ли се и њихови гробови скрнаве и сакривају старим шпоретима, кабастим отпадом и старим намештајем? Да ли се и коме руше гробови предака са циљем брисања свести и историсјске чињенице да је ту и пре 1991, и пре 1945, и пре 1941, и пре 1912, и пре 1871 и пре 1371. живео српски народ, са својим материјалним доказима културне баштине и цивилизацијског битисања? Чији су владари у Прилепу ктитори на фрескама?

Да ли се то С. Македонија, као новопечена чланица НАТО-а усаглашава са режимом у Montenegru па некако истовремено креће у нову офанзиву против каноснког поретка Српске православне цркве и њене аутономне Православне охридске архиепископије, да ли су и у Македонији Срби тај реметилачки фактор до те мере да се треба обрачунавати и са мртвим Србима, њиховим гробовима и  разбацаним костима? Да ли је мера демократичности једног друштва и државе то што се оглушује  о пресуде Европског суда за Људска права о кршењу верских слобода и забране регистровања једине каноснке православне цркве? Да ли је то најбоља препорука за отварање толико ишчекиваних преговора са ЕУ о приступању том савезу демократских држава и народа (бар се тако  све до једне хвале  да јесу)? Који то верници у Европи, у 21. веку, лета Господег 2020. године своје верске слободе испољавају у становима, кућама и баракама, модерним катакомбама 21. века? Да ли то значи да време хришћанских прогона из времена Диоклецијана важи само за Србе и Македонце одане својој канонској цркви?

Управо овакво дискриминаторско, шовинистичко, антиљудско, антицивилизацијско и за нас вернике антихришћанско понашање и однос према групи верника и припадника српког народа којима је без објашњења забрањен приступ до спомен костурнице у крипти храма у Прилепу јесте опомена и надамо се само ружан пример у којој мери морамо радити на својем достојанству, толеранцији, али и образовању да би смо поштовали и разумели једни друге. Овим чином нису посрамљени само Срби, они над земљом и они који почивају испод ње – највише је посрамљена цела Северна Македонија и њен честит народ – македонски, најбратскији којег Срби имају. Нека тако и остане!“

Извор: Српски културно-информативни центар Срба у Македонији СПОНА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: