IN4S

IN4S portal

Razum i osećajnost

1 min read

Pop živi od greha; kada ih ne bi bilo, on bi postao izlišan, pa grehove i grešnike vazda pronalazi. Policajac živi od kriminala, pa će ga, da bi sačuvao službu, pronaći i gde ga nema, a ako treba, neće ga mrzeti da ga sam organizuje. Šalterski službenik živi od administrativne zbrke, jer tek u njoj on pronalazi smisao svoje službe. Jasne i kratke procedure bi ga učinile nepotrebnim. Televizija živi od neukusa, pa ga zato proizvodi. Ostali mediji takođe.

milan milenkovic

Za IN4S – Milan Milenković

Mi, moderni ljudi, živimo u društvima u kojima postoje hiljade zakona, propisa, ustanova, službi, u kojima trpimo baražnu vatru medija i partijsko-političke propagande. Pritiskom na dugme telefona, ili kompjutera, pokrećemo sile i procese o čijoj suštini nemamo pojma i koja nas ne zanima. Naš pogled na svet pulsira u ritmu raznih sokoćala i sasvim je fragmentiran, iscepkan i ni u jednu pojavu, ili u proces, nemamo celovit pogled.

Država nam se pojavljuje čas u liku policajca, čas u liki šalterskig službenika, ili sudije, pa čak i katastarskog činovnika. Budući da, kao što rekoh, celovitu sliku više nemamo, više se i ne pitamo šta je država, šta nacija, šta su institucije i čemu sve ovo služi?

Samo sto godina ranije, za većinu Srba zakoni su bili običajni, medijski poslenici su bili dobošari, koji su po raskršćima objavljivali naloge vlasti i guslari, koji su pevali o krvi i slobodi, a sva sokoćala su bili alati i po neka frula. No, tada smo imali uvid u celinu procesa i zbivanja; misao nam nije bila duboka, ali je bila jasna i bila je isto što i osećanja. Danas su nam se razum i osećanje odvojili; svi se slažemo da su svet i život povod najoštrijem razmišljanju ali, usled opadanja osećanja, nismo u stanju da se pokrenemo. Naš mozak prezire naše srce, koje misli još samo na sebe.

Pop živi od greha; kada ih ne bi bilo, on bi postao izlišan, pa grehove i grešnike vazda pronalazi. Policajac živi od kriminala, pa će ga, da bi sačuvao službu, pronaći i gde ga nema, a ako treba, neće ga mrzeti da ga sam organizuje. Šalterski službenik živi od administrativne zbrke, jer tek u njoj on pronalazi smisao svoje službe. Jasne i kratke procedure bi ga učinile nepotrebnim. Televizija živi od neukusa, pa ga zato proizvodi. Ostali mediji takođe.

Tradicionalna država živi sa narodom i za narod, moderna živi od haosa, grehova, kriminala, neukusa i laži. Samo tako još ona pronalazi svoje mesto, jer već i priglupi vide da država ne ostvaruje nikakav interes za narod. Tu, veliku sliku države i državnog aparata, mi više ne vidimo. Državni službenik, bez obzira na rang, već i sam ne pripada narodu, već je iznad njega i vodi računa još samo o svom ličnom i kastinskom interesu. Nismo ni primetili kad se država iz proste i svedene mašine, s kraja 19. veka, pretvorila u kapitalističku državu Karađorđevića, u kojoj su krupni kapitalisti i politička klasa postgli savez protiv naroda. Iz te države smo prešli u državu radničke klase, a zapravo državu komunističke kaste. Jedan korak i već smo u državi koja služi vladajućoj političko-tajkunsko-policijskoj kasti, a još smo daleko od saznanja da se zakon ne vrši u ime naroda, nego nad narodom, odnosno nad nepripadnicima kaste.

Anatol Frans kaže za francusku državu: „U našoj državi vlada savršena jednakost građana: i bogatima je, jednako kao i siromašnima, zabranjeno da kradu hleb“. Načelno, i nama je svima dozvoljeno da letujemo na kruzerima, da skoknemo do Bora-Bore, a svima je zabranjeno da kradu hleb. Marksova teza da je zakon ono što vladajuća klasa, u svom interesu, nameće celom društvu, dostigla je punu afirmaciju u modernim društvima, kojima i mi pripadamo.

Upravo zato je demorkatija najpokvareniji oblik vladavine, jer nas drži u uverenju da smo mi sami odlučili da smo grešni (pa pop ima svoje parče hleba), da smo kriminalci (te policajac ima platicu i stančić), da smo stoka nepismena (pa se i poslednji šalterski službenik dere na nas) i da smo primitivni (pa postoji čitava NVO indutrija, koja nas „deprimitivizuje“ o našem trošku. Ja se ne sećam da smo ikad mi odlučili da tako bude.

Kad bismo mi bili manje grešni, kad bismo bili  malo bogatiji, da ne moramo da se dovijamo kako do hleba da dođemo, te da o sebi mislimo bolje nego što mislimo, sva ova tevabija, ovaj aparat koji živi od ruženja naroda, postao bi izlišan, a on će se postarati da to ne bude.

Kad nam neko na ulici kaže da smo marva, mi se odmah s njim za gušu vatamo; kad nam to poručuju mediji, državna uprava i političari, mi samo slegnemo ramenima. Kad nas konobar odere za dvadeset dinara, psujemo mu i majku i oca, kad nas država odere k`o Musa jarca za struju, hranu, ili poreze, mi ćutimo. Svi smo mi drčni: odmah bi se poklali sa NATO trupama; da nam Rokfeler padne u ruke, gadno bi se proveo, a o tome šta bismo radili Bilderberg grupi bolje i ne pričati ali, kad uđemo u našu mesnu zajednicu, smanjimo se pet santima. Mi volimo samo velike bitke, male gubimo bez borbe. To je upravo posledica iscepkanog pogleda na svet i život. Ne razlikujemo male i velike borbe ili, ako ih i razlikujemo, opredeljujemo se samo za one koje neće ni doći.   

Ako je sreća u iskupljenju greha, nije potrebno da budemo grešni, nego da se osećamo grešnima; da bi nam uvalili blagodeti civilizacije, nije potrebno da budemo primitivni, nego da se osećamo primitivnima; da bi nam nepovratno trasirali sudbinu, nije potrebno da budemo nemoćni, već da se osećamo nemoćnima. To je najdublja tajna modernog doba i njegovih medija.

Naravno, Srbi, a s njima i Crnogorci, nisu ni grešniji, ni gluplji, ni primitivniji, ni nesposobniji od ostalih naroda, ali ako mi verujemo da jesmo, onda tu pomoći nema. Možda je vreme da se, ako smo ljudi, okrenemo da već jednom vidimo od čega bežimo i da pogledamo sudbini u oči. Bežeći od odgovornosti, prepustili smo se sudbini. Bežeći od sudbine, pobegosmo i od života. Boj se ovna, boj se…prođe vek.

Podjelite tekst putem:

23 thoughts on “Razum i osećajnost

  1. Nije tada bilo klasičnog zlatnog standarda, devize su već potisnule zlato. Zato su Njemci i nametali trgovačke ugovore koji su podrazumjevali trampu a ne plaćanje.

    Nisu komunisti opljačkali zlato, nisu imali šta da opljačkaju. Možda po neku zlatnu polugu što je ispadala Karađorđevićima iz aviona dok su bježali.

    1. Bebek:A skok nemačke marke u odnosu na dinar 1940-41. je bio rezultat skoka nemačkih hartija od vrednosti na berzama u Njujorku i Amsterdamu. Ne bih se upuštao u tu diskusiju jer za ta pitanja nisam stručan baš kao što ti nisi ni za proste procente i brojke izvoza.

  2. Uostalom Narodna banka Kraljevine Srbije, kasnije SHS i Jugoslavije, vrednost valute pokrivala je deponovanim zlatom. Da je pečatom ministarstva devalviran dinar došli bi u opasnost da se zlato podigne čim tržište oseti veći priliv doštampanog novca. To je se zove zlatni standar, koga nije bilo kod komunističkog ološa koji je svo zlato opljačkao.

  3. Gedžo, dođe li ti nešto onaj sveštenik Risto Jaramaz što su ga partizani koknuli negdje u Banjanima?

    Kakva pobjeda u trgovinskom ratu? Tom logikom engleske kolonije u Africi su svojevremeno ostvarile rekordni suficit sa Britancima koji su potrpali tone zlata na brodove i izvezli na Ostrvo. Sličan je odnos imala Kraljevina SHS sa Hitlerovom Njemačkom.

    Valuta se devalvira udaranjem pečata Guvernera Centralne banke, podređenog Ministarstvu finansija i Vladi.

    1. Ne dođe. Nemam rođaka u Crnoj Gori, niti sam ih imao. Imam jednog rođaka Ristu, ali on je Mladenović iz Brusa.
      Svinjski rat, to je onaj koga se vi iz junačke, prkosne i dugotrpeljive Crne gore najmanje sećate. Taj je dobila.
      Jeste, to je jedan od načina za devalvaciju monete. Mislio sam da ćeš spomenuti onu nekontrolisanu kupovinu strane valute, tkz šticovanje kojom se bavio Moćo Brkati i njegova žena. Valjda se toga sećaš isto tako jasno kao što se sećaš popisa 91ve, kad si se izjasnio kao Srbin, uprkos želji bliže i dalje famelije.
      Te paralele nakalemljene ti teško idu. Primetio sam kad si ono savremenom novinarskom frazeologijom lupao o `investicijama` i `kreditima` za pokretanje proizvodnje u Zetskoj banovini.
      Ako je Svinjski rat Srbija dobila kreditom od 500 000 ondašnjih dinara, ko još može verovati u komunjarsku propagandu o zaostaloj i nerazvijenoj Srbiji?
      Bila je toliko zaostala da su komunisti u svom razvojnom planu imali stavku o smanjenju učešća Srbije u industrijskoj proizvodnji Jugoslavije na 32%.

      1. Ode ti iz 1940-te i SHS u Kraljevinu Srbiju i Carinski rat. Nije to bio nikakav podvig, prije ili kasnije se moralo izaći iz tog vazalnog položaja u odnosu na Beč. A Srbija jeste bila zaostala i nerazvijena.

        Devalvacija valute je dekret monetarnih vlasti, ne brkaj to sa etimološkim značenjem. A do smanjenja vrijednosti novca može doći kupovinom strane valute, bilo od monetarnih vlasti bilo od privrede i stanovništva (uvoz).

        Mali sam bio 91-ve, nisam se izjašnjavao na popisu nego su to moji uradili umjesto mene. Ne sjećam se kako me ono popisaše, mada nije ni bitno.

    2. Kako je pobedila u trgovinskom ratu? Tako lepo jer je nije slomio bojkot Austrougarske, što je najšla nova tržišta i što se izvoz ne samo održavao nego i pristojno rastao tokom Carinskog rata (kao i pre njega). Normalno otkrivanjem novih tržišta pa je eksplodirao (rastom od 19%) nakon prestanka istog i svojevrsne „kapitulacije“ Austrije koja je odustala kada je videla da nije postigla cilj.

      1905 – 71 996
      1906 – 71 604
      1907 – 81 491
      1908 – 77 749
      1909 – 92 982
      1910 – 98 388
      1911 – 116 916

      A što je najbolje po SRB (i najgore po KuK) dok je 1905. preko 90% srpskog izvoza išlo u Austro-Ugarsku (i BiH) sveden na ispod 42%, rastom izvoza u SAD, Belgiju, Bugarsku, UK, Italiju, Nemačku, Tursku, Francusku i Egipat. To se naziva pobedom.

      Što se tiče strukture izvoza bio je dosta dobro raspoređen u vreme KSHS, glavni izvozni partneri su bili Austrija i Italija, 1929. godine sa nepunih 16% i 25% respektivno i Nemačka na trećem mestu ispod 13% ali i 26 drugih zemalja po klasifikaciji od Albanije, Alžira, Argentine, brazila, Čilea do Indije, Kanade, Norveške, Celjona, Čehoslovačke i Španije.

      Pojavom Hitlera, jačanjem Nemačke na ekonomskom i diplomatskom planu se najpre širi ekonomski u centralnu i južnu Evropu Nemačka tek 1935. postaje glavni izvozni partner sa nepunih 19% ali izvoz ostaje i dalje dosta dobro raspoređen među ostalim trgovinskim partnerima. Izvoz Nemcima skače do skoro 36% 1938. godine da bi naredne godine čak opao za koji procentni bod. Dakle famozna „zavisnost“ od privrede Trećeg Rajha nije bila rezultat nekakvih internih slabosti jugoslovenske privrede koliko spoljašnjih i svetskih okolnosti jer je slično bilo u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Čehoslovačkoj i Austriji (do integracije).

      A struktura izvoza nije zavisila od nas nego od tadašnjih propisa, svaka država je štitila svoju domaću proizvodnju, to je doba protekcionizma, GATT je potpisan tek 1947.

      Tako da ne, Nemačka nije bila jedini spoljnotrgovinski partner Kraljevine SHS/J čak ni za vreme Stojadinovića. Ko te ne zna, skupo bi te platio Sekula.

      A skok nemačke marke u odnosu na dinar 1940-41. je bio rezultat skoka nemačkih hartija od vrednosti na berzama u Njujorku i Amsterdamu. Ne bih se upuštao u tu diskusiju jer za ta pitanja nisam stručan baš kao što ti nisi ni za proste procente i brojke izvoza.

  4. Prije Breton Vudsa i MMF-a bilo koja zemlja je mogla da devalvira valutu i time privremeno stimuliše izvoz ali to ima smisla samo kroz osvajanje novih tržišta. U situaciji kada imaš samo jednog spoljnotrgovinskog partnera, kao što je SHS imala Njemačku, devalvacijom samo omogućavaš da za istu sumu novca partner kupi više. Naše tržište je bila njemačka industrija jer smo mi njima izvozili isključivo sirovine a ne proizvode ili usluge. Prema tome nema govora da je Cvetkovićeva vlast devalvirala valutu da bi osvojila neko novo tržište. Uradila je to zbog svog kolonijalnog položaja u odnosu na Njemačku.

    1. Kažeš nije mogla, onda sam sebe demantuješ u sledećoj rečenici.
      Šta god da je uradila, ostao je rezultat iza nje. Ne samo u spoljnotrgovinskoj razmeni, mnogi pokazatelji govore da je i standard života bio veći od onog u komunjarskoj Jugoslaviji. Čoveče oni nisu mogli da obore % mrtvorođenih beba na onaj iz predratne Jugoslavije do kasnih 70tih.
      Ej, to je vlada države koja je jednu carevinu porazila u trgovinskom ratu.

  5. I pokaži da su komunjare barem jedne godine ostvarili približan rezultaz i pored NATO donacija.

    1. Vrijeme Kraljevine SHS je vrijeme Velike depresije kada je cio svijet ekonomski nazadovao a tebi baš stalo da dokažeš da su Karađorđevići napravili ekonomski bum. Kakve rezultate, rasprodaju sirovina?

      1. Aha, to je klasični kolektivizam komunjara, koji uopšte nema veze sa realnošću.
        Srbija je krajem 19 veka elektrifikovala većinu svojih gradova, a u Beogradu imala i tramvajski saobraćaj. To je investicija za ono doba reda veličine slanja kosmonauta na Mesec.
        O čemu ti pričaš kralju, da su tamo živeli samo čobani?

  6. Što se tiče obaranja dinara , ne okrivljuj Cvetkovića koji je to radio iz ekonomskih razloga. Dinar su obarali Hrvati iz nacionalističkih pobuda, dok nije uveden jedinszven kurs u celoj državi.

  7. Titoista.
    I neznalica.
    Za vreme Karađorđevića srpska privreda je ostvartila nikad dostignut spoljnotrgovinski suficit od 9%, pored svog mešetarenja i obaranja dinara u Zagrebu, kako je to radio i Momo Momčilo Bulatović u Titogradu 90tih.Srbi su svoju decu školovali na prestižnim svetskim fakultetima.
    Takav rezultat komunistička država nikad nije ponovila, čak ni posle fizičkih eliminacija `kočničara` napretka i narodnog boljitka.
    Ali dobro, pravo je svakog prekaljenog `proletera` da misli kako je država dužna da subvencioniše njegove troškove.

    1. Nije tačno to što pričaš. Taj suficit smo imali samo uoči rata i to na osnovu izvoza sirovina njemačkoj vojnoj industriji. Međutim, često je to bila razmjena koja nije podrazumjevala devize već sistem kliringa gdje nam je kao protivvrijednost uvaljivana roba koju nismo imali gdje da plasiramo. Postali smo tada praktično njemačka kolonija, pod njihovim pritiskom Cvetkovićeva vlada je devalvirala dinar da bi pojeftinila izvoz nacionalnih resursa Njemcima. Bolje ne pominji više ovakav „suficit“.

      1. Eto vidiš da nemaš pojma o ekonomiji.
        Izvoz i zavisi od cene, a današnje ekonomije USA, Kina itd devalviraju svoju valutu da bi povećavale izvoz.
        Srbija je od Nemačke kupovala industrijske pogone i tehnologije potrebne za dalji privredni razvoj. U Srbiju su tad investirale velike kompanije poput Forda. Tada su u vladi sedeli ljudi koji su imali više znanja i pokazali bolje razumevanje sveta. Sve ostalo je komunjarska propaganda.

  8. verbalni delikt,pravna država,i zaštićeni svjedok.Kod nas se sudi narodu koji sjedi na optuženičkoj klupi,a vlast sprovodi svoju politiku kao zaštićeni svjedok,i sve se to sprovodi u ime „PRAVNE DRŽAVE“ i naravno demokratije,a mi to odobravamo i potvrđujemo na izborima.

  9. Istina je bolna, ali je ljekovita.
    Savremeno ropstvo ljudi tesko prepoznaju, jer zive u prividu da su slobodni, ako nijesu uzetom vezani.
    „Nevidljive“ stege nijesu u stanju da prepoznaju. Jer u glavi jos uvijek imaju oblike ropstva iz srednjeg vijeka.
    Zivimo u dobu paralelnih svjetova, tajni svijet je stvarni, ono sto vidimo je samo privid koji nam se servira i cime nam se mozak ispira.

  10. Malo sam pogledao portale i uporedio dve subotnje kolumne,ovu i na Novom standardu.M.M. svoju napiše kao pesmu u dahu bez imperativa da laže i zamotava,a Ž.C. mora da svoju porađa ko aždaju bolno pod uslovom da mu um prezire sopstveni karakter.Doduše on već otvoreno staje uz glavnog kompradora.Ne znam šta dobija zauzvrat,ali krvave su to pare.Dosad sam piratski slušao Snagu naroda,ali savest me tera da ovladam tim modernim načinima uplata pa da ponekad pošaljem koji dukat jer podržavam društvenu svojinu i nezavisnost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *