Редитељски првенац Николе Која

Редитељски првенац Николе Која, филм “Стадо”, биће премијерно приказан 23. новембра у Сава Центру и биоскопу „Синеплекс“ (Ушће), а сценариста Небојша Ромчевић каже да тим остварењем покушавају да покажу публици позицију у којој се налази у данашњој Србији.

“У овом контексту, стадо су људи који одбијају да буду чопор. Предатори су, наравно, атрактивнији, али стадо је етичка одредница”, истакао је познати драмски писац и сценариста у интервјуу Тањугу.

Ромчевић каже да сам наслов филма у себи носи експлицитну политичку поруку.

“Он се може читати у номинативу, али и у вокативу, где нашој публици покушавамо да освестимо позицију у којој се налазе у данашњој Србији”, додао је сценариста.

Ромчевић даље примећује да колико год се борили да сачувамо своју индивидуалност, свеукупно наше понашање се с лакоћом класификује и категоризује.

“Први ниво разумевања термина „стадо“ упућује на појединце који су се одрекли себе, своје воље и одговорности за сопствени живот, препустили се вољи пастира, његових саветника и његових паса”, рекао је он.

„Стадо“ је филм о животу иза камере, глумцима, редитељима, неизлечивим ентузијастима, о томе да се до бљештавила црвеног тепиха не долази путем посутим ружама, већ компромисима, борбом.

“Било је потребно драматуршки организовати осећај горчине, немоћи и озлојеђености, разочарења собом и људима који нас окружују. С друге стране, сама чињеница да смо упркос том осећању узалудности радили филм, говори да постоји слој наше душе који нам стално виче да све још увек није изгубљено”, нагласио је Ромчевић.

Он је казао да је филм заправо део једне много шире приче, серије “Класа” за коју су покушавали да заинтересују “људе које држава плаћа да буду заинтресовани”.

“После годину дана смо схватили да нико није нашао за сходно ни да прочита тај сценарио, иако је само Којин и мој уметнички кредибилитет вишеструко већи од читавих редакцијских и управних одбора”, објаснио је Ромчевић.

“Схватили смо да нам нешто није јасно. Процес наше спознаје преточили смо у филм. Ми иза себе немамо никога и ништа, осим онога што смо као уметници стварали”, додао је сценариста.

Он је нагласио да ентузијазам нема тачку у којој нестаје и да то нарочито важи за глумце.

“Глумачка душа је велика, нерешива енигма, бескрајна потрага за оним „једним тренутком“ креативног савршенства. Тај тренутак не може да замени ниједно друго животно искуство, нити, чини ми се, ниједна друга емоција. Мислим да је то смисао глумачког ентузијазма, а можда ми баш ништа није јасно”, нагласио је Ромчевић.

“Стадо” је окарактерисано као сатирична комедија, а Ромчевић каже да смех не решава проблеме, али их ставља у праву перспективу.

“Када сте способни да се смејете, нисте умрли изнутра. Са извесне дистанце схватите да су ствари које су вам изгледале судбоносне заправо комичне, па често и урнебесне. Смех не искључује промишљање себе и света, активан однос према стварности и борбу са своје самоостварење. Што је то све, у крајној линији комично, само је разлог више за добру забаву”, рекао је сценариста.

На питање о положају глумаца, драмских писаца, редитеља, уопште уметника данас, Ромчевић поручује “погледајте „Стадо“” и наглашава да се “све у култури реализује упркос труду државе”.

Порука “Стада” је, према његовим речима, “hic Rhodus, hic salta” (значење: Покажи овде и сада шта умеш), јер “нема другог света и другог живота осим овога у који нас је судбина сместила”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: