Ренесанса историје: Борбе четника са Њемцима

Припремио: Иван Милошевић

Када се покрене прича о несрећном грађанском рату у Црној Гори острашћени комунисти или њихови идеолошки насљедници потегну аргумент над аргументима, односно траже да им се покаже гдје су се то војници Драже Михаиловића борили против Њемаца. И када се погледа из њиховог угла онда су они у праву, јер комунистичка литература о томе нема ни слова, већ су њихове странице препуне битака партизана са Њемцима, док су четници беспослени са флашом ракије, сједјели по србијанским шумама и горама и плашили медвједе и остале дивље и питоме животиње.

Наравно, истина је потпуно другачија, али у Црној Гори она се још не открива и све је још увијек бетонирано неокумунистичким погледом на свијет, гдје се поред партизана и комуниста на Балкану нико не помиње као непријатељ окупатора. Због тога неко мора почети пионирски посао набрајања битака четника са Њемцима, како би се коначно и у Црној Гори та прича покренула са мртве неокомунистичке  историјске тачке. Овај текст је скроман прилог наступајућој црногорско-историјској ренесанси и ревизије владајуће партизанске идеологије у Црној Гори. 

Лозница су четници ослободили 23.августа 1941, а у тим борбама учествовао је Подрињски одред. ЈВуО је имао осам погинулих и 10 рањених, док се Њемци изгубили 12 војника, док је 93 заробљено.

Богатић је ослобођен 1.септембра 1941. године. Четници Церског одреда су напали Богатић заправо 31.августа, када је нападнута и Лозница од четника Јадарског одреда и заузели га 1.септембра. Град су само један дан држали, пошто су наишле усташе и потисле их. Крваве борбе са усташама и Немцима су се водиле око Богатића од 1-3.септембра.

Четници (Церски одред):25 погинулих, много рањених, Немци један погинуо, осам рањених.

Крупањ је ослобођен 4.септембар 1941. Бројност снага: 300 четника попа Владе Зечевића и поручника Ратка Мартиновића, 100 четника Драгослава Рачића и Будимира Илића.

Партизани: 100 партизана из Ваљевског одреда под командом Милоша Дудића.

Немци: 9 погинулих, 30 рањених, 130 заробљених

Четници (Војно-четнички одред „Мартиновић-Зечевић“): троје погинулих.

Партизани (Ваљевски одред): троје погинулих.

Ратни плијен: 12 пушкомитраљеза, 250 пушака, 6 лаких и један тешки бацач, двије радио-станице, двадесет моторних возила, храна и одјећа.

Ослобођење Бање Ковиљаче, 6.септембар 1941

Четници су за Бању Ковиљачу водили тешке борбе од 1-6.септембра, нарочито на брду Козлуку и прилазима граду и са Немцима и са усташама.

Четници („Церски одред“): 29 погинулих и 12 стрељаних, укупно 41 погинулих.

Немци: 9 погинулих, 24 рањених, 51 заробљен.

Ослобођење Горњег Милановца, 29. септембар 1941.

Четници (Таковски одред): троје погинулих.

Партизани (Таковски одред): један погинуо, тројица рањена

Немци:по један рањен и погинуо, 105 заробљено.

Ослобођење Чачка, 1.октобар 1941

Четници (Јелички и Чачански одред): 20-30 погинулих, више рањених

Немци: 10 погинулих и 10 рањених

Ослобођење Страгара, 4.октобар 1941.

Четници (Таковски одред): без губитака

Немци: два погинула, 40 војника и четири официра заробљена.

Ослобођење Љубовије, октобар 1941

Четници (Церски одред): непознато

Немци: непознато

Четнички одреди Југословенске војске су за време устанка на подручју Србије безуспешно покушавали да заузму следеће градове: Бор (септембар-октобар 1941), Велико Градиште(септембар-октобар 1941), Мајданпек (септембар-октобар 1941), Костолац (септембар 1941), Пожаревац (октобар 1941), Ваљево (24.9-3.11), Краљево (1.10-3.11.1941), Крушевац (23.9), Нови Пазар (29.10-3.12), Шабац (23-25.9.1941), Мачванску Митровицу (24.9). Сви ови градови су брањени једино од Немаца, осим Новог Пазара где су Немци довукли као појачање Муслимане, Арануте, а такође и Италијане. Специјално за четнике су довукли и крвавог злочинца и бандитског разбојника Аћиф-Ефендију који је наређивао да се заробљени четници куцају за дрвећа као слике. У свим овим покушајима изгинуло је на хиљаде четника и исто толико рањено.Немци су многе рањене четнике проналазили и на лицу места убијали. Немачки губици су били много мањи, а комунистички укупно: 5 стрељаних, 11 погинулих и 7 рањених.

Само на опсади Новог Пазара пали су у борбама 125 четника, на опсади Краљева њих 601, у борбама за Крушевац њих 41, у борбама око Мачванске Митровице њих 69, у борбама око Бора њих 80, у борбама око Мајданпека, Великог Градишта и Костолца њих 109, итд…

Ослобођење Пријепоља, 12. септембар 1943

Четници (2.Милешевски корпус): 42 погинулих, 22 рањених (према првом послатом извештају емигрантској Влади). Према доцнијем извештају од 15.новембра, а након немачког бомбардовања града: 150 мртвих и рањених, према свједочанству капетана Јовичића четници су имали око 100 погинулих.

Немци: преко 200 погинулих

Плијен:много војног материјала, моторна возила, 1.500 пушака, један тенк.

Ослобођење Прибоја, 12.септембра 1943

Четници (1.Прибојска бригада): непознати

Италијани и Немци: 1.800 заробљених.

Ослобођење Зворника, 17.септембра 1943.

Четници (Церски и Мачвански корпус): непознати губици.

Немци: непознати губици.

О ослобађању Зворника, писала је и савезничка мисија:

„Од Рапира (174): 17 септембра Михаиловићеве снаге отеле од Хуна Зворник и одбиле све противнападе. Робин“.

Ослобођење Бање Ковиљаче, 17.септембра 1943.

Четници (Церски и Мачвански корпус): непознати губици.

Немци: непознати губици.

Бијело Поље (септембар 1943).

Ослобођење Руда, 18.септембар 1943

Четници (Дрински корпус): непознати губици.

Немци: непознати губици.

Ослобођење Брзе Паланке, 18.септембар 1943.

Четници (Крајински корпус): непознати губици.

Немци и Бугари: непознати губици.

Ослобођење Бајине Баште, 30.септембар 1943.

Четници (1.и 2.Рачанска бригада): непознати губици.

Немци: непознати губици.

Нова Варош, (октобар 1943).

Четници: непознати губици.

Немци: непознати губици.

Ослобођење Вишеграда,  5.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 23 погинулих, 65 рањених

Немци и усташе: 354 мртвих (338 Немаца) и (16 Усташа и домобрана), 400 рањених, 22 заробљених

Плијен: 2 топа, 3 бацача, 7 тешких митраљеза, 4 лака пушкомитраљеза, 200 пушака, аутомобили итд.

Ослобођење Чајетине, 7.октобар 1943.

Четници су истерали Немце из Чајетине 7.октобра 1943 а затим су Немци покушали да је поврате у три налета и на крају успели. О борбама четника и Немаца око Чајетине пишу чак и комунистичка документа, с тим, што они прећуткују чињеницу да су четници заузели Чајетину од Немаца. Ево навода:

„10.11 и 12. октобра 1943 водили су четници борбе са Немцима у околини Чајетине (уствари, нападали су Немци четнике у Чајетини-прим А.Д). Чајетину им нису одузели (нетачно, а могуће је да то комунисти мисле на Немце, тј. да Немци нису одузели Чајетину од четника, па је овако неодређено наведено-АД). Том приликом су четници заробили 8 Немаца (то је тачно-прим АД). Немци су им послали услов да им врате заробљенике, или ће сваког дана убијати по 23 таоца. Ови нису вратили Немце и Немци су почели са убијањем.“

Међутим, савезничка мисија је 7.октобра 1943. јавила да четници држе Чајетину. Тај радиограм гласи: „ Михаиловић држи Чајетину“

Четници: непознат губици.

Немци: осам заробљених.

Ослобођење Рогатице, 14.октобар 1943. године.

Четници (Дрински и Романијски корпус): 28 погинулих, око 35 рањених

Немци и усташе: око 500 мртвих, огроман број рањених.

Плијен: 4 топа (један од 75 мм и 3 од 65 мм), муниција, храна, пушке, друга спрема и камиони.

Борци Југословенске војске су у септембру и октобру 1943 безуспешно нападали следеће градове: Сврљиг (19.9, 17.9 и 29.9.1943), Пљевља (септембар 1943), Котор (14.9.1943), Брус (септембар 1943) итд. Као пример наводимо шта је писао командант Јован М.Јовановић-Деда о нападу на Сврљиг:

„На позив Књажевачког корпуса, учествовао сам са 140 војника у нападу на Сврљиг. Додељени задатак сам одмах извршио, заробио сам 4 Немца, а погинуо је њихов командант и 17 војника. Има доста плена. Ја немам рањене ни мртве. Књажевачки корпус има губитке.“ Сврљиг наши борци нису заузели иако су га три пута нападали. Наши борци су приликом ових неуспешних напада на градове и варошице имали близу 100 мртвих и велики број рањених.

Ослобођење Мајданпека, 26.август 1944.

Четници (Поречка бригада): непознати губици

Немци: непознати губици.

Ослобођење Кучева, 28.август 1944.

Четници (Звишка бригада): непознати губици

Бугари: 200 заробљених

Ослобођење Лесковца, највероватније 31.августа 1944. године

Четници (Јужноморавска група корпуса): непознати губици

Немци: 230 заробљених

Арнаути: 300 заробљени.

Ослобођење Власотинца, највероватније 31.август 1944. године

Четници (Власински корпус): непознати

Немци: већи број заробљених.

Ослобођење Петровца на Млави, септембар 1944. године

Ослобођење Сврљига, 2.септембар 1944. године

Четници (Нишавска група корпуса): без губитака

Бугари: око 100 заробљених

Плијен: неколико сандука муниције, 3 сандука бомби, преко 120 пушака итд…

Ослобођење Брезе, 11.септембар 1944 године

Четници: непознати губици.

Немци: 9 погинулих.

Плијен: 2 пушкомитраљеза и 19 пушака.

Ослобођење Кадине Луке, 2. септембар 1943. године

Четници: један погинуо, 12 рањених.

Немци: око 186 погинулих (Мајк Рачајић је у граду избројао 86 мртвих Немаца, а око 100 је страдало приликом дизања у ваздух воза из правца Сарајева, 150 заробљених.

Ослобођење Лазаревца, 3. септембар 1943. године

Четници: 4 погинулих, више рањених

Немци: 9 погинулих, 200 заробљених.

Ослобођење Пљеваља, септембар 1944. године.

Ослобођења Подлугова, 10 септембар 1944. године

Четници: без губитака

Немци: 30 погинулих

Плен: два пушкомитраљеза „зорке“ и један талијански, 27 пушака, нешто муниције.

Ослобођење Варварина, октобар 1944. године

Четници (Варварински корпус): непознати губици.

Немци: 350 заробљени.

Ослобођење Крушевца, 14.октобар 1944 године

Четници (Расинско-Топличка група корпуса): 17 погинулих, 23 рањених.

Немци: непознат број погинулих, око 700 заробљених.

Плијен: 25 тешка минобацача, 98 пушкомитраљеза, 8 тешких митраљеза, 200 обичних митраљеза, 15 вагона муниције, 1.200 пушака.

Ослобођење Љубовије, 30.септембар 1943.

Четници: непознати губици.

Немци: 2 погинула, 2 рањена

Војници Југословенске војске су септембра и октобра 1944. нападали безуспешно следеће градове и варошице: Пожаревац (септембар 1944), Требиње (септембар 1944), Чачак (октобар 1944), Прељину (октобра 1944), Ћићевац (октобар 1944), Санске Руднике (септембра 1944) итд.

У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица, борци ЈВ су имали следеће губитке:

Погинуло: око 283 бораца

Рањено: преко 167 бораца

Избачено из строја: преко 450 бораца.

У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица окупатор је имао следеће губитке:

Немци: око 678 погинулих (минимум), више од 465 рањених (укључујући и Усташе из Вишеграда), заробљено: 3.883 (са Италијанима из Прибоја),

Усташе: око 654 погинулих, много рањених

Бугари: 300 заробљених

Арнаути: 300 заробљених.

Ови подаци налазе се већином у војним архивама у Београду, а доста њих потиче и из њемачких извора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: