Република Српска

Пише: Богић И. Булатовић

Дрино водо, племенита међо!!!
Знао је Пророк над Светом Водом Плаве Крви, да међа остаје међа и након Ћуприје, али да је она ‘племенита’, да она није необрађени камен, стијена оштра и непрелазна, кањон сурови и урвина стрма, ријека необуздана и дивља!
На том мјесту, Дрина је племенита и кад набуја и када се повуче и лако је препливати, прегазити и пребродити, лако је по Нјој ходати – само ако путник има воље и љубави!
Вјекови свједоче – големо је Херцеговине у Црној Гори, големо у Републици Српској и Србији. Безброј је данашњих Црногораца који су прегазили мостове преко свога имена и прозвали се именом друге обале исте Ријеке! А може ли једна обала исте Ријеке заборавити на другу, и могу ли обале исте Ријеке бити разнородне, и не жеднимо ли на обје обале скоро стољеће једно крмељави крај те Воде јер нам се братске кости још призиру?!
Језику наш посриједи нас у свим српским земљама, и на оним странама над ријекама, океанима и планинским вијенцима, Језику наш, племенита међо, и Цркво наша, Племенито Сабрање Наше, ми живимо истим пјесмама, свијећу палимо на истим Славама, ми се смијемо истим шалама, ми печалимо за истим Косметом, ми идемо за истим Вождом, под јединим нашим идеолошким и духовним знаком Страдања и Живота!!!!
Срећно Ти Крсно име, Републико Српска – Српска Спарто на другој обали исте Воде воздигнута!!!
„Дрино водо, аманет ти тешки,
Сачувај нам наш понос витешки“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: