Родна равноправност у Србији: Пут ка правичнијем друштву

Питање жена у политици је данас у свету постало нарочито актуелно, првенствено након одржаних америчких избора где је постало јасно да ће Камала Харис бити прва жена потпредседница Америке.

У Србији је ово питање поново постало значајно прошлог месеца када је мандатарка за састав нове Владе Србије Ана Брнабић објавила листу кандидата и кандидаткиња за министре и министарке, том приликом нагласивши да ће у новој Влади жене бити на челу чак десет министарстава.

Америчка агенција Блумберг у свом извештају пише да овом променом у родном саставу Владе, Србија постаје једна од десет земаља света са најбољим балансом у погледу родне равноправности.

Тема заступљености жена на политичким позицијама је предмет расправе у Србији још од 2017. године када је Ана Брнабић проглашена првом премијерком, након чега су светски медији, тако и међународна јавност, почели да о Србији говоре као о прогресивној земљи која може да стоји раме уз раме са најразвијенијим земљама Западне Европе када се ради о женским правима.

Унапређењу положаја жена у политици је допринео и Закон о избору народних посланика и Закона о локалним изборима које је предложила Гордана Чомић, које предвиђају да на изборним листама буде најмање 40% жена, односно да на сваких пет кандидата, најмање две морају бити жене.

Избором Владе Србије, жене се тренутно налазе у десет министарстава од укупно двадесет и једног. Ани Брнабић на кормилу те владе је продужен мандат. Припаднице женског пола управљају Министарством пољопривреде (Анђелка Атанасковић),  Министарством заштите животне средине (Ирена Вујовић),  Министарством рударства и енергетике ( Зорана Михајловић), Министарством трговине, туризма и телекомуникација (Татјана Матић), Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог ( Гордана Чомић), Министарством правде (Маја Поповић), Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Дарија Кисић Тепавчевић), Министарством културе и информисања (Маја Гојковић), Министарством за европске интеграције (Јадранка Јоксимовић), Министарством државне управе и локалне самоуправе (Маја Обрадовић).

У Републици Србији тренутно је на снази добар законски оквир за постизање једнакости у свим сегментима рада, и процесу запошљавања, забрањена је свака врста и облик дискриминације на основу пола. Прописи, као и стратешки документи, промовишу начело једнаке зараде предвиђајући активности за његову пуну имплементацију.

С друге стране, разлика у платама за једнак рад или рад једнаке вредности у свету, а и у Србији, је око 14 и 16 одсто. И теорија и пракса обрађују неједнак третман, односно дискриминацију као најчешћи узрок не спровођења начела, и то дискриминацију на основу пола. Наравно, најчешћа разлика у платама и јесте последица неједнаког третмана на основу пола запослених. Последица ове статистике у Србији па и у свету јесте социолошко мишљење о подели на такозване мушке и женске послове.

Зарад побољшања положаја жена у друштву, Влада Србије је основала 30. Октобра 2014. године Координационо тело за родну равноправност на чијем је челу проф. др. Зорана Михајловић.

Један од главних циљева овог тела при Влади Србије јесте борба против насиља над женама и кампање подршке жртвама које се редовно организују.

Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар обележава се свуда у свету. Први пут је установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, у знак сећања на сестре Мирабел које су брутално убијене у Доминиканској Републици 1960. године.

Током тог међународног дана ове године, У Србији је вођења кампања “16 дана активизма против насиља над женама”. Током 16 дана активизма, улицама Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца кружили су, брендирани аутобуси, а у  пешачким зонама били су постављени информативни материјали који говоре о природи сексуалног насиља и димензијама проблема насиља над женама у нашем друштву, али који и позивају на освешћење и акцију.

Такође Србија је једина земља изван Европске Уније која је увела Индекс родне равноправности, који помаже у даљем креирању јавних политика. Поред Индекса уведено је и родно одговорно буџетирање.

У последњем годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије за 2020. годину се наводи да је законодавни и институционални оквир за поштовање основних права у Србији махом успостављен, али да треба ојачати институције које се баве људским правима, те осигурати њихову независност.

Подршка женама да се активније укључе у политички живот Србије је неопходна и из редова саме власти. Због тога је владајућа коалиција у Скупштини Србије подржала предлог да Бранкица Јанковић буде поново изабрана за повереницу за заштиту равноправности. Погледати ovde

Упркос квотама које повећавају заступљеност жена у политици, жене у Србији остају недовољно заступљене на позицијама моћи нарочито на локалном нивоу. Разлог овог проблема јесте олака инструментализација питања родне равноправности у политичке сврхе.

Међутим позитиван изузетак јесте Расински округ где су на челу пет од укупно шест општина управо изабране жене. Погледати ovde

Иако су жене данас у знатно повољнијем положају и са више права него пре 50 година, борба за једнакост полова је процес који траје и данас. Потребна је пре свега институционална подршка женама у савладавању препрека .

Неопходан је континуирани рад са женама ради указивања на важност поштовања људских права, уз наглашавање на родну равноправност као важан елеменат сваког демократског друштва у којима се управо неговањем начела једнаких могућности доприноси развоју у свим областима живота: од политике, преко економије, до културе.

Надамо се да је Србија кренула ка том путу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: