Rodna ravnopravnost u Srbiji: Put ka pravičnijem društvu

Pitanje žena u politici je danas u svetu postalo naročito aktuelno, prvenstveno nakon održanih američkih izbora gde je postalo jasno da će Kamala Haris biti prva žena potpredsednica Amerike.

U Srbiji je ovo pitanje ponovo postalo značajno prošlog meseca kada je mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić objavila listu kandidata i kandidatkinja za ministre i ministarke, tom prilikom naglasivši da će u novoj Vladi žene biti na čelu čak deset ministarstava.

Američka agencija Blumberg u svom izveštaju piše da ovom promenom u rodnom sastavu Vlade, Srbija postaje jedna od deset zemalja sveta sa najboljim balansom u pogledu rodne ravnopravnosti.

Tema zastupljenosti žena na političkim pozicijama je predmet rasprave u Srbiji još od 2017. godine kada je Ana Brnabić proglašena prvom premijerkom, nakon čega su svetski mediji, tako i međunarodna javnost, počeli da o Srbiji govore kao o progresivnoj zemlji koja može da stoji rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama Zapadne Evrope kada se radi o ženskim pravima.

Unapređenju položaja žena u politici je doprineo i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koje je predložila Gordana Čomić, koje predviđaju da na izbornim listama bude najmanje 40% žena, odnosno da na svakih pet kandidata, najmanje dve moraju biti žene.

Izborom Vlade Srbije, žene se trenutno nalaze u deset ministarstava od ukupno dvadeset i jednog. Ani Brnabić na kormilu te vlade je produžen mandat. Pripadnice ženskog pola upravljaju Ministarstvom poljoprivrede (Anđelka Atanasković),  Ministarstvom zaštite životne sredine (Irena Vujović),  Ministarstvom rudarstva i energetike ( Zorana Mihajlović), Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija (Tatjana Matić), Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ( Gordana Čomić), Ministarstvom pravde (Maja Popović), Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Darija Kisić Tepavčević), Ministarstvom kulture i informisanja (Maja Gojković), Ministarstvom za evropske integracije (Jadranka Joksimović), Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave (Maja Obradović).

U Republici Srbiji trenutno je na snazi dobar zakonski okvir za postizanje jednakosti u svim segmentima rada, i procesu zapošljavanja, zabranjena je svaka vrsta i oblik diskriminacije na osnovu pola. Propisi, kao i strateški dokumenti, promovišu načelo jednake zarade predviđajući aktivnosti za njegovu punu implementaciju.

S druge strane, razlika u platama za jednak rad ili rad jednake vrednosti u svetu, a i u Srbiji, je oko 14 i 16 odsto. I teorija i praksa obrađuju nejednak tretman, odnosno diskriminaciju kao najčešći uzrok ne sprovođenja načela, i to diskriminaciju na osnovu pola. Naravno, najčešća razlika u platama i jeste posledica nejednakog tretmana na osnovu pola zaposlenih. Posledica ove statistike u Srbiji pa i u svetu jeste sociološko mišljenje o podeli na takozvane muške i ženske poslove.

Zarad poboljšanja položaja žena u društvu, Vlada Srbije je osnovala 30. Oktobra 2014. godine Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost na čijem je čelu prof. dr. Zorana Mihajlović.

Jedan od glavnih ciljeva ovog tela pri Vladi Srbije jeste borba protiv nasilja nad ženama i kampanje podrške žrtvama koje se redovno organizuju.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar obeležava se svuda u svetu. Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, u znak sećanja na sestre Mirabel koje su brutalno ubijene u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

Tokom tog međunarodnog dana ove godine, U Srbiji je vođenja kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. Tokom 16 dana aktivizma, ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca kružili su, brendirani autobusi, a u  pešačkim zonama bili su postavljeni informativni materijali koji govore o prirodi seksualnog nasilja i dimenzijama problema nasilja nad ženama u našem društvu, ali koji i pozivaju na osvešćenje i akciju.

Takođe Srbija je jedina zemlja izvan Evropske Unije koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, koji pomaže u daljem kreiranju javnih politika. Pored Indeksa uvedeno je i rodno odgovorno budžetiranje.

U poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. godinu se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava u Srbiji mahom uspostavljen, ali da treba ojačati institucije koje se bave ljudskim pravima, te osigurati njihovu nezavisnost.

Podrška ženama da se aktivnije uključe u politički život Srbije je neophodna i iz redova same vlasti. Zbog toga je vladajuća koalicija u Skupštini Srbije podržala predlog da Brankica Janković bude ponovo izabrana za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Pogledati ovde

Uprkos kvotama koje povećavaju zastupljenost žena u politici, žene u Srbiji ostaju nedovoljno zastupljene na pozicijama moći naročito na lokalnom nivou. Razlog ovog problema jeste olaka instrumentalizacija pitanja rodne ravnopravnosti u političke svrhe.

Međutim pozitivan izuzetak jeste Rasinski okrug gde su na čelu pet od ukupno šest opština upravo izabrane žene. Pogledati ovde

Iako su žene danas u znatno povoljnijem položaju i sa više prava nego pre 50 godina, borba za jednakost polova je proces koji traje i danas. Potrebna je pre svega institucionalna podrška ženama u savladavanju prepreka .

Neophodan je kontinuirani rad sa ženama radi ukazivanja na važnost poštovanja ljudskih prava, uz naglašavanje na rodnu ravnopravnost kao važan elemenat svakog demokratskog društva u kojima se upravo negovanjem načela jednakih mogućnosti doprinosi razvoju u svim oblastima života: od politike, preko ekonomije, do kulture.

Nadamo se da je Srbija krenula ka tom putu.