Ротшилди: Између мита и (теорије) завере

Недавно је, за 62,6 милиона долара, у најпознатијој аукцијској кући у Њујорку продата огромна колекција уметничких дела, намештаја, сребра, керамике и накита, која се дуго чувала у приватној колекцији банкарског клана Ротшилд.

Али то je само кап у мору богатства овог породичног клана. Њихово „до сада прикупљено, иако углавном скривено богатство“ сасвим сигурно спада међу највећа на свету.

Према часопису „Форбс“, тој „Библији богатих“, нето вредност којом располаже ова породица данас прелази 500 милијарди долара. Ротшилди контролишу више од 25 банака и инвестиционих компанија широм света, а улагали су капитал у осам од десет највећих финансијских институција на свету.

Уз богатство, поготово енормно, иде и политички утицај. Уосталом, политички утицај Ротшилда могуће је и документовати: Балфурова декларација је писмо које је 2. новембра 1917. британски министар иностраних послова лорд Балфур упутио Ционистичком савезу Велике Британије и Ирске преко банкара Ротшилда, у коме министар, у име британске владе, подржава јеврејске тежње за стварање „националног дома“ за Јевреје у Палестини.

Овај документ постао је изузетно значајан за ционистички покрет широм света.

Пословни образац Ротшилда

Породица Ротшилд, током готово двеста година, вршила је огроман утицај на финансијску, економску, а посредно и на политичку историју Европе. Банкарску кућу је основао Мајер Амшел Ротшилд, који је рођен 23. фебруара 1744. у Франкфурту на Мајни.

Ротшилди су, на самом почетку, били само једна од неколико десетина хиљада маргинализованих јеврејских породица. Презиме Ротшилд потиче од црвеног штита на кући у гету у коме су некада живели Мајерови преци.

Мајер и његови синови оснивали су до 1820-их породичне филијале у Лондону, Паризу, Бечу и Напуљу. Управо је Мајер успоставио пословни образац који ће убудуће доследно следити породични клан Ротшилд: да послује са европским владарским кућама и да сваки Ротшилд има што више синова како би се бринули о породичним пословима.

Ротшилди и данас имају веома јаке везе са другим мултимилијардерима, као што су Марк Закерберг или Мајкл Блумберг.

Богатство Ротшилда, под условом да се није делило на засебне породичне кланове попут лондонског или франкфуртског, било би вероватно највеће породично богатство у светској историји.

Током 19. века банка „Ротшилд енд сонс“ у Лондону испуњавала је улогу коју је касније имао Међународни монетарни фонд, стабилизујући валуте великих светских влада.

За Мајера и његове синове Француска револуција и Наполеонови ратови представљали су „нарочито срећну пословну прилику“, пружајући им могућност да позајмљују новац зараћеним странама, могућност за кријумчарење или легалну трговину кључним производима и, посебно, за трговину оружјем.

Први и Други светски рат, чији су трошкови превазилазили могућности финансирања Ротшилда, резултирали су стварањем Међународног монетарног фонда и означили су крај оваквог пословања банкарског клана.

Енормно богатство најмоћнијег банкарског клана

Породица Ротшилд данас има преко 1.800 некретнина широм Енглеске, Француске, Немачке и других европских земаља. Процењена укупна вредност ових некретнина износи више од 36 милијарди долара.

Такође, богатство породице Ротшилд укључује 55 луксузних јахти, 10 приватних авиона и 13 луксузних хотела. Породица Ротшилд поседује огромну резерву у готовини од преко 70 милијарди долара, која се чува у банкама у власништву породице. Џорџ Сорош био је агент, или само потрчко, моћног клана Ротшилд, у чије име је мешетарио по светским берзама.

Било директно било индиректно, породица Ротшилд поседује акције сваке веће компаније на свету. Располажу и фондом од 100 милијарди долара за шпекулације на берзама, попут Њујоршке, Лондонске или Токијске.

Династија Ротшилд има и резерве од више од 20 милијарди долара у америчким доларима, шест милијарди долара у јапанским јенима и још 33 милијарде у еврима.

Али то је само део који је видљив.

Породични клан данас поседује акције у свим већим западним компанијама, као што су „Мета“, „Епл“, „Амазон“, „Виза“, „Старбакс“, „Блумберг“, „Џеј Пи Морган“, „Бенк оф Америка“, „Фајзер“ или „Хјулит Пакард“.

Клан Ротшилд је протекле, 2022. године највише новца донирао Ватикану, упркос томе што Ротшилди нису католици, него Јевреји. Породица Ротшилд је и део незваничног „Ватиканског круга“, под вођством папе Франциска. Укупне донације Ватикану за 2022. прелазе пет милијарди долара, а породица је спонзорисала и многа путовања папе Франциска.

Теорије завере о Ротшилдима

Још од Наполеонових ратова за кућу Ротшилда вежу се разне теорије завере. Скоро сваки веб-сајт који се бави теоријама завере и претпоставља да светске владе делују под вођством неког тајног савеза упире прстом у Ротшилде.

Теорије завере о Ротшилдима спадају у конспиролошки модел „завере богатих“. Овај клан, тврди се, покреће искључиво „жеља за новцем“. За њих се, у одређеним конспиролошким круговима, верује да су организовали убиства неколико америчких председника и да су „створили сваки рат почев од раних 1800-их“, у коме су, по правилу, финансирали обе зараћене стране.

Мајеру Ротшилду приписује се (апокрифна) изрека: „Најбоље време за посао је када крв тече улицама.“

Нејтану, једном од најутицајнијих чланова клана Ротшилд, приписују се речи: „Није ме брига која ће марионета бити постављена на трон Енглеске како би владала `империјом над којом сунце никада не залази`. Онај ко контролише британску новчану масу контролише Британску империју, а ја контролишем британску новчану масу.“

Наравно, немогуће је доказати да је Нејтан Ротшилд то заиста рекао. Како примећује истраживач Брајан Данинг: „Изгледа да овај цитат нису измислили теоретичари завере. Највероватније је то ревидирана и рестилизована верзија цитата који се приписује Нејтановом оцу Мајеру Ротшилду: `Дајте ми контролу над новцем једне државе и није ме брига ко доноси њене законе`.“

Како закључује Данинг: „Када се узме у обзир живот и постигнућа старијег Ротшилда (Мајера), нема сумње да је то било његово основно гледиште и његов руководећи принцип.“

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: