Rotšildi: Između mita i (teorije) zavere

Nedavno je, za 62,6 miliona dolara, u najpoznatijoj aukcijskoj kući u Njujorku prodata ogromna kolekcija umetničkih dela, nameštaja, srebra, keramike i nakita, koja se dugo čuvala u privatnoj kolekciji bankarskog klana Rotšild.

Ali to je samo kap u moru bogatstva ovog porodičnog klana. Njihovo „do sada prikupljeno, iako uglavnom skriveno bogatstvo“ sasvim sigurno spada među najveća na svetu.

Prema časopisu „Forbs“, toj „Bibliji bogatih“, neto vrednost kojom raspolaže ova porodica danas prelazi 500 milijardi dolara. Rotšildi kontrolišu više od 25 banaka i investicionih kompanija širom sveta, a ulagali su kapital u osam od deset najvećih finansijskih institucija na svetu.

Uz bogatstvo, pogotovo enormno, ide i politički uticaj. Uostalom, politički uticaj Rotšilda moguće je i dokumentovati: Balfurova deklaracija je pismo koje je 2. novembra 1917. britanski ministar inostranih poslova lord Balfur uputio Cionističkom savezu Velike Britanije i Irske preko bankara Rotšilda, u kome ministar, u ime britanske vlade, podržava jevrejske težnje za stvaranje „nacionalnog doma“ za Jevreje u Palestini.

Ovaj dokument postao je izuzetno značajan za cionistički pokret širom sveta.

Poslovni obrazac Rotšilda

Porodica Rotšild, tokom gotovo dvesta godina, vršila je ogroman uticaj na finansijsku, ekonomsku, a posredno i na političku istoriju Evrope. Bankarsku kuću je osnovao Majer Amšel Rotšild, koji je rođen 23. februara 1744. u Frankfurtu na Majni.

Rotšildi su, na samom početku, bili samo jedna od nekoliko desetina hiljada marginalizovanih jevrejskih porodica. Prezime Rotšild potiče od crvenog štita na kući u getu u kome su nekada živeli Majerovi preci.

Majer i njegovi sinovi osnivali su do 1820-ih porodične filijale u Londonu, Parizu, Beču i Napulju. Upravo je Majer uspostavio poslovni obrazac koji će ubuduće dosledno slediti porodični klan Rotšild: da posluje sa evropskim vladarskim kućama i da svaki Rotšild ima što više sinova kako bi se brinuli o porodičnim poslovima.

Rotšildi i danas imaju veoma jake veze sa drugim multimilijarderima, kao što su Mark Zakerberg ili Majkl Blumberg.

Bogatstvo Rotšilda, pod uslovom da se nije delilo na zasebne porodične klanove poput londonskog ili frankfurtskog, bilo bi verovatno najveće porodično bogatstvo u svetskoj istoriji.

Tokom 19. veka banka „Rotšild end sons“ u Londonu ispunjavala je ulogu koju je kasnije imao Međunarodni monetarni fond, stabilizujući valute velikih svetskih vlada.

Za Majera i njegove sinove Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi predstavljali su „naročito srećnu poslovnu priliku“, pružajući im mogućnost da pozajmljuju novac zaraćenim stranama, mogućnost za krijumčarenje ili legalnu trgovinu ključnim proizvodima i, posebno, za trgovinu oružjem.

Prvi i Drugi svetski rat, čiji su troškovi prevazilazili mogućnosti finansiranja Rotšilda, rezultirali su stvaranjem Međunarodnog monetarnog fonda i označili su kraj ovakvog poslovanja bankarskog klana.

Enormno bogatstvo najmoćnijeg bankarskog klana

Porodica Rotšild danas ima preko 1.800 nekretnina širom Engleske, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja. Procenjena ukupna vrednost ovih nekretnina iznosi više od 36 milijardi dolara.

Takođe, bogatstvo porodice Rotšild uključuje 55 luksuznih jahti, 10 privatnih aviona i 13 luksuznih hotela. Porodica Rotšild poseduje ogromnu rezervu u gotovini od preko 70 milijardi dolara, koja se čuva u bankama u vlasništvu porodice. Džordž Soroš bio je agent, ili samo potrčko, moćnog klana Rotšild, u čije ime je mešetario po svetskim berzama.

Bilo direktno bilo indirektno, porodica Rotšild poseduje akcije svake veće kompanije na svetu. Raspolažu i fondom od 100 milijardi dolara za špekulacije na berzama, poput Njujorške, Londonske ili Tokijske.

Dinastija Rotšild ima i rezerve od više od 20 milijardi dolara u američkim dolarima, šest milijardi dolara u japanskim jenima i još 33 milijarde u evrima.

Ali to je samo deo koji je vidljiv.

Porodični klan danas poseduje akcije u svim većim zapadnim kompanijama, kao što su „Meta“, „Epl“, „Amazon“, „Viza“, „Starbaks“, „Blumberg“, „Džej Pi Morgan“, „Benk of Amerika“, „Fajzer“ ili „Hjulit Pakard“.

Klan Rotšild je protekle, 2022. godine najviše novca donirao Vatikanu, uprkos tome što Rotšildi nisu katolici, nego Jevreji. Porodica Rotšild je i deo nezvaničnog „Vatikanskog kruga“, pod vođstvom pape Franciska. Ukupne donacije Vatikanu za 2022. prelaze pet milijardi dolara, a porodica je sponzorisala i mnoga putovanja pape Franciska.

Teorije zavere o Rotšildima

Još od Napoleonovih ratova za kuću Rotšilda vežu se razne teorije zavere. Skoro svaki veb-sajt koji se bavi teorijama zavere i pretpostavlja da svetske vlade deluju pod vođstvom nekog tajnog saveza upire prstom u Rotšilde.

Teorije zavere o Rotšildima spadaju u konspirološki model „zavere bogatih“. Ovaj klan, tvrdi se, pokreće isključivo „želja za novcem“. Za njih se, u određenim konspirološkim krugovima, veruje da su organizovali ubistva nekoliko američkih predsednika i da su „stvorili svaki rat počev od ranih 1800-ih“, u kome su, po pravilu, finansirali obe zaraćene strane.

Majeru Rotšildu pripisuje se (apokrifna) izreka: „Najbolje vreme za posao je kada krv teče ulicama.“

Nejtanu, jednom od najuticajnijih članova klana Rotšild, pripisuju se reči: „Nije me briga koja će marioneta biti postavljena na tron Engleske kako bi vladala `imperijom nad kojom sunce nikada ne zalazi`. Onaj ko kontroliše britansku novčanu masu kontroliše Britansku imperiju, a ja kontrolišem britansku novčanu masu.“

Naravno, nemoguće je dokazati da je Nejtan Rotšild to zaista rekao. Kako primećuje istraživač Brajan Daning: „Izgleda da ovaj citat nisu izmislili teoretičari zavere. Najverovatnije je to revidirana i restilizovana verzija citata koji se pripisuje Nejtanovom ocu Majeru Rotšildu: `Dajte mi kontrolu nad novcem jedne države i nije me briga ko donosi njene zakone`.“

Kako zaključuje Daning: „Kada se uzme u obzir život i postignuća starijeg Rotšilda (Majera), nema sumnje da je to bilo njegovo osnovno gledište i njegov rukovodeći princip.“

Izvor: RT Balkan