Рушење глобализације, Запад на прекретници: БРИКС или пораз?

У Казању је јуче почео самит БРИКС-а – највећи међународни догађај у Русији. Тешко је доћи до слике која боље доказује да су сви покушаји Запада да „изолује Русију“ пропали, али то је постало јасно већ 2022. године. Након онога што је Израел урадио у Гази (а сада и у Либану), лажљивост позива Запада да се „уједини цео свет да казни агресора“ постала је јасна и најпростодушнијим аматерима, пише Петар Акопов за РИА Новости.

Симболични значај чињенице да ће лидери 24 земље доћи у посету Владимиру Путину је од суштинског значаја, пре свега, за сам Запад: неспособни да игноришу ову чињеницу, они покушавају да је објасне разним разлозима – од сопствене грешке у раду са Глобалним југом до руске манипулације антиколонијалном и антизападном реториком.

Међутим, истиче Акопов, растућа популарност БРИКС-а потпуно је објективне природе и не може се разумети изоловано од масовне трансформације целокупног светског поретка.

БРИКС је настао пре мање од две деценије, али је већ тада, 2006. године, било јасно да свет улази у нову еру. Почело је формирање новог светског поретка и иако ни брзина овог процеса ни интензитет борбе још нису били јасни, сви су разумели да ће размере промена бити огромне и универзалне.

Само неколико месеци након формирања БРИК-а (тада се удружење још састојало од четири земље), Владимир Путин је одржао говор у Минхену, у којем је упозорио на узалудност покушаја Запада (и пре свега САД) да „управља народом“ – у ствари, то је била изјава о неуспеху планова изградње униполарног света.

Следеће, 2008. године, избила је светска финансијска криза, за шта су у потпуности биле одговорне САД, а с обзиром на то да су контролисале светски финансијски систем. Цела планета је морала да плаћа рачуне за америчку похлепу.

У то време, САД су се већ окренуле око Ирака, кључне земље на Блиском истоку , тако да је „арапско пролеће“, које је почело три године касније са страшним последицама по цео регион заправо било унапред одређено.

Од 2011. остао је само један корак до 2014. – када је Русија ушла у отворени геополитички сукоб са Западом због покушаја да преузме Украјину. Па, онда у успону до 2022. године – када је сукоб попримио форму војног, додуше индиректно, оцењује Акопов.

Урушавање глобализације и јачање Глобалног југа

Све ове године Запад је слабио, док је Глобални југ јачао. Слабљење Запада је био објективан процес са геополитичким, историјским, економским и другим објашњењима. Али главно је да се завршава полумиленијумска ера западне доминације, а то се манифестује у облику колапса пројекта глобализације по англосаксонским правилима, на који су САД и Европа ставиле главни улог.

Глобализација није била завршена и почела је да се урушава, не зато што су се Русија или поједине земље Глобалног југа побуниле против ње, већ због грешака у самом њеном „дизајну“.

Акопов наводи да је било немогуће пригрлити „неизмерност“, односно натерати цео свет да живи по правилима која су корисна по Запад (политичким, финансијским, економским, трговинским, културним, идеолошким). Наравно, англосаксонској „вртоглавици од успеха“ умногоме је олакшало самоубиство СССР-а, након чега је на Западу већина елите заиста веровала у „крај историје“ и наступ ере „глобалне власти“.

Тада је настао БРИКС – у почетку као инструмент координације између незападних земаља, које су схватиле да сам Запад иде у погрешном правцу, и да за собом вуче цео свет.

Последњих година, Запад је још више ослабио, а то се тиче не само његове позиције на светској сцени, већ и унутрашњег стања. 

Средином прошле деценије САД су ушле у период појачаних турбуленција и не само да из њега неће моћи да се извуку ни на средњи рок, већ ризикују и да упадну у озбиљна унутрашња превирања.

То не значи да Америка више нема снаге да се бори да одржи позицију светског хегемона, али значи да треба да бира између покушаја одбране ове хегемоније на светској сцени и дубоких унутрашњих реформи.

Шта то значи за БРИКС?

Чињеница да ће организација морати да постаје све више „антиамеричка“ није зато што јој је циљ да се супротстави САД, већ зато што их саме Сједињене Државе неће оставити на миру. За Америку су категорички неприхватљиви било какви пројекти изградње алтернативне глобалне архитектуре (финансијске, трговинске, војне), посебно они који обједињују кључне земље незападног света – Кину, Индију, Русију, арапски свет и Латиноамериканце.

САД ће појачати и притисак на земље БРИКС-а, како би спречиле или бар успориле њихово кретање ка интеграцији истих финансијских система.

Наиме, БРИКС је питање проширења покренуо тек 2022. године, и тек тада је удружење почело да прима нове чланове. Од шест позваних (и тражених), једна земља је одмах испала: проамерички и антикинески председник Хавијер Милеи дошао је на власт у Аргентини.

Саудијска Арабија је мало закочила улазак: принц Мухамед је направио паузу, а пун улазак у БРИКС би могао бити потврђен на актуелном самиту у Казању.

Међутим, БРИКС-у су се придружили Иран, Египат, УАЕ и Етиопија, која је од „петице“ постала „деветка“.

С тим проширењем БРИКС је постао заиста глобално удружење, јер раније исламски све од две милијарде људи у њему уопште није био заступљен, а сада су ту чак три земље.

А на реду је још неколико веома важних земаља исламског света: чак и ако питање са Саудијском Арабијом и даље виси, интересовање су показале многе муслиманске државе – од Турске до Малезије.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: