Rušenje globalizacije, Zapad na prekretnici: BRIKS ili poraz?

U Kazanju je juče počeo samit BRIKS-a – najveći međunarodni događaj u Rusiji. Teško je doći do slike koja bolje dokazuje da su svi pokušaji Zapada da „izoluje Rusiju“ propali, ali to je postalo jasno već 2022. godine. Nakon onoga što je Izrael uradio u Gazi (a sada i u Libanu), lažljivost poziva Zapada da se „ujedini ceo svet da kazni agresora“ postala je jasna i najprostodušnijim amaterima, piše Petar Akopov za RIA Novosti.

Simbolični značaj činjenice da će lideri 24 zemlje doći u posetu Vladimiru Putinu je od suštinskog značaja, pre svega, za sam Zapad: nesposobni da ignorišu ovu činjenicu, oni pokušavaju da je objasne raznim razlozima – od sopstvene greške u radu sa Globalnim jugom do ruske manipulacije antikolonijalnom i antizapadnom retorikom.

Međutim, ističe Akopov, rastuća popularnost BRIKS-a potpuno je objektivne prirode i ne može se razumeti izolovano od masovne transformacije celokupnog svetskog poretka.

BRIKS je nastao pre manje od dve decenije, ali je već tada, 2006. godine, bilo jasno da svet ulazi u novu eru. Počelo je formiranje novog svetskog poretka i iako ni brzina ovog procesa ni intenzitet borbe još nisu bili jasni, svi su razumeli da će razmere promena biti ogromne i univerzalne.

Samo nekoliko meseci nakon formiranja BRIK-a (tada se udruženje još sastojalo od četiri zemlje), Vladimir Putin je održao govor u Minhenu, u kojem je upozorio na uzaludnost pokušaja Zapada (i pre svega SAD) da „upravlja narodom“ – u stvari, to je bila izjava o neuspehu planova izgradnje unipolarnog sveta.

Sledeće, 2008. godine, izbila je svetska finansijska kriza, za šta su u potpunosti bile odgovorne SAD, a s obzirom na to da su kontrolisale svetski finansijski sistem. Cela planeta je morala da plaća račune za američku pohlepu.

U to vreme, SAD su se već okrenule oko Iraka, ključne zemlje na Bliskom istoku , tako da je „arapsko proleće“, koje je počelo tri godine kasnije sa strašnim posledicama po ceo region zapravo bilo unapred određeno.

Od 2011. ostao je samo jedan korak do 2014. – kada je Rusija ušla u otvoreni geopolitički sukob sa Zapadom zbog pokušaja da preuzme Ukrajinu. Pa, onda u usponu do 2022. godine – kada je sukob poprimio formu vojnog, doduše indirektno, ocenjuje Akopov.

Urušavanje globalizacije i jačanje Globalnog juga

Sve ove godine Zapad je slabio, dok je Globalni jug jačao. Slabljenje Zapada je bio objektivan proces sa geopolitičkim, istorijskim, ekonomskim i drugim objašnjenjima. Ali glavno je da se završava polumilenijumska era zapadne dominacije, a to se manifestuje u obliku kolapsa projekta globalizacije po anglosaksonskim pravilima, na koji su SAD i Evropa stavile glavni ulog.

Globalizacija nije bila završena i počela je da se urušava, ne zato što su se Rusija ili pojedine zemlje Globalnog juga pobunile protiv nje, već zbog grešaka u samom njenom „dizajnu“.

Akopov navodi da je bilo nemoguće prigrliti „neizmernost“, odnosno naterati ceo svet da živi po pravilima koja su korisna po Zapad (političkim, finansijskim, ekonomskim, trgovinskim, kulturnim, ideološkim). Naravno, anglosaksonskoj „vrtoglavici od uspeha“ umnogome je olakšalo samoubistvo SSSR-a, nakon čega je na Zapadu većina elite zaista verovala u „kraj istorije“ i nastup ere „globalne vlasti“.

Tada je nastao BRIKS – u početku kao instrument koordinacije između nezapadnih zemalja, koje su shvatile da sam Zapad ide u pogrešnom pravcu, i da za sobom vuče ceo svet.

Poslednjih godina, Zapad je još više oslabio, a to se tiče ne samo njegove pozicije na svetskoj sceni, već i unutrašnjeg stanja. 

Sredinom prošle decenije SAD su ušle u period pojačanih turbulencija i ne samo da iz njega neće moći da se izvuku ni na srednji rok, već rizikuju i da upadnu u ozbiljna unutrašnja previranja.

To ne znači da Amerika više nema snage da se bori da održi poziciju svetskog hegemona, ali znači da treba da bira između pokušaja odbrane ove hegemonije na svetskoj sceni i dubokih unutrašnjih reformi.

Šta to znači za BRIKS?

Činjenica da će organizacija morati da postaje sve više „antiamerička“ nije zato što joj je cilj da se suprotstavi SAD, već zato što ih same Sjedinjene Države neće ostaviti na miru. Za Ameriku su kategorički neprihvatljivi bilo kakvi projekti izgradnje alternativne globalne arhitekture (finansijske, trgovinske, vojne), posebno oni koji objedinjuju ključne zemlje nezapadnog sveta – Kinu, Indiju, Rusiju, arapski svet i Latinoamerikance.

SAD će pojačati i pritisak na zemlje BRIKS-a, kako bi sprečile ili bar usporile njihovo kretanje ka integraciji istih finansijskih sistema.

Naime, BRIKS je pitanje proširenja pokrenuo tek 2022. godine, i tek tada je udruženje počelo da prima nove članove. Od šest pozvanih (i traženih), jedna zemlja je odmah ispala: proamerički i antikineski predsednik Havijer Milei došao je na vlast u Argentini.

Saudijska Arabija je malo zakočila ulazak: princ Muhamed je napravio pauzu, a pun ulazak u BRIKS bi mogao biti potvrđen na aktuelnom samitu u Kazanju.

Međutim, BRIKS-u su se pridružili Iran, Egipat, UAE i Etiopija, koja je od „petice“ postala „devetka“.

S tim proširenjem BRIKS je postao zaista globalno udruženje, jer ranije islamski sve od dve milijarde ljudi u njemu uopšte nije bio zastupljen, a sada su tu čak tri zemlje.

A na redu je još nekoliko veoma važnih zemalja islamskog sveta: čak i ako pitanje sa Saudijskom Arabijom i dalje visi, interesovanje su pokazale mnoge muslimanske države – od Turske do Malezije.

Izvor: RT Balkan