Rusija i Kina na pragu vojno-političkog saveza

Pomorske vežbe ruske i kineske mornarice u Južnom kineskom moru, koje su počele 12. septembra i trajaće osam dana, potvrđuju neizbežno jačanje strateških veza između dve velike sile, koje su u fokusu šažnje zemalja u Azijsko-pacifičkom regionu.

Pomorske vežbe ruske i kineske mornarice u Južnom kineskom moru, koje su počele 12. septembra i trajaće osam dana, potvrđuju neizbežno jačanje strateških veza između dve velike sile, koje su u fokusu šažnje zemalja u Azijsko-pacifičkom regionu.

I, dok ruski i kineski analitičari priznaju da se savez dve sile verojatno pretvara u pravi vojni savez za borbu protiv SAD i obuzdavanje američke hegemonije, kineska agencija Hsinhua smiruje strasti i piše kako je reč o “prekomernom geopolitičkom tumačenju specifičnih vojnih vežbi”.

Pomorske vežbe ruske i kineske mornarice u Južnom kineskom moru, koje su počele 12. septembra i trajaće osam dana, potvrđuju neizbežno jačanje strateških veza između dve velike sile, koje su u fokusu šažnje zemalja u Azijsko-pacifičkom regionu. I, dok ruski i kineski analitičari priznaju da se savez dve sile verojatno pretvara u pravi vojni savez za borbu protiv SAD i obuzdavanje američke hegemonije, kineska agencija Hsinhua smiruje strasti i piše kako je reč o “prekomernom geopolitičkom tumačenju specifičnih vojnih vežbi”.

Hsinhua piše da kinesko-ruske pomorske vežbe, sa kodnim imenom „Zajedničko more – 2016”, obuhvataju zajedničko uvežbavanje dve flote u operacijama obrane, spasavanja, protivpodmorničkih operacija, uz aktivnosti zauzimanja ostrva, dok je većina kineskih vojnika koji učestvuju u vežbama iz kineske Južne flote. „Vežbe su mnogi propratili senzacionalističkim naslovima, pogotovo kad je kinesko Ministarstvo obrane navelo da se uvežbava i ‘zauzimanje osrva’, a mnogi su počeli da zamišljaju rat u Južnom kineskom moru. Ovakvim izveštajima publika se želi uveriti da Kina i Rusija imaju dovoljno razloga da potencijalnim neprijateljima prvom prigodom pokažu svoju vojnu moć.

Međutim, istina je da Kina i Rusija nikad nisu rutinski zveckali oružjem i da promovišu pomorsku bezbednost i stabilnost u regionu. Za razliku od mnogih drugih ratnih igara u Azijsko-pacifičkom regionu, ove zajedničke vežbe usredotočene su na hitne intervencije pod višestrukim okolnostima i nisu simulacija ofanzive protiv treće strane.

Odbrambena priroda ovih manevara u skladu je sa kineskom odbrambenom politikom, što znači da Kina nikog neće prva napasti”, piše Hsinhua i dodaje: „Može biti istina da jačanje vojnih veza između Rusije i Kine iritira nečije osetljive živce, ali je vredno pomenuti da nema potrebe za prekomernim geopolitičkim tumačenjem specifičnih vojnih vježbi. Kina i Rusija su ključni igrači u svetskim poslovima, imaju zajednički interes u podržavanju mira u Aziji i izvan nje, a pozdravljaju i konstruktivnu ulogu drugih sudionika”.

Petrušev u Pekingu

Međutim, istovremeno sa početkom zajedničkih pomorskih vežbi u Kinu je otišao sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev, koji je tamo boravio od 12. do 14. septembra. Njegova poseta Pekingu privukla je posebnu pažnju regionalnih i globalnih aktera. Patrušev je bez sumnje ključna figura Kremlja u spoljnoj i bezbednosnoj politici, a jedan je od najbližih saradnika predsednika Vladimira Putina. Peking je toga itekako svestan, i zato su mu za domaćine izabrani Jang Jiecdži i ništa manje nego moćni “car” bezbednosti Kine Meng Džiandžu, član Politbiroa Centralnog komiteta KP Kine i sekretar Centralne političke i pravne komisije KPK.

Jang Jiecdži je u izjavi naglasio da rusko-kinesko sveobuhvatno strateško partnerstvo i koordinacija „napreduju u razmerama i obimu kao nikad pre”. On je rekao da je imperativ za dve zemlje da „ostanu u uskoj komunikaciji, koju moraju da ojačaju, i da se savetuju i koordinišu korake važne za stratešku bezbednost, što će i jednim i drugim omogućiti dalju dublju saradnju u međunarodnim poslovima”.

U njihovim razgovorima obuhvaćeni su Severna Koreja, Centralna Azija, grupa BRIKS i regionalna vruća pitanja. Rusija i Kina su uskladili stavove o Severnoj Koreji, pre svega u pozadini američke pretnje i planiranim razmeštanjima protivraketnog štita u Južnoj Koreji.
Situacija u Centralnoj Aziji sad je prioritet i za Kinu i za Rusiju. Iako zapadna propaganda uporno želi da nametne mišljenje da Peking i Moskva imaju suprotstavljene interese i da su čak suparnici u Centralnoj Aziji, geopolitička realnost govori da dve zemlje imaju iste interese i da Kina prepoznaje specifične interese Rusije i njenu vodeću ulogu u davanju bezbednosti u regionu. Rusija ima vrlo jak utjecaj u Centralnoj Aziji, koji proizlazi iz uloge koju je igrala ranije i nastavlja da je igra. Rusija je učinila sve kako bi se obezbedila mirna politička tranzicija u Uzbekistanu, zemlji od vitalnog značaja i za Moskvu i za Peking.

Situacija u Centralnoj Aziji sad je prioritet i za Kinu i za Rusiju. Iako zapadna propaganda uporno želi da nametne mišljenje da Peking i Moskva imaju suprotstavljene interese i da su čak suparnici u Centralnoj Aziji, geopolitička realnost govori da dve zemlje imaju iste interese i da Kina prepoznaje specifične interese Rusije i njenu vodeću ulogu u davanju bezbednosti u regionu. Rusija ima vrlo jak utjecaj u Centralnoj Aziji, koji proizlazi iz uloge koju je igrala ranije i nastavlja da je igra. Rusija je učinila sve kako bi se obezbedila mirna politička tranzicija u Uzbekistanu, zemlji od vitalnog značaja i za Moskvu i za Peking.

Putin je verojatno uticao i na izbor naslednika Nursultana Nazarbajeva, koji je pre nekoliko dana napravio smenu u vrhu vlasti i premijera Masimova postavio za šefa obaveštajnih službi Kazahstana, a za novog premijera postavio njegovog zamenika Bakitžana Sagintajeva. U slučaju da se dugogodišnjem predsedniku Kazahstana nešto dogodi, imaćemo isti scenario kao posle Islama Karimova u Uzbekistanu, gde zemlju do novih izbora vode čelnik obaveštajnih službi i premijer, koje je odabrao pokojni Karimov.

Pitanje BRIKS i Centralne Azije

Odluka Nazarbajeva u Kazahstanu je delom donesena zbog sve veće pretnje islamskog terorizma, ali i zbog velike mogućnosti spoljnog provođenja obojene revolucije u toj zemlji. Kazahstan ima ogromne mineralne resurse i izuzetno je strateški važan za Rusiju i Kinu. Ne bi trebalo posebno pominjati da je Kazahstan zemlja sa izlazom na Kaspijsko more, vitalnu arteriju koja spaja Rusiju sa Iranom, Irakom i Sirijom. Nema sumnje da je nedavni teroristički napad na kinesku ambasadu u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, bilo zvono za uzbunu u više zemalja u regionu.

Regionalne zemlje – Rusija, Kina, Iran, zemlje Centralne Azije i Pakistan – svesne su američke istorije korišćenja islamističkih ekstremističkih grupa u geopolitičke svrhe. Osim toga, pretnja takozvane Islamske države za SAD pruža alibi za vojnu prisustvo u Avganistanu na neodređeno vreme.

Isto tako, grupa BRIKS sve je važnija za Rusiju i Kinu, možda više nego ikad pre, bez obzira na zbivanja u Brazilu. To je jedina platforma takve vrste koja zagovara multipolarni svetski poredak i zemljama pruža mogućnost da se okrenu novim silama. BRIKS se postepeno transformiše u svetsku organizaciju sa jednakim pravom glasa u političkim i ekonomskim pitanjima. Sigurno su Patrušev i Jang razgovarali o samitu BRIKS, koji će se u oktobru održati u Indiji. Kontradikcija ovog skupa bi mogla biti da Kina i Rusija preuzmu ulogu domaćina, budući da je Indija nesklona da deli rusku i kinesku zabrinutost za regionalnu politike SAD.

Što je još važnije, indijska spoljna politika Kinu sve više gleda u kontradiktornom svetlu, a čini se da je Peking svestan toga, što je bilo očito iz primedbi predsednika Si Đinpinga indijskom premijeru Narendri Modiju tpkom njihovog nedavnog sastanka u Hangdžou. Bivši indijski diplomata M. K. Badrakumar opširno je opisao kako su SAD vešto iskoristile protivrečnost u odnosima Kine, Indije i Pakistana, prikazujući se kao zaštitnik nacionalnih interesa Indije. Isto sada čine i sa Brazilom, zemljom čija prevratnička vlada Mišela Temera neće napustiti BRIKS, jer su u Braziliji svesni da od članstva u grupi mogu imati samo koristi, a nikakve štete. Međutim promjena režima u Brazilu znači i da SAD sad mogu da dobiju uporište unutar BRIKS.

BRIKS ova nepovoljna kretanja nije mogao da predvidi čak ni pre godinu ili dve, što je sad razlog za zabrinutost u Rusiji i Kini. Ako se Afrički Nacionalni Kongres preda i popusti pred aktuelnim pritiskom prozapadnog saveza, Južna Afrika je sledeća zemlja koju čeka institucionalna, pa čak i nasilna „promena režima”. Rusija je zamislia BRIKS kao ideju za ulazak u novu epohu. U Indiji se bivša vlada Ujedinjenog progresivnog saveza (UPA), uprkos svojoj neoliberalnoj politici i proameričkim ispadima, istinski identifikovala sa idejom BRIKS. To možda više neće biti slučaj sa vladom Narendre Modija, koja kao da teži da se pretplati na muke unipolarnog svijeta.

Si Đinpingov Poziv Rusiji

Koliko dugo Patrušev i Jang ove pukotine mogu da guraju pod tepih, nije poznato, ali su protivrečja toliko očigledna da ih je sve teže kriti. Naravno, ovde govorimo o najgorem scenariju i trebalo pričekati samit BRIKS u Indiji, pa tek onda izvući zaključke.

U najgorem slučaju, sastanak Patruševa sa dva teškaša iz vrha KPK poruka je da je alternativa jačanje vojnog i strateškog partnerstva Rusije, Kine i regionalnih sila poput Irana, Kazahastana, i ostalih zemalja u regionu.

Vjerojatno i zbog toga Kina traži sve jače političke i vojne veze sa Rusijom. Naime, Si Đinping je tokom sastanka sa Putinom na samitu G-20 u Hangzdžou pozvao Rusiju na jačanje sveobuhvatne bilateralne saradnje i na uzajamnu političku podršku. Posle ove izjave je politički analitičar Rostislav Išćenko, šef ruskog Centra za analizu sistema i predviđanja, tvrdio da se obe zemlje kreću prema otvorenom političkom i vojnom savezu:

„De facto politički i vojni savez između Rusije i Kine postoji već dugo vremena, i to nije tajna. Glasine koje su se u više navrata pojavile sad mogu da budu formalizirane. Naime, na nedavnom samitu G-20 kineski vođa je prvi put pomenuo potrebu da se službeno urede odnosi na što otvoreniji način koji dopušta kineska politička i diplomatska tradicija”.
Si Đinping je rekao da bi obe zemlje trebalo da podrže jedna drugu u naporima u zaštiti nacionalnog suvereniteta i bezbednosti, i dodao da bi obe trebajulo da pojačaju saradnju u područjima kao što su razvoj infrastrukture, energetike, avijacije, zatim avijatičarske i visoke tehnologije. Osim toga, Rusija i Kina bi trebalo da podstiču bilateralnu vojnu razmenu i bezbednosnu saradnju, ali Išćenko tvrdi kako komentari Si Đinpinga upućuju na želju Pekinga da se „formaliziraju već postojeći odnosi i međusobne obveze”.

Apel kineskog predsednika objašnjava i odlazak Patruševa u Peking, dok simboličan naziv pomorskih vežbi Zajedničko more – 2016. potvrđuju pristanak Moskve na stvaranje de facto vojnog i političkog saveza.

Ugovor je neizbežan

Išćenko dalje navodi kako bi dve zemlje čak mogle da potpišu i zvaničan sporazum o tom pitanju, „jednostavno zato što su obje strane zainteresirane za istu stvar”. On tvrdi da bi motive uza prijateljstvo Kine trebalo posmatrati u širem geostrateškom kontekstu. Sa jedne strane, SAD gube svoj međunarodni utjecaj i te su promene već vidljive. Osim toga, Moskva i Peking zemljama Azijsko-pacifičkog regiona moraju da pokažu kako se mogu brinuti o bezbednosti tog područja i da neće dozvoliti da dođe do propusta poput onih koje je Vašington učinio u Siriji.

Tu su i sve bolji odnosi između Rusije i Japana, koji su pred zatvaranjem dugog teritorijalnog spora. Naime, obe zemlje se čine zainteresovanim da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje za problem Kurilskih ostrva, koje Japan smatra svojim severnim teritorijima. Putin se početkom meseca sastao sa japanskim premijerom u Vladivostoku. Iako nije postignut napredak, obe strane su optimistične i veruju da kompromis može biti postignut.

„Zbližavanje Rusije i Japana izazov je ne samo za SAD nego i za Kinu. Peking i Tokijo se tradicionalno guraju za glavnu ulogu u Jugoistočnoj Aziji. Kina nema šta da brine sve dok su odnosi između Rusije i Japana napeti. To je takođe razlog zašto Peking neformalni bilateralni dogovor želi da transformiše u politički i vojni savez, koji će štititi obe zemlje od američke hegemonije. Formalna obveza će Rusiji i Kini garantovati međusobnu pomoć ne samo protiv SAD nego i američkih saveznika”, rekao je Išćenko.

Za kraj je dodao da su „aktuelni geostrateški trendovi sami po sebi potstali proces formalizacije odnosa između Rusije i Kine, što će biti komplikovan proces, ali će ugovor na kraju ipak biti potpisan”.

Izvor: Standard.rs