Ruska crkva oštro odgovorila Carigradskoj patrijaršiji: Anatemisaćemo Vartolomeja
Patrijarh moskovski i cijele Rusije Kiril
-Odluka Sinoda Carigradske patrijaršije predstavlja legalizaciju raskola. Sinod Carigradske patrijaršije je doneo katastrofalnu odluku za sebe i za svetsko pravoslavlje i prešao crvenu liniju, saopštio je Aleksandar Volkov, portparol patrijarha Moskovskog i cele Rusije Kirila.
Ruska crkva reagovala je povodom današnje odluke Sinoda Carigradske patrijaršije da su započeli proces priznavanja autokefalnosti Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije. Iz Carigradske patrijaršije je saopšteno da je ukinuta i odluka iz 1686. godine, prema kojoj je Kijevska mitropolija predata Moskovskoj patrijaršiji,
Komentarišući odluku Carigrada da skine anatemu s poglavara nekanonske crkve u Ukrajini, Volkov je rekao da je „apsurdnost dejstava te vrste potpuno očigledna“.
Prema njegovim rečima, Sinod Ruske pravoslavne crkve oceniće dejstva Carigradske patrijaršije 15. oktobra u Belorusiji.
„Konačnu ocenu svega što je usvojeno danas daće Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, koji će se okupiti na zasedanju u Minsku u ponedeljak. I upravo će stalni i privremeni članovi Svetog sinoda, pod upravom svetog patrijarha Kirila, oceniti objektivno, maksimalno duboko i u potpunosti sva ta dejstva i odluke koje je danas doneo Carigrad“, rekao je Volkov.
Ukrajinska pravoslavna crkva smatra da je odluka Carigrada u vezi s ukrajinskom pravoslavnom crkvom duboko neprijateljski čin. Prema njegovim rečima, UPC ne isključuje mogućnost anatemisanja Vartolomeja i odricanja od njega nakon dobijanja zvanične odluke Carigrada.
„Četvrto. Patrijarh Irinej je čovjek od krvi i mesa, i može da pogriješi.
Ali ne smije kao predstojatelj crkve u svome narodu, arhipastir crkve Hristove u otačastvu da iznosi – nezamislive Laži (kada je izjednačio NDH sa sadašnjom Crnom Gorom)“.
Umjesto „nezamislive Laži“ – nezamislivo poređenje, i sve potpisujem.
@ Starac Fočo…….,
Ne laže te srpski patrijarh uopšte.
No si ti to zamislio.
Ceneći tvoje višegodišnje iskustvo, moram da primetim da si u pravu, zaista Crna Gora nema nikakve veze sa Endehazijom.
Ali Montenegro (Mn), ono je pljunuta Nezavisna.
Što je razočaravajuće, i 20% stanovništva pljunuto.
A onaj oficir Mne pukovnik Ivan Mašulović iz Nikšića, on je samo u prolazu.
A kada potpisuješ, pogledaj malo bolje da ti to nije neku menicu Milo podmetnuo.
Polako. Prvo. Oni koji pišu latinicom NEMAJU ŠTO DA TRAŽE NA OVOM FORUMU.
Drugo. Nacionalizam i ekumenizam (kao podvrsta globalizma) su istovremeno – neprijatelji
duha i učenja crkve Hristove.
Treće. Nema, i ne postoji niti Srpska, niti Svetosavska, niti Crnogorska, niti Makedonska, niti Ruska, niti Ukrajinska, niti Rumunska itd. crkva !!!
Ti dodaci su bespravno pridodati oko 1929g., kako bi nacionalizmi (etnofiletizam) štetočinski – potkopavali svetu IstočnoPravolavnu crkvu.
Vartolomij Carigradski je krivac za ekumenizam i novotarije , ali i Kirilo Moskovski i naročito ,,desna ruka“ mu Ilarion Volokolamski vrše ekumenizam i novotarije (mada skrivenije).
Četvrto. Patrijarh Irinej je čovjek od krvi i mesa, i može da pogriješi.
Ali ne smije kao predstojatelj crkve u svome narodu, arhipastir crkve Hristove u otačastvu da iznosi – nezamislive Laži (kada je izjednačio NDH sa sadašnjom Crnom Gorom).
Znači , da se isti udvara teškim neprijateljima našim – Vatikanu, pred kojima ne smije da se čuje, ali se usuđuje da podvaja bratske Srbuju i Crnu Goru.
Peto. Posrijedi Ukrajine, i Moskva i Fanar su otišli daleko, i vnutarporodično razmimoilaženje se mora – iskreno izmiriti.
Fanarioti su (bez obzira na sve napade na njih) ipak dobri vojnici Hristovi !
Šesto. Pojavljuje se tvrdnja iz Moskovske patrijaršije da je ovo nova 1054g.
To NIJE UOPŠTE TAČNO ! Te 1054g. se katolicizam nepovratno odijelio (otcijepio) od Hrišćanstva tj. sv.Pravoslavlja ili Ortodoksije.
A, ove 2018g. imamo privremeno raznoglasje vnutar vjere praotaca našijeh.
Iako ne volim Vartolomija Vaseljenskog, ipak po pitanju Ukrajine je crkveno pravo na njegovoj strani (kao i Četvro pravilo Prvog Vaseljenskog Sabora iz 325g.,i Prvo pravilo Četvrtog Vaseljenskog Sabora iz 451g., i 32 apostolsko pravilo ).
Dakle, pustite sada CIA-u i MIA-u i te pričice lažnih rusofila sa banditskom latinicom, već kažimo da je Carigradska patrijaršija više u pravu, ipak.
A, NAŠA PORODICA JE NARAVNO I MOSKOVSKA I CARIGRADSKA PATRIJARŠIJA.
Prevazići će se ovo neprijatno dešavanje, samo strpljenja.
@ Kiprijan,
Nijesi ti Kiprijan, ti si Ciprijan.
Znaš kako je spiker Mića Orlović odgovorio koleginici Hrvatkinji Gordani Boneti kada ga je upitala „Kakvo je vreme na Cipru?“ – „Curac bi ga znao“, reče Mića Orlović.
Ruku na srce, ti kao vrhunski tumač Crkvenog prava, verovatno si završio dobre škole Pravnih tekovina EU, Evropskih Mudraca, ili na univerzitetu Kembridž. Jezuitska škola se negde preselila i još nije dostavila svoju adresu prebivališta. Svi znamo da su Jezuiti inače deklarisani kao dobri vojnici Hristovi.
A Fanari? Dobro reče da „…..su Fanari dobri vojnici Hristovi…….“. Da ako sretneš nekog Fanara, uvek ti preporučujem da čoveka povedeš kući, i ugostiš ga. Da ako imaš dovoljno sijena, ipak bi trebalo dobro da ga nahraniš.
@ Kiprijan,
Atanasije Jeftić, ti li si?
Dobroitro rano jutro! Rano jutro ovoga novoga vijeka!
Duma’ sam negda dasvi ljudi mogu i oche da budnu posteni I da vidhje svoje grijeshke kad im se iste ukazu. Ama mlad I zelen brzo naucih da zemno vrijem I sudbina ljucka su zhertve pohlepe i lakomosti, i da bi cojek moga osechinjat cekajuci da cojek vidhji i prepozna choeka u zrcalo.
Pravoslavlje!! Velish pravoslavlje! Pravo je bilo Rusu Kirilu da udhjase Ukraince, da ih hegemonise, I da im lupezha i zemno i duhovno bogatsvo. Pravo je bilo Srbskome patrijarh iz shjenke Amfihohju da Rovari I da rastura Crnogorsko duhovno bogastvo, I da nam trn u zdravu Nogu zabada, na racun kanona, i kanonskih priznavanja. Nije pravo, i nije lako bilo Srbima I Rusima priznat I pogledat sebe u zrcalo I vidhjet Amona kako ganja neduzhne Ukrajince, Crnogorce, Makedonece I vodi it na tanak led. Velish pravoslavlje. Da nevelish mozhebit Krivoslavlje?
Sto ima pravo u Hegemoniji? Jali sto choechno ima otimati zemnome svijetu I usadhjivat tudhju dushu unjega?
Do jochen Im je Bratolomej bijo bobar kad im je shtitio uchar, i kad I’m je podzhava samar da bolje jashu, a danas? Danas im je raskolnik, neprijatelj, Djavo crni koji im izmice chiniju ispod brade.
Filaret je oznacavan ko rascinjenik koji rukopolaze raskolnike jer ni jedni ni drugi nijesu kanonski priznati. A shjutra? Shutra kadje Kanonski priznat! Shto ce bit sad? Aaaa sad pu, nevazhi, neprinzjemo, oni su raskolnici, jada, jada , jada.
Sad kad su Ukrajince dobili Tomos, sad to nije to, nije nekakav kanonski. Kako? Neznamo josh, ali nije nekako kanonski. A kad su njima davali 1920 Tomose za shavjcarske franke, onda je to bilo Kanonski. To je vaziLo, pa ijoko ste proshetali prekosvojieh lesheva da bi to dobili.
A sad svi vam razaraju dozhivljaj, i vashe milo pravoslavlje, machinjaju vi pauchinu koju ste bili vljesto ispleli ba bi nas Crnogorce vatali unju, I to je bilo Kanonski, eli?
Ahaha….nichija nije Gorela do zore ako nije bila nalozhena kako valja. Svijet se oko vas suzhava, a pochinjete teck da svatate zashto vam svijet radi sto vi radi.
Brzijeh dana da se asvrstate na putinovi i Kirilovu strand I ti Irinjeu I ti Risto i svi vi iz vashe “slavne svetosavne”, a mi Crnogorci chemo dhje cemo. Linija raskola ce bit iznad Prijepolja.
Je dva chekam, da vidhju kako cete da chinjate…..
Koja je ovo nekrst. Sami nečastivi.
Evo manitim montenegrinskim komu-natistima i bezbožnicima, novog idola, Bartolomeja (Vartolomeja).
Meni je drago zbog ovoga jer piše po djelima ćete ih poznati. Jevrejsko hr mediji likuju,povjesni dan…ne,nego Carigrad pokazuje da odavno nije što je nekada bio,da je ništa,marioneta tajnih službi,bar da svima u pravoslavlju bude jasno.Srozali se do pakla,samoprokleli su se…a RPC to terba samo da konstatuje. Ništa se nije promijenilo,jer raksolnici ostaju raskolnici a Vartolomej se svrstao na nivo Miraša. Veliki pad, ali za njega,ne za Crkvu. U Kijevu je,istorijski RUSKA CRKVA i ništa drugo.
@ Stanislav…,
U pravu si. „po djelima ćete ih poznati“.
Kada bi i ostale Autokefalne pravoslavne crkve sada postupile kao što je Ruska, onda se ne bi moralo govoriti o raskolu. Bilo bi to obično čišćenje gube iz torine. Fanarioti bi ozvaničili svoje stvarno pripadništvo rimokatoličkoj religiji. Sami su sebe izbacili iz ovog okruženja zaigravši za drugi tim. Mislim na nekoliko njenih rukovodioca kao što je Vartolomej, Zizjulas i još nekoliko. Onaj narod u Istambulu bi naravno ostao pravoslavni, ništa se ne bi dakle promenilo. Smena nekoliko rukovodilaca, velika stvar. Ionako im je životna karijera bila izdajnička a ne svetačka.
To znači da bi i Srpska Pravoslavna Crkva trebalo da se pridruži saopštenju Ruske. Nema mnogo vremena, nema potrebe da se toliko „razmišlja“. Srpski patrijarh i ovo nekoliko vladika treba da budu svesni da mi vernici možemo da nastavimo ovakvi kakvi smo, i bez njih.
Za ispovedanje vere u Boga i Isusa Hrista ne trebaju nam vladike koje imaju odgovornost prema nekom tajnom ugovoru koji su potpisali sa Vatikanom. Neće im pomoći ni Aleksandar Vučić, ni Ana Brnabić, ni Milo Đukanović. Ni papa Franja naravno. Možda će milicija da zabranjuje ulazak u crkve i manastire, ali i to je već viđeno. Svi smo se uverili koliko je milicija jaka na godišnjim promocijama pedera u Beogradu.
Da li ovakvu jerokratsku „vlast i ugled saborskih odluka“ Mitropolit pergamski brani? Nije li to ona „eklisiološka opasnost“ sa kojom se on toliko muči?
Pitanje koje nas uznemirava stvarno je nezaobilazno. Međutim, ono ne glasi onako kako ga je Mitropolit pergamski na preokrenut način izrazio, pitajući se na kraju svog pisma: „Mogu li postojati Pravoslavlje i dogmati vere bez saborskih odluka?“, nego onako kako je u stvarnosti: mogu li postojati saborske odluke bez Pravoslavlja i dogmata vere?
Ovo je ono što je zbilja u opasnosti: očuvanje istine i potpune tačnosti naše besprekorne Vere, saborno izražene od strane naše Najsvetije Crkve, u okviru njenog neometanog funkcionisanja kao Pomesne Pravoslavne Crkve.
Blagodaću Božjom, mi nećemo prestati da branimo ono što je u opasnosti, i da ga očuvamo, ostajući nepokolebljivi i nepopustljivi pred zastrašivanjima, pretnjama i ucenama. Zabrinutost i spekulacije dvojice visokodostojnika su neosnovane. Pravoslavna eklisiologija je napadnuta jerokratskim tendencijama koje zanemaruju crkvenu punotu time što ignorišu svete kanone i svetootačko predanje, izražene na Vaseljenskim i Pomesnim Saborima u pogledu našeg stava prema jereticima, a takođe i skorašnjim intenziviranim nedopustivim mešanjem u poslove autokefalne Grčke Crkve.
Izražavajući poverenje u jerarhiju naše Crkve, mi sinovski molimo Njegovo Blaženstvo Arhiepiskopa i naše Preosvećene Arhijereje da, prosvetljeni Duhom Svetim, saborno iznesu svoje mišljenje i utvrde svoju pastvu koja čeka da čuje glas Majke Crkve.
S najdubljim poštovanjem,
U ime sabranja sveštenstva, monaštva i laika, potpisnika „Ispovedanja vere protiv ekumenizma“:
Arhimandrit Marko Manolis, duhovni rukovoditelj „Svegrčkog pravoslavnog jedinstva“
Arhimandrit Hrizostom Pihos, iguman sveštene obitelji Longovarda
Arhimandrit Atanasije Atanasiu, iguman sveštene obitelji Veliki Meteori
Arhimandrit Maksim Karavas, iguman sveštene obitelji Svete Paraskeve Milohoriu, Ptolomeida
Arhimandrit Teoklit Bolkas, iguman sveštene isihastirije sv. Arsenija Kapadokijskog, Halkidiki
Arhimandrit Grigorije Hadžinikolau, iguman sveštene obitelji Sv. Trojice Ano Gacei, Volos
Arhimandrit Sarandi Sarandu, starešina hrama Uspenja Presvete Bogorodice, Amarusiu, Atina
Protoprezviter Georgije Metalinos, počasni profesor Bogoslovskog fakulteta Atinskog univerziteta
Protoprezviter Teodor Zisis, počasni profesor Solunskog univerziteta
Starac jeromonah Evstratije Lavriot
Prezviter Anastasije Gocopulos, starešina hrama Sv. Nikole u Patri
Naravno, pitanje unije nije razmatrano na prethodna dva sastanka Mešovite komisije za teološki dijalog, u Beogradu 2004. i u Raveni 2007. godine. U stvari, dokument iz Ravene na indirektan, ali jasan način otklanja, iz ove faze dijaloga, pitanje unije kao temu o kojoj se razgovara. U dokumentu iz Ravene piše: „Od 1990. do 2000. godine glavni predmet razgovora u Komisiji je bila unija (Balamandski dokument, 1993; Baltimor, 2000), i ovu temu ćemo nastaviti da razmatramo u skoroj budućnosti. Sada započinjemo temu koja je pomenuta na kraju dokumenta iz Valamoa, i proučavamo pitanja crkvenog zajedništva, sabornosti i vlasti“.
Vredno pažnje je, takođe, i neprihvatljivo i provokativno prećutkivanje i zabašurivanje odluke Plenarne sednice održane 1990. godine u Frajzingu, Minhen, kojom je osuđeno unijatstvo. Ovo pokazuje koliko su predstavnici Vatikana neodgovorni u ovom Dijalogu, jer su neke odluke prihvatili, a neke odbacili, pokazujući time krajnje nepoštovanje prema nama. Očito je, takođe, da je puki izgovor i izvrdavanje izjava Mitropolita pergamskog da će tema unije biti razmatrana u skoroj budućnosti, u okviru diskusije o papskom primatu. Pitanje unije je trebalo da bude rešeno odlukom iz Frajzinga, kada su i pravoslavni i rimokatolici potpisali osudu unije. Oni koji su ponizili Pravoslavlje u Balamandu, Liban, (1993) trebalo bi da se stide, a ne da i dalje podstiču stvari, imajući u vidu da smo, uprkos odsustvu šest autokefalnih Crkava (Jerusalimske, Srpske, Bugarske, Gruzijske, Grčke i Čehoslovačke) bili uvučeni u novu, izlišnu diskusiju o uniji. Popuštajući zahtevima Vatikana, mi smo poništili odluku iz Minhena (1990) i oslobodili unijatstvo od svih optužbi. Da stvar bude još gora, mi smo (u Balamandu) prihvatili ozbiljna odstupanja u stvarima vere: eklisiološki smo izjednačili Rimokatoličku „crkvu“ sa Pravoslavnom Crkvom, poričući na taj način da je Pravoslavna Crkva – Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva. I samo ovo bi trebalo da bude dovoljan razlog da vode računa šta pričaju i pišu oni koji se usuđuju da govore o poštovanju sabornih odluke, a sami ih potpuno nipodaštavaju. U stvari, mi nastavljamo da prihvaramo unijate kao sabesednike u Dijalogu (kao članove rimokatoličke delegacije).
Što se tiče dokumenta iz Ravene u celini – na koji su od strane pravoslavnih iznete izuzetno oštre kritike jer se odriče pravoslavne eklisiologije u korist jeretika – o njemu do danas nije bilo nikakvog saopštenja (episkopa), nikakve diskusije, nikakve odluke niti potvrđivanja na nivou Sabora Grčke Crkve.
Na koje svepravoslavne odluke se ova dvojica visokodostojnika pozivaju, kada nijedan od deset dokumenata koje je sačinila Mešovita komisija nije potvrđen od Sabora Grčke Crkve?
Kako da predstavnik Svetog Sabora Grčke Crkve predstavlja svoju Crkvu u pripremanju novog dokumenta Mešovite komisije, kada i prethodni tekst, koji čini osnovu sledećeg teksta u predstojećem dijalogu, tek treba da bude odobren u Saboru?
Kakav kredibilitet ovakav dijalog (gde je ko-predsedavajući Njegovo Visokopreosveštenstvo Jovan Pergamski) može imati kada se ne smatra važnim da se u pogledu rešenja koja on (dijalog) donosi pribavi saborno odobrenje Pomesnih Pravoslavnih Crkava koje u njemu učestvuju?
Zašto njih dvojica protestuju protiv „Ispovedanja vere“, koje je primer sabornog učestvovanja punote Crkve – nešto čemu bi oni trebalo da teže, a ne da odbacuju? Ovo nije pravoslavna eklisiologija, nego papska jerokratija.
U oba gore pomenuta pisma stalno se pominju svepravoslavne odluke koje se odnose na nastavak teološkog dijaloga sa inoslavnima. Kritičari ekumenizma nikada nisu osporavali ove odluke, mada one nisu božanski zakoni niti su iznad odluka Vaseljenskih Sabora, dogmatskog učenja i savesti Crkve.
Iznete kritike odnose se uglavnom na pokušaj izmirenja, na aktivnosti i dokumenta koji nisu zasnovani na bilo kojoj svepravoslavnoj odluci i nikad nisu bili potvrđeni u saboru, nego su, naprotiv, dočekani s neodobravanjem od strane pravoslavnih, jer se tu radi o primenjivanju i prihvatanju prakse svejeresi ekumenizma.
U svom pismu Njegovom Blaženstvu Arhiepiskopu Jeronimu Vaseljenski Patrijarh tvrdi da su „sve Pravoslavne Crkve, kroz saborne odluke, odobrile kontakte sa inoslavnima“.
Pitamo:
Kojom sabornom odlukom svih Pravoslavnih Crkava je dozvoljeno učešće Vaseljenskog Patrijarha na papističkim misama u Vatikanu?
Kojom sabornom odlukom svih Pravoslavnih Crkava je dopušteno da papa, prvi među jereticima, učestvuje na pravoslavnoj Božanskoj Liturgiji i razmenjuje liturgijski celiv mira sa Vaseljenskim Patrijarhom?
Kojom sabornom odlukom svih Pravoslavnih Crkava je odobreno da pravoslavni učestvuju u zajedničkim molitvama i bogosluženjima sa inoslavnima?
Kojom sabornom odlukom svih Pravoslavnih Crkava se smatra da su za pravoslavne prihvatljivi „teorija grana“, teorija o „sestrinskim crkvama“ i o „dva plućna krila“ kao i inoslavno krštenje (samo po sebi)?
Kojom sabornom odlukom svih Pravoslavnih Crkava je Vatikan priznat za Crkvu a papa za kanonskog episkopa koji je saodgovoran za pastirsku brigu o Hristovom stadu?
Uporno pozivanje na saborne odluke i ušančivanje u njih učinilo je da se argumentaciji oba pisma može još manje verovati, jer je očito da je većina njihovih postupaka realizovana ili u suprotnosti sa sabornim odlukama, ili bez njih, ili tako što su one prekoračene.
Ukazaćemo i na dobro poznatu taktiku koju oni primenjuju, a to je – kretanje u dva pravca istovremeno: jedan je čisto pravoslavni pravac, kojeg se drže tokom Svepravoslavih savetovanja i dok obilaze Grčke mitropolije i Svetu Goru, a drugi je ekumenistički, kojeg se drže u kontaktima sa inoslavnima. A ovo znači da njihovo „da“ nije „da“ i „ne“ – „ne“, nego da je ponekad da, a ponekad ne.
Na primer, odluke Treće Svepravoslavne predsaborske konferencije (1986), koju je Vaseljenski Patrijarh sazvao, često se krše, tako da one sada predstavljaju mrtvo slovo na papiru.
Navešćemo, kao karakterističan primer, završni tekst IX Generalne skupštine Svetskog saveta crkava, održane u Porto Alegreu, koji tekst su potpisali i predstavnici Pravoslavnih Crkava, gde se (zajedno sa inoslavnima) kaže: „Mi ispovedamo veru u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu, kako je izražena u Nikeo-carigradskom Simvolu vere. Svaka crkva (koja je članica Svetskog saveta crkava) je katoličanska Crkva, ali nije celosna. Svaka crkva ostvaruje svoju katoličnost kada je u zajednici sa drugim crkvama“. (Porto Alegre, februar 2006).
A što se tiče teološkog dijaloga sa rimokatolicima u okviru Mešovite komisije za teološki dijalog, odstupanja od svepravoslavnih odluka očigledna su svakome. Treba zapaziti da je Memorandum Pravoslavnih Prvojeraraha, na koji se Visokopreosvećeni Mitropolit pergamski selektivno poziva, predvideo da je osuda unijatstva preduslov za nastavak dijaloga i za promenu tema u okviru tog dijaloga.
Obična tursko-američka „krpa“!
PISMO SVEŠTENSTVA GRČKE CRKVE NJIHOVIM ARHIJEREJIMA
PISMO SVEŠTENSTVA GRČKE CRKVE NJIHOVIM ARHIJEREJIMA
8. oktobar 2009. god.
Mnogopoštovanoj jerarhiji Grčke Crkve
Vaše Blaženstvo,
Preosvećeni sveti Arhijereji,
Poslednjih nekoliko dana, u vezi sa predstojećim plenarnim zasedanjem Mešovite komisije za bogoslovski dijalog između pravoslavnih i rimokatolika, Vaseljenska Patrijaršija je pokušala da ukalja, okleveće, zastraši i ućutka sve one koji su u poslednje vreme izražavali svoje neslaganje sa najnovijim ekumenističkim zbivanjima i pravcem u kojem se teološki dijalog kreće.
Ovaj pokušaj je iskazan zvanično, i to u dva pisma: jedno je Njegove Svetosti, Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, upućeno Njegovom Blaženstvu, Arhiepiskopu Atinskom i cele Grčke Jeronimu, a drugo je pismo Visokopreosvećenog Mitropolita Pergamskog Jovana (Ziziulasa), upućeno svim Preosvećenim Mitropolitima Grčke Crkve.
U oba pisma može se uočiti taktika mešanja u poslove Grčke Crkve, dezorijetisanja i selektivnog pozivanja na određene aktivnosti i odluke, kao i potpuno odsustvo argumenata i dokaza za iznete tvrdnje.
U tonu i sadržaju ovih pisama može se uočiti prikriveni prezir prema Grčkoj Crkvi, njenim Preosvećenim Mitropolitima, njenom sveštenstvu i monaštvu, njenim profesorima teologije i vernom narodu. Svi oni se prekorevaju za „zilotske tendencije“, šizmatičko nastrojenje, neznavenost, „indolentnost“, „nepoštovanje saborskih odluka“, zlonamernost, fanatizam ili bolesnu težnju za samoisticanjem“…
Ovo je dobro poznata taktika ekskomuniciranja i generalne osude, koja ne trpi bilo kakvo oponiranje, koja ne može čak ni da razmotri drugačije mišljenje, i hoće da zgromi svakoga ko se usudi da ga iznese. Ovo je dobro poznata taktika koja se oslanja na prinudu, na drilovanje, na poziciju apsolutne nadređenosti, na slepu poslušnost klirika.
Očigledno je nastojanje obojice visokodostojnika da se mešaju u unutrašnje stvari Grčke Crkve: neumesnim kvalifikacijama i sugestijama, posrednim ucenama i pretnjama pokušali su da rukovode svim Jerarsima, da im budu pastiri, i da na veštački način izdejstvuju njihove odluke.
Na ovaj način je Grčkoj Crkvi upućen poziv da suštinski osudi svoje vlastite episkope, sveštenike, monahe i verni narod koji su potpisali – i nastavljaju da potpisuju – „Ispovedanje vere protiv ekumenizma“ zato što, prema Vaseljenskom Patrijarhu „time što ne osuđuju nego prećutno opravdavaju (ispovedanje vere) izazivaju zabrinutost ne samo u pogledu svoje pastve, nego i u pogledu zajedništva sa ostalim Pravoslavnim Crkvama“. Da Carigradska Crkva ima pastvu koja je osetljivija na ekumenističko delovanje, i sama bi se suočila sa istom takvom uznemirenošću i dobronamernom zabrinutošću. Tradicionalna Grčka Crkva ne samo da ne stvara nikakve probleme u svom zajedništvu sa drugim Pravoslavnim Crkvama nego se naša istoverna braća uvek oslanjaju na nju i njene čvrste, zdrave i vitalne bogoslovske snage, što se jasno vidi po širokom, međupravoslavnom prihvatanju „Ispovedanja vere“.
A pitamo se, s bolom u srcu, da li je Vaseljenski Patrijarh ikada porazmislio ne samo o zabrinutosti, nego i o dubokoj tuzi, razočarenju i žestokoj sablazni koje on i njegovo druženje sa jereticima izazivaju kod Pravoslavnih vernika.
On iznosi optužbu da tekst „Ispovedanja vere“, navodno, „sadrži u sebi seme shizme“. Pitamo se: kako očigledne i nesumnjive istine naše Vere mogu sa takvom lakoćom biti proglašene shizmatičnim? Da li su Svetitelji i Oci naše Crkve, koji su ustanovili i kao dogme utvrdili istinu naše besprekorne vere, i sačuvali njenu tačnost, da li su oni shizmatici? Da li je ovo potvrda starijeg, neprihvatljivog patrijarhovog stanovišta, po kojem su „naši prethodnici, koji su nam podelu ostavili u nasledstvo, bili nesretne žrtve stare zmije, i već se nalaze u rukama pravednog Sudije, Boga.“ (Episkepsis, 30.11.1998.).
Interesanto je na koga me podsjeca Vartolomej ako ovako nastavi,na Mila,kod kojega se kupe svi odbjegli svejtski mafijasi,a ako Vartolomej ovako nastavi kako je krenu ,bice on ubrzo i poglavar svih raskonickih zajednica koje pretenduju da budu neka ili neke crkve.
Cudo jedno,da li je njega neko pregledao u zadnoj godini,da li onuopst mozeda vlda sobom ili je kao se meni cini u stanje nemoci ?
Danas kaze Porosenko zadali smo udarac trecem Rimu,sad mozemo u Evropu,onoga starog i nijesam slusao,koja je to sekta,a i ne cudi kada im je Mirhas prijatelj!
Prosto nemogu da vjerujem sta se radi,da krugovi iz politike odredjuju neke stvari kako cese raditi u Crkvi,a drzave odvojene od crkve,ili bi bar tebalo da su?
Koji su sledeci potezi autokefaknih Crkvi ostaje da pricekamo,anatema je malo sto je zasluzio,i koje je posledice izazvao!
Samo odavno On to pripremaali se cutalo,i to dobro,zasto?
Anatemisati papinske luciferijance istambulske!
Koja je svrha anatemisati antihrista!?
Mućak treba da je nadalekonvidljiv, bar izabranima!