Руско српски научни семинар на тему омладинске политике

Руско-српски научни семинар на тему “Животни свет студената и младих:друштвене идеје, стратегије и ресурси омладинске политике“, у организацији Високе школе за јавну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета у Јекатеринбургу (Русија), Центра за руске студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (Србија) и Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци (Република Српска, Босна и Херцеговина), одржан је 19. априла, у оквиру X међународне научно-практичне конференције “Стратегије развоја друштвених заједница, институција и територија“ – Регионалне заједнице под санкцијама: прогнозе и прозори могућности“

Семинару су присуствовали научници са Високе школе за јавну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета из Јекатеринбурга, Института за политичке студије из Београда, и Универзитета у Бањој Луци.

Семинар су водили директор Центра за руске студије Универзитета у Београду проф. др Синиша Атлагић и директор Високе школе за јавну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета у Јекатеринбургу проф. др Алексеј Кљујев.
Професор консултант УрФУ, доктор филозофских наука Јуриј Рудофович Вишневски отворио је семинар излагањем на тему “Безбедносна култура породице као референтна тачка у савременом друштву“, која се бавила демографским проблемом одложеног родитељства међу млађом генерацијом у Русији.

Професор признаје критички однос према репродуктивном понашању савремене омладине, али сматра да је потребно младе заштитити од погрешних примедби које им се упућују. У одбрану млађе генерације, Јуриј Рудолфович Вишневски је дао неколико аргумената. Прво, последњих деценија је постојао глобални феномен – процес транзиције ка каснијем рођењу детета.Друго, постоје позитивне промене у демографском понашању младих, на пример, смањење раних трудноћа, квалитативна промена у односу рађања и абортуса и оријентација младих ка традиционалним вредностима. Треће, потцењује се чињеница да је млада генерација 1990-их ушла у активно рађање. Јуриј Рудолфович је приметио да одлука о одлагању рођења детета није равна одустајању од родитељства и, штавише, како су показала недавна истраживања, међу младима расте престиж родитељског рада и мења се однос према породицама са више деце.
Свој рад и истраживање потом је представила Марија Владимировна Певнаја, ванредни професор, доктор социолошких наука и шеф Одсека за социологију и технологију државне и општинске управе УрФУ. Тема њеног излагања је била “Улога младих у цивилном друштву и њихово учешће у друштвено значајним пројектима територијалног развоја“ (на основу материјала из социолошких истраживања у Свердловском региону’. Марија Владимировна је указала да је у Свердловској области као и у Русији међу младима доминантан фактор повезан са патриотизмом и локалном припадношћу, представљајући резултате социолошке студије, која је показала да је грађанска свест и осећање припадности држави код младих, уско повезано са територијом на којој живе и жељом да се унапреди и подигне на виши ниво квалитет живота на том локалитету.На тај начин млади осећају већу одговорност према месту свог становања и могућност да утичу на јавни живот у свом окружењу. Кроз њено истраживање види се да волонтерске активности младих траже своје упориште у традиционалним вредностима и у свести младих јачају друштвене везе у локалној заједници.Такође, из њеног истраживања се закључује да што су насеља у којима млади живе већа, то је мање изражен њихов грађански активизам – волонтерска активност младих усмерена је првенствено на социјалне, еколошке и спортске теме и простор за грађанско неполитичко деловање које су привлачније младима. Кроз истраживање је још видљиво да у оквиру друштвених и хуманитарних иницијатива, млади радије донирају ствари и материјалне ресурсе него време и свој труд.
У свом излагању “Алтернативни модели пружања помоћи младима у ризику“, Андреа Ракановић Радоњић, професор на Катедри за социјални рад Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, говорила је о актуелним проблемима младих у Републици Српској и њиховој интеграцији у јавност. Она је истакла да у Републици Српској 1/3 незапослених лица припада групи младих и да највећи број младих (више од 60%) улази у категорију дугорочно незапослених (на евиденцији незапослених налазе се налазе дуже од годину дана).
Према речима професорке Ракановић Радонић, не посвећује се довољно пажње одређеним категоријама младих који су у ризику а у које спадају: млади без (адекватног) родитељског старања, млади са сметњама у развоју,млади који живе у породицама са поремећеним приликама,млади жртве насиља, млади жртве трговине људима, млади са друштвено неприхватљивим понашањем, млади који су изложени социјално ризичним понашањима.С тим у вези, она је истакла значај циљане подршке овој ризичној групи младих, укључујући и као веома важно смањење миграционог расположења међу српском омладином. Андреа Ракановић Радоњић говорила је о иницијативама у области старатељства, посебно о облику специјализованог старатељства, програмима обуке потенцијалних родитеља и психолошкој подршци деци и адолесцентима, наглашавајући да је специјализовано хранитељство облик заштите младих који се спроводи кроз социјалну заштиту и које може представљати одговор на многе изазове са којима се сусреће систем у збрињавању младих у ризику.

Семинар је представљањем свог истраживања затворио магистар Никола Перишић, истраживач Института за политичке студије из Београда са рефератом “Перспектива учешћа младих у политичким процесима у Србији“ истакавши да је један од приоритета Стратегије омладинске политике у Републици Србији до 2030. године унапређење учешћа младих у политичком процесу. Међутим, резултати социолошке студије младих, које је Перишић представио, показали су низак ниво поверења у политичаре и политички систем у целини у Србији. И да се из ставова младих према политичким процесима у Србији може закључити да: 30% младих редовно гласа а 30% никада не гласа; 76% нема поверење у изборни систем; 90% нису чланови политичких странака; 4/5 не верује ниједном политичару и да 53,5% сматра да млади не могу да утичу на политичке процесе и промене. Српска омладина данас не види никакву перспективу у политичком деловању и није заинтересована за политичко учешће. Према речима Николе Перишића, проблем се може решити мерама као што су увођење политичке писмености у средњошколске образовне програме, повећање квоте за посланичка места за грађане млађе од 30 година и снижавање старосне границе за остваривање пасивних политичких права
Модератор овог семинара проф.др Синиша Атлагић закључио је на крају да се “као резултат семинара, добила дивна и разнолика слику о животном свету студената и младих, као и оцену да је семинар, као и претходни посвећен проблему демографије, био успешан, а формат састанка се показао као погодан за дискусију и размену мишљења између руских и српских научника уз уочавање доста сличности у проблематици која је била тема у Русији, Србији и Републици Српској“.
Поменимо на крају овог извештаја још једном јубиларну X међународну научно-практично конференцију – “Стратегије развоја друштвених заједница, институција и територија“.

Конференција је окупила социологе, политикологе, економисте, специјалисте из области оглашавања, односа с јавношћу и нових медија, службенике јавне управе, практичаре, младе научнике и студенте и на њој је учествовало више од 250 истраживача, укључујући из 10 страних земаља – Србије, Републике Српске, Белорусије, Киргизије, Турске, Кине, Етиопије, Нигерије, Марока и Египата. Руски научници су дошли у Јекатеринбург из различитих делова земље – Москве, Санкт Петербурга, Ростова на Дону, Новосибирска, Тјумена и многих других градова.
Пленарну дискусију конференције 18.априла, на тему “Регионалне заједнице под санкцијама: прогнозе и прозори могућности“ отворио је њен модератор, директор Школе за јавну управу и предузетништво УрФУ проф. др Алексеј Кљујев. Он је у свом говору истакао утицај санкција на друштвену сферу и потребу за проучавањем процеса који се са њом појављују“.Требало би активно да почнемо да разговарамо о томе које дугорочне мере треба формирати у земљи и регионима како бисмо максимизирали користи од ситуације условљене санкцијама и минимизирали њихове негативне последице“ – истакао је Кљујев.
Проф. др Ранка Перић-Ромић, декан Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци,у свом излагању дала је детаљан преглед о позицији српског народа под санкцијама и другим облицима међународног притиска.Њен рад је садржао кратку историјску позадину о међународном притиску и санкцијама на Србију и Републику Српску током 1990-их. Такође је показан и однос Срба према санкцијама којима је данас изложена Русија и повучена аналогија између Русије и Србије, усмерена на очување националног идентитета. “Санкције одражавају немоћ да се политичким дијалогом постижу компромиси и решавају политички проблеми и представљају насилно уништавање економског, културног и политичког потенцијала земље“, закључила је Ранка Перић-Ромић.
Проф.др Синиша Атлагић, директор Центра за руске студије, шеф Катедре за новинарство и комуникологију Факултета политичких наука Универзитета у Београду је такође је у свом излагању наставио говорити на тему санкција према Србији и Русији, фокусирајући се на динамику комуникација током периода санкција.Он је говорио о главним алатима политичког убеђивања – техници „шаргарепе и штапа“ истичући да употреба оваквих алата не омогућава рационалну процену прихватљивости одређене политичке позиције,закључујући да више од 80 одсто Срба подржава деловање Русије у међународној арени и да их је исто у толиком проценту против увођења санкција Руској Федерацији.
И на крају, важно је рећи да након успешно спроведених и организованих научних руско српских семинара на тему демографске и омладинске политике, руске и српске колеге са Универзитета у Јекатеринбургу, Београду и Бања Луци планирају са наставком даљих научних сусрета и тема следећег семинара ће бити посвећена образовној политици у ове три земље, сличностима, разликама, проблемима и предлозима за решења.

Остоја Војиновић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: