Rusko srpski naučni seminar na temu omladinske politike

Rusko-srpski naučni seminar na temu “Životni svet studenata i mladih:društvene ideje, strategije i resursi omladinske politike“, u organizaciji Visoke škole za javnu upravu i preduzetništvo Uralskog federalnog univerziteta u Jekaterinburgu (Rusija), Centra za ruske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (Srbija) i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina), održan je 19. aprila, u okviru X međunarodne naučno-praktične konferencije “Strategije razvoja društvenih zajednica, institucija i teritorija“ – Regionalne zajednice pod sankcijama: prognoze i prozori mogućnosti“

Seminaru su prisustvovali naučnici sa Visoke škole za javnu upravu i preduzetništvo Uralskog federalnog univerziteta iz Jekaterinburga, Instituta za političke studije iz Beograda, i Univerziteta u Banjoj Luci.

Seminar su vodili direktor Centra za ruske studije Univerziteta u Beogradu prof. dr Siniša Atlagić i direktor Visoke škole za javnu upravu i preduzetništvo Uralskog federalnog univerziteta u Jekaterinburgu prof. dr Aleksej Kljujev.
Profesor konsultant UrFU, doktor filozofskih nauka Jurij Rudofovič Višnevski otvorio je seminar izlaganjem na temu “Bezbednosna kultura porodice kao referentna tačka u savremenom društvu“, koja se bavila demografskim problemom odloženog roditeljstva među mlađom generacijom u Rusiji.

Profesor priznaje kritički odnos prema reproduktivnom ponašanju savremene omladine, ali smatra da je potrebno mlade zaštititi od pogrešnih primedbi koje im se upućuju. U odbranu mlađe generacije, Jurij Rudolfovič Višnevski je dao nekoliko argumenata. Prvo, poslednjih decenija je postojao globalni fenomen – proces tranzicije ka kasnijem rođenju deteta.Drugo, postoje pozitivne promene u demografskom ponašanju mladih, na primer, smanjenje ranih trudnoća, kvalitativna promena u odnosu rađanja i abortusa i orijentacija mladih ka tradicionalnim vrednostima. Treće, potcenjuje se činjenica da je mlada generacija 1990-ih ušla u aktivno rađanje. Jurij Rudolfovič je primetio da odluka o odlaganju rođenja deteta nije ravna odustajanju od roditeljstva i, štaviše, kako su pokazala nedavna istraživanja, među mladima raste prestiž roditeljskog rada i menja se odnos prema porodicama sa više dece.
Svoj rad i istraživanje potom je predstavila Marija Vladimirovna Pevnaja, vanredni profesor, doktor socioloških nauka i šef Odseka za sociologiju i tehnologiju državne i opštinske uprave UrFU. Tema njenog izlaganja je bila “Uloga mladih u civilnom društvu i njihovo učešće u društveno značajnim projektima teritorijalnog razvoja“ (na osnovu materijala iz socioloških istraživanja u Sverdlovskom regionu’. Marija Vladimirovna je ukazala da je u Sverdlovskoj oblasti kao i u Rusiji među mladima dominantan faktor povezan sa patriotizmom i lokalnom pripadnošću, predstavljajući rezultate sociološke studije, koja je pokazala da je građanska svest i osećanje pripadnosti državi kod mladih, usko povezano sa teritorijom na kojoj žive i željom da se unapredi i podigne na viši nivo kvalitet života na tom lokalitetu.Na taj način mladi osećaju veću odgovornost prema mestu svog stanovanja i mogućnost da utiču na javni život u svom okruženju. Kroz njeno istraživanje vidi se da volonterske aktivnosti mladih traže svoje uporište u tradicionalnim vrednostima i u svesti mladih jačaju društvene veze u lokalnoj zajednici.Takođe, iz njenog istraživanja se zaključuje da što su naselja u kojima mladi žive veća, to je manje izražen njihov građanski aktivizam – volonterska aktivnost mladih usmerena je prvenstveno na socijalne, ekološke i sportske teme i prostor za građansko nepolitičko delovanje koje su privlačnije mladima. Kroz istraživanje je još vidljivo da u okviru društvenih i humanitarnih inicijativa, mladi radije doniraju stvari i materijalne resurse nego vreme i svoj trud.
U svom izlaganju “Alternativni modeli pružanja pomoći mladima u riziku“, Andrea Rakanović Radonjić, profesor na Katedri za socijalni rad Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, govorila je o aktuelnim problemima mladih u Republici Srpskoj i njihovoj integraciji u javnost. Ona je istakla da u Republici Srpskoj 1/3 nezaposlenih lica pripada grupi mladih i da najveći broj mladih (više od 60%) ulazi u kategoriju dugoročno nezaposlenih (na evidenciji nezaposlenih nalaze se nalaze duže od godinu dana).
Prema rečima profesorke Rakanović Radonić, ne posvećuje se dovoljno pažnje određenim kategorijama mladih koji su u riziku a u koje spadaju: mladi bez (adekvatnog) roditeljskog staranja, mladi sa smetnjama u razvoju,mladi koji žive u porodicama sa poremećenim prilikama,mladi žrtve nasilja, mladi žrtve trgovine ljudima, mladi sa društveno neprihvatljivim ponašanjem, mladi koji su izloženi socijalno rizičnim ponašanjima.S tim u vezi, ona je istakla značaj ciljane podrške ovoj rizičnoj grupi mladih, uključujući i kao veoma važno smanjenje migracionog raspoloženja među srpskom omladinom. Andrea Rakanović Radonjić govorila je o inicijativama u oblasti starateljstva, posebno o obliku specijalizovanog starateljstva, programima obuke potencijalnih roditelja i psihološkoj podršci deci i adolescentima, naglašavajući da je specijalizovano hraniteljstvo oblik zaštite mladih koji se sprovodi kroz socijalnu zaštitu i koje može predstavljati odgovor na mnoge izazove sa kojima se susreće sistem u zbrinjavanju mladih u riziku.

Seminar je predstavljanjem svog istraživanja zatvorio magistar Nikola Perišić, istraživač Instituta za političke studije iz Beograda sa referatom “Perspektiva učešća mladih u političkim procesima u Srbiji“ istakavši da je jedan od prioriteta Strategije omladinske politike u Republici Srbiji do 2030. godine unapređenje učešća mladih u političkom procesu. Međutim, rezultati sociološke studije mladih, koje je Perišić predstavio, pokazali su nizak nivo poverenja u političare i politički sistem u celini u Srbiji. I da se iz stavova mladih prema političkim procesima u Srbiji može zaključiti da: 30% mladih redovno glasa a 30% nikada ne glasa; 76% nema poverenje u izborni sistem; 90% nisu članovi političkih stranaka; 4/5 ne veruje nijednom političaru i da 53,5% smatra da mladi ne mogu da utiču na političke procese i promene. Srpska omladina danas ne vidi nikakvu perspektivu u političkom delovanju i nije zainteresovana za političko učešće. Prema rečima Nikole Perišića, problem se može rešiti merama kao što su uvođenje političke pismenosti u srednjoškolske obrazovne programe, povećanje kvote za poslanička mesta za građane mlađe od 30 godina i snižavanje starosne granice za ostvarivanje pasivnih političkih prava
Moderator ovog seminara prof.dr Siniša Atlagić zaključio je na kraju da se “kao rezultat seminara, dobila divna i raznolika sliku o životnom svetu studenata i mladih, kao i ocenu da je seminar, kao i prethodni posvećen problemu demografije, bio uspešan, a format sastanka se pokazao kao pogodan za diskusiju i razmenu mišljenja između ruskih i srpskih naučnika uz uočavanje dosta sličnosti u problematici koja je bila tema u Rusiji, Srbiji i Republici Srpskoj“.
Pomenimo na kraju ovog izveštaja još jednom jubilarnu X međunarodnu naučno-praktično konferenciju – “Strategije razvoja društvenih zajednica, institucija i teritorija“.

Konferencija je okupila sociologe, politikologe, ekonomiste, specijaliste iz oblasti oglašavanja, odnosa s javnošću i novih medija, službenike javne uprave, praktičare, mlade naučnike i studente i na njoj je učestvovalo više od 250 istraživača, uključujući iz 10 stranih zemalja – Srbije, Republike Srpske, Belorusije, Kirgizije, Turske, Kine, Etiopije, Nigerije, Maroka i Egipata. Ruski naučnici su došli u Jekaterinburg iz različitih delova zemlje – Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Novosibirska, Tjumena i mnogih drugih gradova.
Plenarnu diskusiju konferencije 18.aprila, na temu “Regionalne zajednice pod sankcijama: prognoze i prozori mogućnosti“ otvorio je njen moderator, direktor Škole za javnu upravu i preduzetništvo UrFU prof. dr Aleksej Kljujev. On je u svom govoru istakao uticaj sankcija na društvenu sferu i potrebu za proučavanjem procesa koji se sa njom pojavljuju“.Trebalo bi aktivno da počnemo da razgovaramo o tome koje dugoročne mere treba formirati u zemlji i regionima kako bismo maksimizirali koristi od situacije uslovljene sankcijama i minimizirali njihove negativne posledice“ – istakao je Kljujev.
Prof. dr Ranka Perić-Romić, dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci,u svom izlaganju dala je detaljan pregled o poziciji srpskog naroda pod sankcijama i drugim oblicima međunarodnog pritiska.Njen rad je sadržao kratku istorijsku pozadinu o međunarodnom pritisku i sankcijama na Srbiju i Republiku Srpsku tokom 1990-ih. Takođe je pokazan i odnos Srba prema sankcijama kojima je danas izložena Rusija i povučena analogija između Rusije i Srbije, usmerena na očuvanje nacionalnog identiteta. “Sankcije odražavaju nemoć da se političkim dijalogom postižu kompromisi i rešavaju politički problemi i predstavljaju nasilno uništavanje ekonomskog, kulturnog i političkog potencijala zemlje“, zaključila je Ranka Perić-Romić.
Prof.dr Siniša Atlagić, direktor Centra za ruske studije, šef Katedre za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu je takođe je u svom izlaganju nastavio govoriti na temu sankcija prema Srbiji i Rusiji, fokusirajući se na dinamiku komunikacija tokom perioda sankcija.On je govorio o glavnim alatima političkog ubeđivanja – tehnici „šargarepe i štapa“ ističući da upotreba ovakvih alata ne omogućava racionalnu procenu prihvatljivosti određene političke pozicije,zaključujući da više od 80 odsto Srba podržava delovanje Rusije u međunarodnoj areni i da ih je isto u tolikom procentu protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.
I na kraju, važno je reći da nakon uspešno sprovedenih i organizovanih naučnih rusko srpskih seminara na temu demografske i omladinske politike, ruske i srpske kolege sa Univerziteta u Jekaterinburgu, Beogradu i Banja Luci planiraju sa nastavkom daljih naučnih susreta i tema sledećeg seminara će biti posvećena obrazovnoj politici u ove tri zemlje, sličnostima, razlikama, problemima i predlozima za rešenja.

Ostoja Vojinović