IN4S

IN4S portal

Se­ća­nje na Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka

1 min read

Foto: I. Spirić/Politika

U Le­skov­cu su odr­ža­ni Da­ni Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka, po­tom­ka ru­ske po­ro­di­ce ko­ja je u bur­nim go­di­na­ma so­vjet­ske re­vo­lu­ci­je iz­be­gla iz Ru­si­je i na­sta­ni­la se u ju­žnoj Sr­bi­ji. Ni­ko­laj je za­vr­šio stu­di­je knji­žev­no­sti i kao lek­tor ra­dio je u le­sko­vač­kom ne­delj­ni­ku „Na­ša reč”.

Skro­man i tih, pi­sao je ra­do­ve iz este­ti­ke, fi­lo­zo­fi­je i knji­žev­no­sti i ob­ja­vlji­vao ih u naj­pre­sti­žni­jim ča­so­pi­si­ma. Aka­de­mi­ci Ni­ko­la Mi­lo­še­vić, Vla­de­ta Je­ro­tić i Pre­drag Pa­la­ve­stra vi­so­ko su oce­nji­va­li Tim­čen­ko­ve ra­do­ve, po­seb­no one iz fi­lo­zo­fi­je re­li­gi­je i te­o­ri­je knji­žev­no­sti.

Za ži­vo­ta je Tim­čen­ko ob­ja­vio če­ti­ri knji­ge, ali nje­gov opus pre­ma­šio je dva­de­set to­mo­va. Po­sle pi­šče­ve smr­ti, u Le­skov­cu je, uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, osno­va­na Za­du­žbi­na Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka, u ko­ju su se sli­li ru­ko­pi­si iz za­o­stav­šti­ne. Po­zna­va­o­ci te­mat­skih obla­sti u ko­ji­ma se Tim­čen­ko is­ka­zi­vao – na osno­vu ru­ko­pi­sa i frag­me­na­ta u ča­so­pi­si­ma – do sa­da su ob­ja­vi­li 16 knji­ga, ko­je uklju­ču­ju i za­seb­ne mo­no­graf­ske ce­li­ne o An­dri­ću, Cr­njan­skom, Vas­ku Po­pi, Kr­le­ži, Ni­ko­li Mi­lo­še­vi­ću i Her­der­li­nu. U pre­o­sta­lim ru­ko­pi­si­ma, pro­ce­nju­je se, ima gra­đe za još bar pet knji­ga.

Upra­vo na Da­ni­ma Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka pro­mo­vi­sa­na je še­sna­e­sta knji­ga iz pi­šče­ve za­o­stav­šti­ne – zbir­ka ese­ja na fi­lo­zof­ske i knji­žev­ne te­me „Mi­šlje­nje i di­ja­log”. Knji­gu je pri­re­dio za štam­pu Vla­di­mir Mi­čić.

Već še­sna­e­sti put do­de­lje­na je i na­gra­da Za­du­žbi­ne Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka na­me­nje­na naj­bo­ljem de­lu iz na­u­ke o knji­žev­no­sti. Ovo­go­di­šnji la­u­re­at je dr Mi­li­vo­je Pa­vlo­vić za knji­gu „De­set por­tre­ta i de­set raz­go­vo­ra” u iz­da­nju „Slu­žbe­nog gla­sni­ka”. U obra­zlo­že­nju ži­ri­ja re­če­no je da Pa­vlo­vi­će­va knji­ga na ube­dljiv na­čin is­ka­zu­je naj­bo­lje od­li­ke li­te­rar­nog in­ter­vjua kao pre­sti­žnog žan­ra u slo­že­nom si­ste­mu žur­na­li­stič­ko-knji­žev­nih ro­do­va u vr­sta. Pa­vlo­vi­će­vi por­tre­ti i raz­go­vo­ri – ob­ja­vlje­ni pret­hod­no u „Po­li­ti­ci” i NIN-u – po du­bi­ni i ši­ri­ni za­hva­ta sve­do­če o oču­va­nom i una­pre­đe­nom žan­rov­skom i dru­štve­nom sta­tu­su in­ter­vjua, re­kao je na sve­ča­nom uru­če­nju na­gra­de knji­žev­ni kri­ti­čar Jo­van Pej­čić, pred­sed­nik za­du­žbi­ne. Po­tom je i sam la­u­re­at Pa­vlo­vić go­vo­rio o pri­vi­le­gi­ja­ma raz­go­vo­ra s is­tak­nu­tim pi­sci­ma, ali i o ri­zi­ci­ma i is­ku­še­nji­ma tog po­du­hva­ta.

Ra­ni­ji do­bit­ni­ci na­gra­de s ime­nom Ni­ko­la­ja Tim­čen­ka bi­li su No­vi­ca Pet­ko­vić, aka­de­mik Mi­li­voj Ne­nin, Mar­ko Ne­dić, Ra­do­van Po­po­vić, Pre­drag To­do­ro­vić i dru­gi ugled­ni stva­ra­o­ci.

Izvor: Politika

Podjelite tekst putem:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *