Шкатула демократије

Пише: Мишо Вујовић

“Хоћемо ли на изборе?”, пита лисица врану.

“Не”, одговори врана. Из кљуна јој испаде парче сира.

Лисица поједе сир, махну репом и оде. Врана оста празног кљуна, са недоумицом : да ли би се нешто променило да је потврдно одговорила?

Промена нема без великих резова, болних и дубоких. Уз трулеж таложену годинама хируршки се мора елиминисати и део здравог ткива. Врана је остала без сира, али не и без гласа.

У оставинском поступку око права на црногорску, сурогату нацију осим комунистичких идеолога Милована Ђиласа и оног пробисвијета Јосипа Броза, удео у монтенегринству има Бенито Мусилини и његов лични изасланик гувернер Црне Горе, Пирцио Бироли са издајничком свитом црногорских федералиста предвођеним усташом Секулом Дрљевићем, мајором Крстом Поповићем, храбрим ратником са Мојковца који је под старе дане обешчастио своје оружје правећи колаборацију са окупатором.

Часни принц Михајло Петровић је одбио ту понижавајућу понуду, остајући до краја веран слободарском духу својих предака.

Најновије баљезгарије ментално фрустрираних монтенегрина са сјевера који са изворном Црном Горим имају додирних тачака колико и са Кином и покушај да агресивношћу надоместе мањак аргумената, само су доказ духовне тескобе индивидуа без порекла, педигреа или било какве друге репутације.

Један од тих ментално напумпаних Монтенегрина са северњачким или санџачким дијалектом јавно позива на одбрану Црне Горе. Уз адекватну иконографију, грбови, заставе, мајице од Тита до Комита овај набилдовани монтенегрин је у заносу пустио песму :” Гледам капу ђеда мога Црногорца честитога, на њој четири слова стоје – црногорска капа то је..”

Када је укапирао да су му се поткрала четири оцила брже боље је пребацио на нову мелодију

Ех какав је господин био легендарни Милета Килони, власник првог рулета на отвореном, за ове данашње коцкаре чији је улог народна несрећа – рођени хуманиста. Милета и његова свита ни срећних хасзардера није била ни примаћи овом налакираним индивидуама лисичјег карактера око којих се скупљају вране. Нису ни тада волели Тита и комунизам, многи си боље упознали бедем него спаваћу собу,али се заком поштовао. Шишњара и ситних лопова је било, мало грађевинског материјала за викендицу, по који картон доброг пића у гепеу…Али није било мржње, чак су се велики бумбари када их Љуша Талијанка, већ стара и потпуно проклизала, прозове за грехе из младости смејали. Никоме није пало на памет да је смести у Доброту или под бедем.

У комитској хистерији по Будви предњачио је примитивизам и колеричност неких особа недефинисаног пола :

“Мора да им је домаћин занемогао”, рекао би миј друг АДВ из Подгорице.

НВО жене са женама, жене без жена, жене са оном ствари и жене без оне ствари траже повлачење кандидатуре Весне Брадић на место министарке просвете, науке, културе и спота.

“Боркиње” за женска права посебно је погодила изјава госпође Брадић “да жене имају положај који саме изаберу”.

Не знам из којих средина стижу ове феми персоне, али свако ко познаје традиционалну, не нашмркану и накострешену Црну Гору, зна да жена нигде није уважена и поштована као у Црној Гори. Дакле у време када се није правио бизнис са “сигурним кућама” отмена Црна Гора је представљала домаћинску кућу и нигде коректив средине није имао тако значајну улогу као у Црној Гори. А знало се ко су људи ко несоји. Од кога просиш снаху за кога удајеш одиву.

Оно што ове организације покушавају кроз тзв еманципацију жена, је обесмишљавање жене као личности. Требају ли жене да буду даме, мајке, супруге или да постане бесполно биће супериорно у односу на супротни пол. Шта треба да буде жена? Биће са два полна органа!? Дама или фасадер? Фасада НВО сектора за женска права има само један циљ а то је да се обесмисли традиционално друштво и породица као његова вертикала. Али и да неутралишу недостатак сопствене женствености.

Свако изазивање несигурности доводи до фрустрација како индивидуалних тако и колективних што овом сектору даје озбиљан маневарски простор.

Хајка на госпођу Братић је управо последица фрустрација дела НВО и екстремних покрета којима, највише смета њена јасно декларисана национална припадност. Др Весна Братић је српкиња и то је њен највећи хендикеп у србофобном амбијенту где је разум анестезиран а безобразлук распојасан.

Вране ће грактати, лисице мрсити бркове, феминисткиње ће черупати фондове, мафија сабијати редове, док за демократију има наде, само треба провалити под којом се шкатулом налази.

Прочитајте још:

Српски покрет Његош пружио подршку проф. др Весни Братић: Мораћете да прихватите да и Србин-Српкиња може нешто да одлучује и да се пита у Црној Гори

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: