Škatula demokratije

Piše: Mišo Vujović

“Hoćemo li na izbore?”, pita lisica vranu.

“Ne”, odgovori vrana. Iz kljuna joj ispade parče sira.

Lisica pojede sir, mahnu repom i ode. Vrana osta praznog kljuna, sa nedoumicom : da li bi se nešto promenilo da je potvrdno odgovorila?

Promena nema bez velikih rezova, bolnih i dubokih. Uz trulež taloženu godinama hirurški se mora eliminisati i deo zdravog tkiva. Vrana je ostala bez sira, ali ne i bez glasa.

U ostavinskom postupku oko prava na crnogorsku, surogatu naciju osim komunističkih ideologa Milovana Đilasa i onog probisvijeta Josipa Broza, udeo u montenegrinstvu ima Benito Musilini i njegov lični izaslanik guverner Crne Gore, Pircio Biroli sa izdajničkom svitom crnogorskih federalista predvođenim ustašom Sekulom Drljevićem, majorom Krstom Popovićem, hrabrim ratnikom sa Mojkovca koji je pod stare dane obeščastio svoje oružje praveći kolaboraciju sa okupatorom.

Časni princ Mihajlo Petrović je odbio tu ponižavajuću ponudu, ostajući do kraja veran slobodarskom duhu svojih predaka.

Najnovije baljezgarije mentalno frustriranih montenegrina sa sjevera koji sa izvornom Crnom Gorim imaju dodirnih tačaka koliko i sa Kinom i pokušaj da agresivnošću nadomeste manjak argumenata, samo su dokaz duhovne teskobe individua bez porekla, pedigrea ili bilo kakve druge reputacije.

Jedan od tih mentalno napumpanih Montenegrina sa severnjačkim ili sandžačkim dijalektom javno poziva na odbranu Crne Gore. Uz adekvatnu ikonografiju, grbovi, zastave, majice od Tita do Komita ovaj nabildovani montenegrin je u zanosu pustio pesmu :” Gledam kapu đeda moga Crnogorca čestitoga, na njoj četiri slova stoje – crnogorska kapa to je..”

Kada je ukapirao da su mu se potkrala četiri ocila brže bolje je prebacio na novu melodiju

Eh kakav je gospodin bio legendarni Mileta Kiloni, vlasnik prvog ruleta na otvorenom, za ove današnje kockare čiji je ulog narodna nesreća – rođeni humanista. Mileta i njegova svita ni srećnih haszardera nije bila ni primaći ovom nalakiranim individuama lisičjeg karaktera oko kojih se skupljaju vrane. Nisu ni tada voleli Tita i komunizam, mnogi si bolje upoznali bedem nego spavaću sobu,ali se zakom poštovao. Šišnjara i sitnih lopova je bilo, malo građevinskog materijala za vikendicu, po koji karton dobrog pića u gepeu…Ali nije bilo mržnje, čak su se veliki bumbari kada ih Ljuša Talijanka, već stara i potpuno proklizala, prozove za grehe iz mladosti smejali. Nikome nije palo na pamet da je smesti u Dobrotu ili pod bedem.

U komitskoj histeriji po Budvi prednjačio je primitivizam i koleričnost nekih osoba nedefinisanog pola :

“Mora da im je domaćin zanemogao”, rekao bi mij drug ADV iz Podgorice.

NVO žene sa ženama, žene bez žena, žene sa onom stvari i žene bez one stvari traže povlačenje kandidature Vesne Bradić na mesto ministarke prosvete, nauke, kulture i spota.

“Borkinje” za ženska prava posebno je pogodila izjava gospođe Bradić “da žene imaju položaj koji same izaberu”.

Ne znam iz kojih sredina stižu ove femi persone, ali svako ko poznaje tradicionalnu, ne našmrkanu i nakostrešenu Crnu Goru, zna da žena nigde nije uvažena i poštovana kao u Crnoj Gori. Dakle u vreme kada se nije pravio biznis sa “sigurnim kućama” otmena Crna Gora je predstavljala domaćinsku kuću i nigde korektiv sredine nije imao tako značajnu ulogu kao u Crnoj Gori. A znalo se ko su ljudi ko nesoji. Od koga prosiš snahu za koga udaješ odivu.

Ono što ove organizacije pokušavaju kroz tzv emancipaciju žena, je obesmišljavanje žene kao ličnosti. Trebaju li žene da budu dame, majke, supruge ili da postane bespolno biće superiorno u odnosu na suprotni pol. Šta treba da bude žena? Biće sa dva polna organa!? Dama ili fasader? Fasada NVO sektora za ženska prava ima samo jedan cilj a to je da se obesmisli tradicionalno društvo i porodica kao njegova vertikala. Ali i da neutrališu nedostatak sopstvene ženstvenosti.

Svako izazivanje nesigurnosti dovodi do frustracija kako individualnih tako i kolektivnih što ovom sektoru daje ozbiljan manevarski prostor.

Hajka na gospođu Bratić je upravo posledica frustracija dela NVO i ekstremnih pokreta kojima, najviše smeta njena jasno deklarisana nacionalna pripadnost. Dr Vesna Bratić je srpkinja i to je njen najveći hendikep u srbofobnom ambijentu gde je razum anesteziran a bezobrazluk raspojasan.

Vrane će graktati, lisice mrsiti brkove, feministkinje će čerupati fondove, mafija sabijati redove, dok za demokratiju ima nade, samo treba provaliti pod kojom se škatulom nalazi.

Pročitajte još:

Srpski pokret Njegoš pružio podršku prof. dr Vesni Bratić: Moraćete da prihvatite da i Srbin-Srpkinja može nešto da odlučuje i da se pita u Crnoj Gori