Скупштина ће данас поново усвојити три предлога закона која је вратио Милатовић: ПДВ на смјештај и акцизе на мирна вина неће мијењати

Скупштина ће данас поново усвојити три предлога закона која је недавно вратио предсједник државе Јаков Милатовић. Закони ће бити усвојени без икаквих измјена, иако су, осим Милатовића, и туристички сектор, виноградарски сектор, као и дио сручне јавности указали на лоше стране економске реформе познатије под називом „Европа сад 2“.
Посланици ће данас поново усвојити измјене Закона о доприносима, којима се смањују доприноси на плате за 11,5 одсто, од чега се 5,5 одсто односи на доприносе на терет послодавца. Такође, усвојиће и измјене Закона о ПДВ-у, којим се повећава ПДВ за услуге смјештаја са седам на 15 одсто, због чега су сви туристички посленици негодовали, јер ће то неминовно довести до знатног раста цијена смјештаја. Измјенама Закона о акцизама предвиђено је увођење акциза на мирна вина, због чега су посебно негодовали власници винарија, као и „Плантаже“, државна компанија, преноси Спутњик.

Министарство финансија (МФ), које је предлагач већег ПДВ-а на услуге смјештаја у туризму, питали смо да ли постоји могућност да промијене одлуку прије сјутрашњег гласања. Нису нам децидно одговорили да је неће мијењати, али се то да закључити из одговора које су нам послали, а гдје су појашњавали историјат кретања ПДВ-а у туризму. Према незваничним информацијама, Министарство финансија сигурно неће мијењати предложену стопу ПДВ-а на услуге смјештаја од 15 одсто, јер је то један од стубова предвиђених реформи.

Након што посланици усвоје три закона, као и уз претходно усвојени Закон о раду, минимална зарада за радно мјесто са ССС ће се повећати на 600 еура, а за радно мјесто са ВСС на 800 еура. Доприноси на зараде ће бити мањи за 11,5 одсто, док ће се зараде запосленим повећати за шест до седам процената, осим за запослене који примају 450 еура. Запосленима са минималцем ће зараде бити веће за 150, односно 350 еура. Запоселном са просјечном платом од 850 еура, зарада ће бити већа за 50 еура. Сетом ових закона пензије ће од 1. јануара бити веће за минимум седам процената, док ће свим запосленима у будућности пензије бити отприлике исте или врло мало веће него да се никакве реформе нису спроводиле. Директор Фонда ПИО Владимир Дробњак је у медијима прецизирао да ће запосленом са платом од 850 еура, када оде у пензију примање бити веће за два еура. Због свих реформи, Фонд ПИО ће наредне године бити краћи за 400 милиона еура, које ће држава покушати да надомјести са већим ПДВ-ом, акцизама и бројним другим мјерама, попут опорезивања добитака од игара на срећу.

У вези са питањима око ПДВ-а на услуге смјештаја у туризму, из МФ-а су, као што смо рекли, навели историјат ПДВ-а у туризму, који се односио на смањење ПДВ-а на услуге припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељским објектима. Ту су навели да је држава смањила неколико пута последњих година ПДВ са 21 на седам одсто, али да крајњи резултат није био да су цијене биле смањене.

– Индикативно је да и поред смањења стопе ПДВ-а на одређени број производа као и смањењем трошкова за гориво, гдје се држава одрекла дијела својих прихода како би знатан износ средстава био усмјерен ка угроженим секторима, односно очувању стандарда и куповне моћи у условима тржишних шокова и раста цијена, није дошло до снижења цијена тих производа на тржишту, што јасно указује да привредни субјекти који врше испоруке производа и услуга на које се та снижена стопа односи, обезбјеђују додатни профит у виду марже, док крајњи потрошачи наведена смањења не осјећају – навели су из ресора Новице Вуковића.

Када је у питању услуга смјештаја стопа од седам одсто, како су појаснили, односила се на хотеле, мотеле, туристичка насеља, пансионе, кампове, туристичке апартмане и виле, док је на услуге смјештаја у кућама, становима, гостионицама, хостелима, етно-селима, одмаралиштима, планинским домовима, собама, сеоским домаћинствима била 21 одсто. Измјенама је извршено изједначавање свих категорија услуга смјештаја.

– Наведене измјене треба посматрати у контексту цјлокупне реформе предвиђене Фискалном стратегијом, којом се смањују доприноси, односно оптерећење рада – закључили су из Министарства финансија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: