ИН4С

ИН4С портал

Смијеши нам се 1992.

Спреми се народе за нову патњу. Фашизам је ушао на велика врата на Балкан. Поново!

Јасеновац, 2016.

Пише: Градимир Гојер

Након што је ХДЗ дефинитивно стао у обрану једне од највећих срамота двадесетога стољећа – табле са усташким поздравом „За Дом спремни“ у Јасеновцу несумњиво је да навјешћа олује неофашизма у Хрватској то више нису.

Дапаче, цијели је низ показатеља да Хрватска постаје легло процеса нове фашизације и да тамошња власт не реагира на оно на што би сваки нормални непатологизирани друштвени сустав итекако реагирао, а да стјегове усташтва развија једна потпуно нова млада генерација хрватских фашиста. У чињеници да на почетку двадесет првога стољећа опстаје табла са усташким покличем под којим су страдале тисуће и тисуће невиних људи само зато што нису били подобне вјере и нације, да су се супротстављали немани хитлеровско мусолинијевског фашистичкога покрета говори прије свега о карактеру режима који предводи ХДЗ – сад је потпуно јасно странка изнимно опасних десничарских намјера. Сад је потпуно предвидљив даљњи тијек одвијања догађаја, не буде ли та и иначе стерилна и ужасно спора еуропска администрација журно реагирала озбиљним жутим картоном Републици Хрватској.

Ништа више није случајно па нити то да коинцидентно ударе десничари у Србији, Хрватској и БиХ једнако јасно и страсно на симболе прогреса социјалне правде, људских права, да рехабилитирају фашисте и квислинге, а големом уротом против највећег војсковође и државника ових простора еманципатора крутог социјализма, оснивача и вође покрета несврстаних Јосипа Броза Тита… Јер то је већ сад регионални концепт рушења свега што подсјећа на вријеме и логику антифашизма.

Али олуја се неће лако зауставити таман кад би уљуђена Еуропа овога трена реагирала…

Ствари су измакле контроли а дух фашизма пуштен је из боце. Све пада на идеално тло, у земље разореног господарства и големе социјалне биједе друштвених прилика у којима су се формирале двије класе – класа енормно богатих и класа енормно сиромашних и у сваком смислу обесправљених људи, на тло бујајућега примитивизма који је предзиђе национализма и сљедствено тому фашизма.

Зато нам се нацереном образином фашизма смијеши 1992.

Та кобна година ускрсла је у ретроградној подршци те наводно демократске Еуропе новим вођама старога фашизма. Јер нити Вучић, нити Пленковић, нити Изетбеговић, нити Човић, нити Додик као продукти те и такве десничарске Еуропе нису другачији од својих предшасника и њихових идеолошких матрица.

Вук длаку мијења, ћуд никако…

Спреми се народе за нову патњу.

Фашизам је ушао на велика врата на Балкан. Поново!

Након што је усташка табла опстала на великом стратишту, треба цитирати мудро пјесништво Бранка Миљковића: КО НЕ ЗНА ДА СЛУША ПЈЕСМУ, СЛУШАЋЕ ОЛУЈУ.

И сретна нам нова фашистичка 1992.

Преузето са портала: Колумне

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Смијеши нам се 1992.

  1. +мир мученим душама

    приметићемо да мир Душама Мученика наших желимо сваког боговетног дана, сваког Светитеља прати ред Мученика
    тако је, Љубав и душе наших мученика нас држе

    +„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“

    https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-25-%D1%87/

    Скупштина СР БиХ, 1991.

    https://www.youtube.com/watch?v=nIrzImkJiOw

    https://www.youtube.com/watch?v=lRDAds6b90Y

    https://www.youtube.com/watch?v=YoRTaw9dOUY&t=38s

    Стипе Месић, Марков синовац

    https://www.youtube.com/watch?v=XD65o5Q4cF4

    …“шта да радим, мој Рале?…“ …“убиј се, Милутине!…“

    +
    https://www.youtube.com/watch?v=OZ7zjKmfmRE

    ….

    друга прича, иста матрица

    …“Каква бедастоћа, какво лицемерје. У какво морално ништавило се мора претворити европски парламентарац да би изједначио победника над нацизмом са нацистима?…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/sramni-praznici-sramne-unije/

    ….

    дворска црква на Дедињу има ископане очи светаца, доцртане ножеве под грлом на фрескама, а Христ метак у челу…. партизани, који су претходно били усташе на источном фронту…

    метак у челу Христовог лика је Марка Месића

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *