Соколи у Земуну

Када је 1903. ступио на престо Србије краљ Петар, унук Карађорђа, за српски народ с друге стране Саве, Дрине и Дунава било је то подстрек на снажније буђење националне свести. Београд је постао узданица Србима на југу, северу и западу. Ободрен оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима, млади професор реалне гимназије Ђорђе Гавриловић покренуо је иницијативу за оснивањем сокола у Земуну.

У Земунској штедионици одржана  је 11. 4. 1905. прва конференција виђенијих Срба. Били су присутни др Сава Недељковић, лекар; др Петар Марковић, адвокат; др Дане Трбојевић, професор; Љубо Мрђеновић, професор.

На конференцији је донета одлука да се 24 априла 1905. сазове оснивачка скупштина. Скупштина је одржана у просторијама Српске православне црквене општине, у присуству 25 лица. Изабрана је прва управа, са др Владом Николићем као старешином. Одмах на почетку Првог светског рата Српски соко је био распуштен, а Хрватски соко је престао да ради. У Првом светском рату соколи су прелазили у табор савезника. Када је Српска војска прешла у свом надирању у Срем, соколи су први дочркали ослободилачку војску, и с њима у тријумфу провели цело време њиховог боравка у Земуну. То су неки платили главом, а неки су прешли са српском војском у Београд, делечи њену судбину. Соколи су такође били међу првима који су дочекали српску војску, кад је 5. новембра 1918, прешла у Земун.

После 1919. за првог старешину изабран је др Сава Недељковић. Кад је после годину дана захвалио на положају, изабран је Бранко Живковић. Соколи, дотада рушитељи туђинске власти, претворили сз се у градитеље своје слободне државе, њене чувара и васпитаче омладине. Захваљујући соколском раду број чланова сокола растао је међу омладином основних и средњих школа. Због пораста броја чланова просторије основне школе „Краљевић Томислав” постале су тесне па је требало с једне стране градити соколски дом а са друге оснивати ново друштво. Подигнут је  „Народни дом Краља Александра”, и основано је ново друштво у горњем граду. Прва мисао да се осније Руско соколско друштво насталo је међу руским избеглицама у Земуну. Обратили су се за помоћ земунским соколима.

У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем  добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене.

Руски  соко у Земуну  основан  је  јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерен Српског дома. Поседовало је око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа. Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с натписом „Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу.

Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну  под покровитељством кнегиње Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги.

Соколско друштво Земун-Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу и набавку спортских чамаца помоћу којих се почео развијати спорт на води.

Одсек сокола основан је 1929. у Дому слепих за Горњи град и Александрово. Отсек је радио под надзором друштва Земун-Матица. Прерастао је у Соколско друштво Земун I. Друштво је радило у згради основне школе „Краљ Александар I”.

Старешина Соколског друштва Земун-Матица Бранко Живковић умро је 5. маја 1937. Пре рата се истицао у оснивању соколских друштава и у националном, културном и просветном раду због чега је за време рата био прогоњен и хапшен. Као професор у Бакру основао је соколско друштво и био биран за старешину. Крајем рата био је најактивнији сарадник Одбора Народног већа у Вараждину. Ишао је у првим редовима сокола да брани Међумурје и Прекомурје од препада. После 1919. постављен  је за директора гимназије у Земуну. На челу земунских сокола био је 17 година. Соколско друштво у Земуну по свом раду, спадало је међу прве у Савезу сокола. Низ година је био заменик старешине Соколске жупе Београд, од 1929. до 1935. њен старешина. Од 1929. до смрти био је  члан старешинства Савеза сокола где је вршио је дужност савезног господара. Све до своје смрти био је на челу и радио у многим националним и културно-просветним установама, не водећи рачуна о слободном времену, здрављу и жртвама, ма колике оне биле. Био је председник месног одбора Јадранске страже у Земуну и члан Обласног одбора у Београду. Био је оснивач и председник Југословенског академског певачког друштва у Земуну. Одликован је орденима св. Саве IV, III и II степена, као и орденом Југословенске круне IV и III степена. Соколско друштво Земун Матица открило је  спомен-плочу са његовим ликом и исписаним речима: „Старешина брат Бранко Живковић заслужан је за Соколство”. Спомен-плоча је била изливена од бронзе. Свечаном откривању присуствовала су многа национална, културна и просветна друштва у којима је Бранко Живковић сарађивао. Од стране Савеза сокола били су Паунковић и Смиљанић, а од стране министарства просвете М. Војиновић, те делегати жупа Београд, Осијек и Бјеловар и многих друштава. Говорили су делегати многих друштава, а неки од предали су друштву Земун Матица спомен дипломе.

У утакмицама Соколске жупе Београд 1937. учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе  приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена.

Савез руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. На скупштини је било 123 делегата и то: из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије.

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз су изазвале игре словенских народа.

На крају Другог светског рата Синод Руске православне заграничне цркве, руске установе и друштва у Југославији кренуле су у ново избеглиштво пред наступањем Црвене армије и партизана.

Соколско друштво у Земуну било је забрањеноу Априлском рату 1941, уместо њега после рата нове власти организовале су ДТВ Партизан Земун. Српски соко основан је у Земуну 1905. Међу руским избеглицама које је примила Југославија били су чланови руског сокола. Соколи у Земуну тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима, а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска друштва.

Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Пред долазак партизана велики део руске емиграције побегао је из Југославије. Дом Краља Александра I у Земуну  је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута је спортска дворана „Пинки“. Обновљено соколско друштво са Горданом Опачић у Земуну радило је у спортској дворани „Пинки“ док није одатле истерано. Рађено је на обнови Соколског друштва Земун I. Тренутно соколи немају услова за рад у Земуну. Соколско друштво Батајница је једно од најактивнијих друштава Соко Србије.

Саша Недељковић – члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: