Sokoli u Zemunu

Kada je 1903. stupio na presto Srbije kralj Petar, unuk Karađorđa, za srpski narod s druge strane Save, Drine i Dunava bilo je to podstrek na snažnije buđenje nacionalne svesti. Beograd je postao uzdanica Srbima na jugu, severu i zapadu. Obodren osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima, mladi profesor realne gimnazije Đorđe Gavrilović pokrenuo je inicijativu za osnivanjem sokola u Zemunu.

U Zemunskoj štedionici održana  je 11. 4. 1905. prva konferencija viđenijih Srba. Bili su prisutni dr Sava Nedeljković, lekar; dr Petar Marković, advokat; dr Dane Trbojević, profesor; Ljubo Mrđenović, profesor.

Na konferenciji je doneta odluka da se 24 aprila 1905. sazove osnivačka skupština. Skupština je održana u prostorijama Srpske pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu 25 lica. Izabrana je prva uprava, sa dr Vladom Nikolićem kao starešinom. Odmah na početku Prvog svetskog rata Srpski soko je bio raspušten, a Hrvatski soko je prestao da radi. U Prvom svetskom ratu sokoli su prelazili u tabor saveznika. Kada je Srpska vojska prešla u svom nadiranju u Srem, sokoli su prvi dočrkali oslobodilačku vojsku, i s njima u trijumfu proveli celo vreme njihovog boravka u Zemunu. To su neki platili glavom, a neki su prešli sa srpskom vojskom u Beograd, deleči njenu sudbinu. Sokoli su takođe bili među prvima koji su dočekali srpsku vojsku, kad je 5. novembra 1918, prešla u Zemun.

Posle 1919. za prvog starešinu izabran je dr Sava Nedeljković. Kad je posle godinu dana zahvalio na položaju, izabran je Branko Živković. Sokoli, dotada rušitelji tuđinske vlasti, pretvorili sz se u graditelje svoje slobodne države, njene čuvara i vaspitače omladine. Zahvaljujući sokolskom radu broj članova sokola rastao je među omladinom osnovnih i srednjih škola. Zbog porasta broja članova prostorije osnovne škole „Kraljević Tomislav” postale su tesne pa je trebalo s jedne strane graditi sokolski dom a sa druge osnivati novo društvo. Podignut je  „Narodni dom Kralja Aleksandra”, i osnovano je novo društvo u gornjem gradu. Prva misao da se osnije Rusko sokolsko društvo nastalo je među ruskim izbeglicama u Zemunu. Obratili su se za pomoć zemunskim sokolima.

U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Njihovim zalaganjem  dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene.

Ruski  soko u Zemunu  osnovan  je  juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suteren Srpskog doma. Posedovalo je oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda. Društvo je emitovalo srebrni spomen prsten s natpisom „Pamti Rusiju”. Društvena zastava osvećena je u Dečačkoj školi, a prisustvovali su zemunski gradonačelnik dr Đorić, general Milan Vuković, izaslanik ministra vojske i mornarice i komandant Konjičke škole, više jugoslovenskih i ruskih generala i druge ugledne ličnosti. Zastava je predata zastavniku Drejlingu.

Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu  pod pokroviteljstvom kneginje Olge. Starešina društva Vladimir Nikolajevič Poljanski zahvalio se darodavcu društvene zastave kneginji Olgi.

Sokolsko društvo Zemun-Matica organizovalo je sokolska taborovanja pod šatorima na moru u Makarskoj, Aleksandrovu i Orebiću i nabavku sportskih čamaca pomoću kojih se počeo razvijati sport na vodi.

Odsek sokola osnovan je 1929. u Domu slepih za Gornji grad i Aleksandrovo. Otsek je radio pod nadzorom društva Zemun-Matica. Prerastao je u Sokolsko društvo Zemun I. Društvo je radilo u zgradi osnovne škole „Kralj Aleksandar I”.

Starešina Sokolskog društva Zemun-Matica Branko Živković umro je 5. maja 1937. Pre rata se isticao u osnivanju sokolskih društava i u nacionalnom, kulturnom i prosvetnom radu zbog čega je za vreme rata bio progonjen i hapšen. Kao profesor u Bakru osnovao je sokolsko društvo i bio biran za starešinu. Krajem rata bio je najaktivniji saradnik Odbora Narodnog veća u Varaždinu. Išao je u prvim redovima sokola da brani Međumurje i Prekomurje od prepada. Posle 1919. postavljen  je za direktora gimnazije u Zemunu. Na čelu zemunskih sokola bio je 17 godina. Sokolsko društvo u Zemunu po svom radu, spadalo je među prve u Savezu sokola. Niz godina je bio zamenik starešine Sokolske župe Beograd, od 1929. do 1935. njen starešina. Od 1929. do smrti bio je  član starešinstva Saveza sokola gde je vršio je dužnost saveznog gospodara. Sve do svoje smrti bio je na čelu i radio u mnogim nacionalnim i kulturno-prosvetnim ustanovama, ne vodeći računa o slobodnom vremenu, zdravlju i žrtvama, ma kolike one bile. Bio je predsednik mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu i član Oblasnog odbora u Beogradu. Bio je osnivač i predsednik Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva u Zemunu. Odlikovan je ordenima sv. Save IV, III i II stepena, kao i ordenom Jugoslovenske krune IV i III stepena. Sokolsko društvo Zemun Matica otkrilo je  spomen-ploču sa njegovim likom i ispisanim rečima: „Starešina brat Branko Živković zaslužan je za Sokolstvo”. Spomen-ploča je bila izlivena od bronze. Svečanom otkrivanju prisustvovala su mnoga nacionalna, kulturna i prosvetna društva u kojima je Branko Živković sarađivao. Od strane Saveza sokola bili su Paunković i Smiljanić, a od strane ministarstva prosvete M. Vojinović, te delegati župa Beograd, Osijek i Bjelovar i mnogih društava. Govorili su delegati mnogih društava, a neki od predali su društvu Zemun Matica spomen diplome.

U utakmicama Sokolske župe Beograd 1937. učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj  slici apoteoze  prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena.

Savez ruskog Sokolstva  održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Na skupštini je bilo 123 delegata i to: iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije.

U Sokolskom društvu Zemun-Matica uoči dana ujedinjenja 1937. održana je sokolska zabava sa prigodnim programom i igrankom. Naročito zadovoljstvo i aplauz su izazvale igre slovenskih naroda.

Na kraju Drugog svetskog rata Sinod Ruske pravoslavne zagranične crkve, ruske ustanove i društva u Jugoslaviji krenule su u novo izbeglištvo pred nastupanjem Crvene armije i partizana.

Sokolsko društvo u Zemunu bilo je zabranjenou Aprilskom ratu 1941, umesto njega posle rata nove vlasti organizovale su DTV Partizan Zemun. Srpski soko osnovan je u Zemunu 1905. Među ruskim izbeglicama koje je primila Jugoslavija bili su članovi ruskog sokola. Sokoli u Zemunu težili su da im na svaki način pomognu. Prvo su radili u već postojećim sokolskim društvima, a posle su osnivali svoje sekcije u okviru društava pa i posebna ruska društva.

Najaktivnije rusko sokolsko društvo bilo je u Zemunu. Pred dolazak partizana veliki deo ruske emigracije pobegao je iz Jugoslavije. Dom Kralja Aleksandra I u Zemunu  je posle Drugog svetskog rata srušen, a na mestu gde se nalazio podignuta je sportska dvorana „Pinki“. Obnovljeno sokolsko društvo sa Gordanom Opačić u Zemunu radilo je u sportskoj dvorani „Pinki“ dok nije odatle isterano. Rađeno je na obnovi Sokolskog društva Zemun I. Trenutno sokoli nemaju uslova za rad u Zemunu. Sokolsko društvo Batajnica je jedno od najaktivnijih društava Soko Srbije.

Saša Nedeljković – član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije