Spašavanje redova Sinđelića: Kako od policijskog doušnika napraviti prekaljenog „teroristu“
Saša Sinđelić
Nakon objelodanjivanja da se Aleksandar Sinđelić – „glavni“ organizator navodnih terorističkih akcija dobrovoljno predao crnogorskim vlastima i dogovorio sa Tužilaštvom da „pojača“ njihove dokaze, krenula je akcija medijskog spašavanja njegovog kredibiliteta.
Jer, kakav je to „opasan terorista“ ako se dobrovoljno nudi Tužilaštvu i za dolazak u Podgoricu koristi ništa manje nego avion Vlade Crne Gore.
Nakon objavljivanja ovih informacija odmah se oglasio alarm u štabu pod kodnim imenom „Beba 2016“ pa je preko medija pod punom ili indirektnom kontrolom režima krenula akcija dokazivanja da je Sinđelić bezmalo premašio zloglasnog Osamu bin Ladena.
Sinđelić se tako predstavlja kao „prekaljeni“ borac sa ratišta u Ukrajini, a navodi se i da mu je, u međuvremenu, prijećeno likvidacijom sa više mjesta. Time se želi stvoriti slika kako se radi o opasnoj osobi, jer je samo takav kadar mogao da izvede „terorističke“ akcije u Crnoj Gori.
Zamisao je da običan građanin povjeruje u priču o „državnom neprijatelju“, odnosno da se što je više moguće pod tepih sklone činjenice koje ukazuju da je Sinđelić obični policijski doušnik.
A neugodna činjenica po Sinđelića jeste da je više puta dovođen u vezu sa Vladimirom Bebom Popovićem, poznatim spin majstorom Mila Đukanovića, a odranije je poznato njegovo poznanstvo sa Bratislavom Dikićem „saučenikom“ u pripremi navodnih terorističkih akcija.
Takođe, posebno svijetlo na ulogu Sinđelića bacaju navodi da je direktne pregovore u vezi njegove „predaje“ lično vodio specijalni tužilac Milivoje Katnić.
Katnić je 27. oktobra boravio u Beogradu gdje se sreo sa Sinđelićem i dogovorio da se, slučajno ili ne, sam „preda“.
Odmah po prijemu u ZIKS u Spužu, Sinđelić je smješten u posebnu ćeliju i pod posebnim je „bezbjedonosnim režimom“.
Ne branim Srbiju, napadajući Crnu Goru, niti (ne dao Bog) izjednačavam narod u Srbiji i Crnoj Gori s vlastima koje ovde i tamo vladaju. Radi se čistoj logici: imali smo i ovde (u Srbiji) sličnu glupost s pronađenim oružjem i meni ni na kraj pameti nije da nasedam na istu stvar dvaput u nedelju dana i da prihvatim da oni koji vlast imaju da sude, presuđuju ili makar sakrivaju zlodela, odjednom se, zahvaljjući loše osmišljenim spinovima (a reditelj sam po struci, imam taj instinkt za nešto loše) prave na nevinašca i ne znam kakve žrtve. Toliko je njih izginulo, što kriminalaca, što radoznalih novinara, što nedužnih ljudi i niko da se potrese i da kaže stop; toliko se klinaca uvuklo u drogu, zahvaljujući nečinjenju ili prećutnom činjenju vlastodržaca, toliko se krila dalo mafiji, a sad treba da se prepadnemo zato što su, tobož, nekakvi marginalci hteli da sruše vlast s kojom nam je toliko dobro da ja mislim da bi svet propao ako bi se to i desilo. Kažem, da se u nekim drugim okolnostima zbilo da dvadeset ljudi osmisli sličan puč ili da se to pomene kao ideja, sami pripadnici crnogorske policije bi, siguran sam, podsmehnuli tome. A sad prave dramu. Vi sa tim nemate problem? Ja imam, ne zbog političkih igrarija, nego zbog sirotog naroda (koji ja doživljavam istim i u Srbiji i u CG) , preko čijih leđa sve to ide. Poklonici idu u Ostrog na liniji Srbija – CG stalno. Oni će biti ti koji ispaštaju zbog gangstersko-politikantskih igrarija.
Što se tiče narečenog Sinđelića i to da li je on sitan špijun, ne znam… Možda je novinara navelo to što je tako lako otkriven. Novinari su, često, takvi kakvi jesu, sitni špijuni isto, a nad svima njima vladaju ti koji vladaju. U svakom slučaju, rđavo društvo, ali dobra ekipa za nekoliko srednjebudžetnih medijskih spinova.
Svako dobro.
Dragi gospodine Milane, imam osjećaj da vi od mene branite tamo neke ljude koji su optuženi zbog nečega. Molim vas da ponovo pročitate moj post. Ja sam tamo samo ustvrdio da za „belaj“ nije potrebno mnogo znanja i umijeća. Nijesam optužio nikoga kao što nijesam nikome ni stao u zaštitu. Vi očigledno imate potrebu da neke ljude branite iako, pretpostavljam, kao ni ja, nemate nikakvih informacija sem napisa iz štampe. Kao primjer naveo sam Gavrila i njegove nalogodavce i pomenuo ono što je istorija dokazala. „More ubistava“ koje se desilo u CG u poslednjih nekoliko mjeseci nijesam pominjao niti sam napravio ikakvu kopču njih sa hapšenjima koja su se desila na dan izbora u CG. Kriminalci se među sobom ubijaju navodno zbog droge koju su jedni ukrali drugima. To je mnogo manja šteta nego da neko počne pucati u nedužnu masu. Ni malo mi nije smiješna ni sama pomisao da je neko možda imao namjeru da uradi i stoti dio onoga za što te ljude tereti CG tužilaštvo. Moj sin je bio na gotovo svakom mitingu DF-a. Suviše je toga u igri. Zbog te igre i tih igrača CG policija je po hitnom postupku promijenila uniforme. Ne radi se to takvom brzinom i bez ikakvog tendera i pravnih zavrzlama. Imam osjećaj da je to bio iznuđen potez CG vlasti. Mene je prosto iznervirala kvalilfikacija nekokg novinara koji odjednom zna nekog Sinđelića kao sitnog špijuna. Ako je njega prepoznao kao takvog on mora da poznaje još mnogo ljudi sličnih njemu. Pošto ih zna mora da i sam pripada toj špijunskoj organizaciji. Ako ne pripada neka kaže odakle mu informacija da je neko špijun. Da li sada možete pretpostaviti što sam htio da kažem. Nikoga je nijesam optuživao niti prstom nanekoga pokazivao. Pogotovu ne na Srbiju koju vi, izgleda, branite napadajući CG. E to se , dragi moj prijatelju, ne radi na taj način. To nije odlika dobrih ljudi.
Gospodine dragi, ja nemam mnogo prava da se ljutim pošto su mi zahvaljujući širokogrudosti uredništva objavljeni i neki komentari na koje nisam baš ponosan, ali ja mislim potpuno suprotno vama: uredništvo bi moglo da bude i malo selektivnije što se tiče objavljivanja komentara, naročito onih koji nisu „na liniji“.
Mogli biste, kad već pravite istorijske paralele, da promislite o realnom odnosu snaga na liniji dželat-žrtva. Konkretno, radi se lakoći sa kojom su ostroški „teroristi“ uhapšeni (a neki i pušteni) , pa procesuirani, nasuprot moru ubistava koja su pre toga ostala nerazjašnjenja, švercerskih afera koje su stopirane na pola procesa, izmeštanju mafijaškog delovanja u susedne zemlje (čitaj: agresorski nastrojenu Srbiju) , spinovanim novinskim aferama u beogradskim tabloidima, likvidacijama novinara i političkih neistomišljenika, hapšenju i prebijanju demonstanata… Sve je to ostalo nerazjašnjeno i nakon toga su vas uveravali da je Crna Gora „sigurna država“, a sad odjednom pučisti uhvaćeni i pre ispaljenog metka. Meni je to smešno.
Ako vama to ništa ne govori glede toga ko je opasan igrač a ko samo pozer, onda imate problem s percepcijom stvari.
Samo špijun prepoznaje špijuna. Zbog toga su na ovom portalu ljudi tako sigurni kad je riječ o identifikaciji „saradnika“ vlasti. Čudo je iskustvo. Što se tiče znanja i sposobnosti da se nanese šteta i izazovu ljudski gubitci, tu i nije potrebna neka posebna vještina. Potrebno je nemati savjesti, biti na pravom mjestu i uraditi pravu (pogrešnu) stvar. Neka vam je primjer slučaj Princip Gavrila koji je svojom, pizmom i kompleksima vođenom terorističkom rukom, izazvao svjetski rat i smrt više od milion pripadnika svoje nacije. Neka je za nauk ostalim ljudima raspoloženim za ovakva nepočinstva da je istorija dokazala da se zločin, u globali, ne isplati. Srbija, koja je sve u vezi njegove akcije organizovala i pripremila, nije ništa viša nego prije njegovog nedjela ali je njegova zasluga što je Srbija potpuno promijenila svoj demografski sastav. Zbog toga događaja danas Srbe u Evropi i svijetu identifikuju kao pripadnike jednog sasvim drugog naroda koji pravoj srpskoj naciji čak ni rasno ne pripada. To su posledice koje je na žalost nemoguće ispraviti kao ni negirati. Očekujem da mi ovaj post ne objavite kao uostalom ni jedan koji nije na vašoj liniji. Kamo sreće da objavljujete svaki pa kome se svidi svidi a kome ne… njemu teže.
Kakav je ovo lutor. Ka da ga je Katnić pravio.
Nažalost, ima ih podosta, gotovo da nema vidljive inteligencije koja bi svime ovime bila uvređena. Ja se počesto brinem za svoj mozak, ali to što mi je sve ovo smešno je dobar znak.
Spremao sam roman o čoveku koji prelazi granicu između Srbije i CG i biva uhapšen. On sve vreme misli da mu je neko podmetnuo drogu, ali onda shvati da je to sve vreme bio tamjan iz Etiopije. To ga je dovelo u sumnju da je u vezi sa krugovima opasnim po državu. Baš kao u jednom ovde nedavno prezentovanom tekstu o robi zabranjenoj za unošenje u SSSR. Stvarnost me je, još jednom, preduhitrila. Nema te literature koja bi bila dovoljno „preterana“ da izdrži tu trku, izgleda.
Pre izvesnog vremena je izvršen atentat na pripadnika škaljarskog klana, koji se u tom trenutku nalazio na odsluženju kazne u zatvoru Spuž. Ubica, veoma dobro organizovan i vešt snajperista, još uvek nije pronađen. Pa u CG i dalje neki veruju da je Spuž najgore mesto u njihovoj državi i tamo unapred „šalju“ opozicione lidere, kao da s ove strane zidina nije mnogo gore. Možda je snajperista sa Duklje njihov komšija, a oni se i dalje brinu ko će u Spuž. Da nije tragično, bilo bi smešno. No, tad nije bilo izjava tipa „Crna Gora je ozbiljna država, loše se proći svi koji se njome igraju…“ Snajperista i Spuža, još uvek na slobodi. Bitno je da je baba Branka deportovana.
I sad ta vlast koja nije uspela da namakne ni inicijale snajperiste sa Duklje, sposobnog da nekažnjeno odstrani čoveka smeštenog u državnu instituciju, munjevitom akcijom razotkriva i hapsi grupu ostroških poklonika i optužuje ih za pokušaj puča. Većinu pušta, zadržava samo one koji deluju dovoljno strašno da kod javnosti ne izazovu podsmeh, već, ako „talih“ dopusti i otvorenu podršku. I to, kanda, prolazi.
Gde prestaje sila, a počinje sramota, pitam se. Da je neko vlastodršcima u CG pre ovoga rekao: „A šta ćete ako se ovi poklonici iz autobusa koji svakodnevno idu na Ostrog malo bolje organizuju i ugroze teškom mukom izvojevanu nezavisnost CG“, verovatno bi to doživeli kao sramotu i rekli: „Jel se vi to šalite? Crna Gora ima odlično organizovanu policiju, ozbiljna je država, a imamo i otvorenu vojnu podršku NATO-a, ona služi da nas zaštiti od mnogo jačih protivnika…“ Sad ispade da CG ulazi u NATO da bi se zaštitio od baba-Branke. Država je dovoljno jaka da pristupi NATO-u, a toliko slaba da dvadesetak ostroških poklonika, ako se dobro organizuju, može da ugrozi tu snagu.
Vidi li još neko ovo?
Ko jos normalan smatra za ozbiljno ovaj rijaliti sou.